Fridrih Merc ‘spušta loptu’: Odgovorio na Trampove pretnje iako ga nije direktno spomenuo

Iako se u svom obraćanju nije direktno osvrnuo na Trumpove poruke, niz njegovih izjava već na početku jasno je nagovestio odgovor Vašingtonu na zaoštravanje odnosa, prenosi Index.hr.

Spor oko Irana

Spor između Berlina i Vašingtona izbio je početkom nedelje, nakon što je Merc izjavio da Iran ponižava SAD odugovlačenjem pregovora u kontekstu rata SAD i Izraela protiv Irana.

Tramp je reagovao oštro, poručivši da Mera „misli da je u redu da Iran ima nuklearno oružje“ i dodao da „ne zna o čemu govori“. Dan kasnije, na društvenoj mreži Truth Social napisao je da Vašington razmatra smanjenje broja američkih vojnika u Nemačkoj.

Upravo zato je Merc u Minsteru gotovo ceo govor posvetio naglašavanju savezništva sa SAD, jedinstva NATO-a i zajedničkih ciljeva, čime je, bez direktnog spominjanja Trampa, poslao poruku da Nemačka ne dovodi u pitanje transatlantski odnos.

Kompas prema NATO-u

„U ovim izuzetno burnim vremenima vodimo se jasnim kompasom. Taj kompas je i dalje usmeren ka jedinstvenom NATO-u i pouzdanom transatlantskom partnerstvu“, rekao je.

Više puta je istakao da Nemačka deluje „rame uz rame“ sa SAD i drugim saveznicima, te da postoji „blizak i poverljiv kontakt“, posebno sa Vašingtonom. Kao dodatni signal kontinuiteta saradnje naveo je da je visoki zapovednik američkih oružanih snaga posetio istu bazu samo dan ranije.

„To činimo u našem zajedničkom transatlantskom interesu, uz međusobno poštovanje i pravednu podelu tereta“, rekao je, dodajući da mu je to partnerstvo „posebno blisko srcu“.

U istom kontekstu Merc je govorio i o reformi Bundesvera, naglasivši da nemačka vojska mora biti spremna „da se bori već večeras“, ali i dugoročno da se priprema za buduće izazove.

Pritisak na Teheran

Najveća promena vidljiva je u njegovim izjavama o Iranu. Za razliku od ranijih komentara koji su izazvali spor, ovaj put sav pritisak usmerio je ka Teheranu.

Poručio je da Iran „mora da sedne za pregovarački sto“ i da „više ne sme da drži region, a na kraju ni svet, kao taoca svojih interesa“. Istakao je da Nemačka po tom pitanju deluje „u bliskom kontaktu sa partnerima“, posebno naglašavajući SAD.

Trampove pretnje nisu nove

Takve pretnje iz Vašingtona nisu nove. Tramp već godinama dovodi u pitanje nivo američkog vojnog angažmana u Evropi i kritikuje NATO saveznike zbog nedovoljnih izdvajanja za odbranu. U Evropi se zato sve ozbiljnije razmatra scenario u kojem bi kontinent morao više da se oslanja na sopstvene odbrambene kapacitete.

U Evropi je obično raspoređeno između 80.000 i 100.000 američkih vojnika, a Nemačka ima ključnu ulogu jer na svojoj teritoriji ugošćava više američkih vojnih objekata, uključujući komande za Evropu i Afriku, vazduhoplovnu bazu Ramštajn i medicinski centar u Landštulu. U zemlji su raspoređeni i američki nuklearni projektili.

Povlačenje malo verovatno

Uprkos zaoštrenoj retorici, stručnjaci procenjuju da je stvarno povlačenje malo verovatno. Ed Arnold iz londonskog instituta RUSI ističe da SAD iz svoje prisutnosti u Nemačkoj izvlače značajne koristi, posebno u logistici i podršci operacijama na Bliskom istoku, te da se Trampove izjave pre svega mogu tumačiti kao politički pritisak.

Rat u Iranu dodatno je pojačao zabrinutost u Evropi oko bezbednosne arhitekture kontinenta. Saveznici strahuju da bi eventualno preusmeravanje američkih resursa na Bliski istok moglo oslabiti odbranu Evrope, posebno u kontekstu sve agresivnije politike Rusije.

Istovremeno, evropske zemlje, uključujući Nemačku, sve više ulažu u sopstvene odbrambene kapacitete i pripremaju se za veću odgovornost u bezbednosti kontinenta.