Tramp je najavio povlačenje dela američkih vojnika iz Nemačke: Šta to znači i hoće li predstavljati rizik za bezbednost?

Podsećaju da je nemački kancelar Fridrih Merc najavio da Nemačka želi da napravi najveću konvencionalnu vojnu silu u Evropi, a što podrazumeva da će imati dovoljno veliku vojnu silu da odvrati ruske pretnje sama ili uz svoje evropske saveznike. Oni napominju da se Evropa iznenađujuće dobro postavila u najkrupnijoj bezbednosnoj krizi posle Drugog svetskog rata, te da uspešno traga za novim odbrambenim savezima i sporazumima, uspešnije nego što SAD vode rat protiv Irana, budući da bezbednosna arhitektura koja je trajala 80 godina puca po šavovima.

Sjedinjene Države povlače 5.000 vojnika iz Nemačke, objavio je u petak Pentagon da bi predsednik SAD Donald Tramp danas izjavio da će taj broj biti znatno veći.

„Mi ćemo znatno smanjiti broj. I smanjujemo mnogo više od 5.000“, rekao je Tramp novinarima u Floridi kada je upitan za razlog za takvu svoju inicijativu.

Ovaj potez predsednika usledio je nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc rekao da Iran „ponižava“ SAD.

Reagujući na Trampovu najavu, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je rekao da je to očekivano i da je potrebno da evropske zemlje preuzmu više odgovornosti za sopstvenu odbranu.

On je takođe naglasio da je bezbednosna saradnja na dobrobit obe strane transatlantskog partnerstva.

„Prisustvo američkih vojnika u Evropi i posebno u Nemačkoj je u našem interesu i u interesu SAD“, rekao je Pistorius za nemačku novinsku agenciju DPA.

Portparolka NATO Alison Hart je navela na mreži X da sarađuju sa SAD kako bi razumeli detalje njihove odluke o rasporedu snaga u Nemačkoj, te da ovo prilagođavanje naglašava potrebu da Evropa poveća ulaganja u odbranu i preuzme veću odgovornost za zajedničku bezbednost.

Planirano povlačenje američkih trupa iz Nemačke naišlo je ubrzano na otpor obe partije u Vašingtonu, kritiku demokrata i izraženu zabrinutost Trampovih republikanaca koji su rekli da će ono poslati „pogrešan signal“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, čija invazija na Ukrajinu traje više od četiri godine.

Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose, kaže za Danas da Trampova najava povlačenja 5.000 američkih vojnika iz Nemačke nikoga u Evropi nije iznenadila, te da je to očekivani korak američkog predsednika, više puta najavljivan da će povlačiti vojnike iz Evrope.

„Evropljani su svesni da odbranu kontinenta preuzimaju u svoje ruke i u tom smislu učinjen je niz koraka. Od ponovnog dolaska u Belu kuću Tramp je sve učinio da relativizuje evroatlantsko savezništvo i NATO kao garant bezbednosti“, ukazuje Đukić.

On naglašava da bezbednosna arhitektura koja je trajala 80 godina puca po šavovima.

„Tramp misli da je Amerika bezbednosno samodovoljna, a Evropa neka se sama brine za svoju bezbednost. Evropljani su hteli, ne hteli morali da prihvate Trampov izazov i danas su bezbedniji nego juče. Svedoci smo ogromnih ulaganja u odbranu, u naoružanje, u formiranje novih vojski, uključujući preuzimanje tereta rata Evrope u Ukrajini na svoja pleća“, napominje sagovornik Danasa.

Đukić ocenjuje da se Evropa iznenađujuće dobro postavila u najkrupnijoj bezbednosnoj krizi posle Drugog svetskog rata.

„Ona uspešno traga za novim odbrambenim savezima i sporazumima, uspešnije nego što SAD vode rat protiv Irana. Etapno povlačenje kontigenata od ukupnog broja američkih vojnika u Evropi neće predstavljati rizik za bezbednost“, ističe on.

Prema njegovim rečima, SAD nemaju interesa da se potpuno vojno povuku iz Evrope i iz svojih skoro četrdeset stalnih baza.

„Krajem 2025. imale su stalno prisutnih oko 68.000 vojnika sa rotacionim snagama 80.000 do 100.000 vojnika. Američki nuklearni potencijali na evropskom kontinentu su taktičkog karaktera, oko 100-160 bombi B61. Suštinski,Trampove gromoglasne najave o povlačenju američkog kontigenta ne dovode u pitanje opstanak američke vojske u Evropi“, zaključuje Đukić.

Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, ukazuje u izjavi za Danas da SAD već decenijama traže od evropskih država da troše više na odbranu i tako smanje stepen involviranosti SAD u evropsku odbranu.

„Čak je i Džon F. Kenedi tokom 1960-ih upućivao takve zahteve svojim saveznicima. S obzirom na to da se taj zahtev konačno realizuje zbog rata u Ukrajini i pritiska od strane američke administracije, pretpostavljam da postoji očekivanje da će Nemačka sa svojom novom visokom potrošnjom na odbranu u doglednoj budućnosti moći da preuzme tu odgovornost više na sebe“, navodi naš sagovornik.

On podseća da je nemački kancelar Fridrih Merc najavio da Nemačka želi da napravi najveću konvencionalnu vojnu silu u Evropi, što, kako dodaje, podrazumeva da će imati dovoljno veliku vojnu silu da odvrati ruske pretnje sama ili uz svoje saveznike u Evropi.

Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije (FORST), kaže u izjavi za Danas da Trampova najava povlačenja više od 5.000 vojnika iz Nemačke ima više dimenzija.

„Jedna je redefinisanje američkih bezbednosnih prioriteta u Trampovim administracijama, i prvoj i trenutnoj, sa tezom da Evropa treba da preuzme više odgovornosti za sopstvenu odbranu, te je Tramp još krajem prvog mandata najavio povlačenje 12.000 vojnika iz Nemačke. Ovu dimenziju bismo mogli nazvati strateškom, pri čemu je pitanje da li oko nje postoji konsenzus unutar i američkih i NATO bezbednosnih struktura, koje se prilagođavaju Trampu, poštujući lanac komande“, ukazuje sagovornik Danasa.

Međutim, druga dimenzija ove Trampove najave, dodaje Cvetićanin, je dnevnopolitička i „očigledno je izazvana izjavama nemačkog kancelara Merca o ratu u Iranu kojima je Tramp nezadovoljan, a što je ubrzalo proces redefinisanja transatlantskih odnosa na šta nesumnjivo utiču i dešavanja na Bliskom Istoku“.

„Ušli smo u period najznačajnijih svetskih strateških promena od Drugog svetskog rata i pada Berlinskog zida i one su trenutno više spontane nego planirane, ali su i protivrečne jer su SAD s jedne strane ranije najavile i srednjeročno raspoređivanje raketa dugog dometa Tomahavk u Nemačkoj dok se sada ubrzavaju najave o povlačenju vojnika, pa ostaje da vidimo kako će se ove strategije uklopiti, što će zavisiti od unutrašnjih odnosa u SAD, ali i od širih strateških zbivanja od Bliskog Istoka do Ukrajine“, naglašava on.