„Tramp je zauvek pomilovao sam sebe, svoju porodicu i njihove kompanije“: Šta znači dokument koji je potpisao vršilac dužnosti državnog tužioca SAD?

Predsednik može izdati pomilovanje, koje se odnosi na federalna krivična dela, ali ne i na građansku odgovornost ili postupke na nivou država, piše Ingrid Burke Fridman urednica Jurist news refereišući se na najnoviji potez Trampove administracije. O ov0me je pisao i Njujork tajms. 

Ove nedelje, Tod Blanš vršilac dužnosti državnog tužioca potpisao je jednostrani dokument koji uspostavlja treći mehanizam: ugovorno oslobađanje koje predsedniku, njegovoj porodici, trustovima i njegovim kompanijama daje trajni imunitet od federalnog sprovođenja zakona za sve što izvršna vlast odluči da označi kao politički motivisano.

Naredba proizlazi iz nagodbe u predmetu Tramp protiv Poreske uprave (IRS). Glavni događaj je Fond za borbu protiov naoriužanja u iznosu od 1,776 milijardi dolara ali značajniji deo nalazi se ispod, u paragrafu C.

Dva priznata mehanizma imaju ograničenja. Ovlašćenje pomilovanja ograničeno je Ustavom na federalna krivična dela; ne može obuhvatiti građansku odgovornost, postupke država ili buduća regulatorna ovlašćenja agencija.

Sudska nagodba je ograničena zahtevom postojanja stvarnog spora, obimom tužbenih zahteva i sudskim nadzorom.

Svaki od tih mehanizama ima ograničenja. Treći mehanizam, kako ga ovaj dokument konstruiše, nema ograničenja. Oslobađanje je ugovorno, a ne ustavno.

Izvršna vlast je u ovom slučaju obavila posao sve tri grane: zakonodavno je odredila obim imuniteta umesto Kongresa, presudila spor umesto suda i obavezala se da sprovede rezultat.

Ako bi ova naredba bila prihvaćena kao zakonito ovlašćenje izvršne vlasti, onda bi federalni imunitet od sprovođenja zakona zavisio isključivo od toga šta izvršna vlast odluči da „izuzme“ ili „oslobodi“.

Suštinsko pitanje koje ovaj sporazum otvara nije da li je tužba protiv IRS-a imala pravni osnov, niti da li će Fond za borbu protiv naoružanja opstati pred očekivanim pravnim osporavanjima; već da li izvršna vlast može ugovorom da sebi dodeli oblik imuniteta koji ni Ustav ni sudovi nikada nisu priznali.

Takav sistem, prema autoru, nije kompatibilan sa vladavinom prava ako bi odgovor na to pitanje bio potvrdan.

Paragraf C naredbe, koji definiše uslove finansiranja za Fond za borbu protiv naoružanja uspostavljen kroz nagodbu u predmetu Tramp protiv IRS-a, dugačak je samo osam redova. U njima Sjedinjene Države, preko Ministarstva pravde, „OSLOBAĐAJU, ODUSTAJU OD, POMILUJU i TRAJNO SE ODRIČU“ svih potraživanja protiv tužilaca.

Tužioce čine predsednik Donald Tramp, Donald Tramp Mlađi, Erik Tramp i Tramp Organizacija. Ovo oslobađanje se dalje proširuje na sve „povezane osobe (uključujući, bez ograničenja, članove porodice ili druge koji zajednički podnose prijave), kao i na trustove, matične, sestrinske i povezane kompanije, afilijacije i podružnice“.

Drugim rečima, klauzula obuhvata čitavu porodicu Tramp, sve njihove kompanije i sve njihove trustove.
Ta formulacija obuhvata celu porodicu Tramp, sve njihove entitete i trustove.

Oslobađanje nije ograničeno na osnovni slučaj. Ono se odnosi na: (1) sve što je „izneto ili je moglo biti izneto“ u predmetu; (2) „Lawfare i/ili weaponization“ (politička zloupotreba pravnog sistema/ naoružavanje) definisani pojmovi pisani velikim slovima, čije su definicije skrivene u Sporazumu o nagodbi koji nije javno objavljen; i (3) „sva pitanja koja su trenutno u toku ili bi mogla biti u toku (uključujući poreske prijave podnete pre datuma stupanja na snagu) pred tuženima ili drugim agencijama ili odeljenjima“.

Oslobađanje se ne zaustavlja na IRS-u ili Ministarstvu finansija. Ono obuhvata svaku izvršnu agenciju — Ministartvo pravde, FBI, Američku komisiju za hartije od vrednosti i berzu (SEC), Mreža za suzbijanje finansijskog kriminala (pri Ministarstvu finansija SAD) i bilo koju drugu — za svaki predmet koji bi mogao biti označen kao „Lawfare“ ili „Weaponization“.

Savezna vlada se ugovorom obavezala da nikada neće sprovoditi postupke protiv Trampa, njegove porodice, trustova ili njegovih kompanija za bilo šta što potpada pod tu definiciju – zauvek.

Predsednik ne može sam sebi dati pomilovanje za građanske stvari, piše Ingrid Burke Fridman. Pomilovanje se, po Ustavu, odnosi samo na „krivična dela protiv Sjedinjenih Država“.

Iz istog razloga, ne može sebi dati imunitet od postupaka država. Čak i u vezi sa federalnim krivičnim delima, pitanje samopomilovanja je sporno — kancelarija Ministarstva pravde je 1974. zaključila da predsednik ne može sam sebi dati pomilovanje jer „niko ne može biti sudija u sopstvenoj stvari“.

Čak i najšire primene pomilovanja potvrđuju ova ograničenja. Predsednik Džo Bajden je poslednji dan mandata izdao preventivna pomilovanja članovima porodice. Iako su izazvala kritike, ona su i dalje ostala unutar ustavnog okvira: odnosila su se samo na federalna krivična dela i nisu obuhvatala građansku odgovornost, države ili regulatorna ovlašćenja.

Oslobađanje u ovom slučaju nema ta ograničenja. Ono obuhvata građanske stvari, porodicu, entitete, regulatorne istrage i buduće nepoznate zahteve. Uobičajena sudska nagodba pokriva samo spor koji je pred sudom. Ova pokriva sve što bi moglo biti okarakterisano kao politički motivisano, ukazuje Fridman.

Dokument je potpisao vršilac dužnosti državnog tužioca Tod Blanš, koji je ranije bio lični advokat Donalda Trampa u krivičnim postupcima. On je postavljen nakon što je prethodna državna tužiteljka Pem Bondi smenjena. Time se, prema autoru, stvara ozbiljan sukob interesa.

Buduće Ministarstvo pravde može tvrditi da je dokument prekoračio ovlašćenja i da je nevažeći.

Dokument koristi reč „ZAUVEK“, ali pravno gledano to nije konačno. Države, Kongres, sudovi i buduće administracije odlučiće da li će on imati dejstvo u praksi, zaključuje ona u analizi.