Kada su ga pitali da li mora da poštuje Ustav, odgovorio je „ne znam“: Koje su posledice Trampove umišljenosti da ima neograničenu moć?

U nizu nedavnih političkih poteza, pravnih izazova, komentara i intervjua, Donald Tramp pokazuje da odbacuje i poslednje ostatke ustaljenih normi i dugogodišnjeg shvatanja javnosti o tome kako predsednik treba da se ponaša, piše CNN.

U intervjuu za NBC koji je u celosti emitovan u nedelju, Tramp je, na primer, rekao: „Ne znam“, kada su ga pitali da li mora da poštuje Ustav – tri meseca nakon što je položio zakletvu da će ga braniti.

Kao i uvek, Trampovi napadi i obimne političke inicijative deluju kao da su usmereni na rušenje normalnosti i zbunjivanje protivnika, dok kod kritičara stvaraju strah i utisak nezaustavljive sile.

Tramp istovremeno nagrađuje svoje pristalice koje oduševljava njegov napad na ono što oni vide kao prezirne i liberalno-dominirane političke, pravne, obrazovne, medijske i vojne institucije.

Njegovi najbliži saradnici tvrde da su njegovi ekstremni potezi opravdani njegovom izbornom pobedom i rezultatima – na primer, u smanjenju ilegalnih prelazaka južne granice.

Međutim, njegovo ponašanje ukazuje i na mračne potencijalne posledice drugog predsedničkog mandata, koji bi bio zasnovan na njegovom uverenju da ima gotovo neograničenu moć nakon još jedne izborne pobede, uprkos ličnim pravnim problemima i dva pokušaja atentata.

Njegova administracija uporno ignoriše odluke saveznih sudova – u jednom slučaju čak i Vrhovnog suda, u vezi sa sudbinom jednog migranta bez dokumenata čiji je povratak sud naredio da se „omogući“.

U međuvremenu, Tramp koristi ogromnu izvršnu vlast protiv institucija koje želi da utiša, uključujući advokatske firme i univerzitete.

Njegov osećaj lične svemoći ponekad deluje kao da zemlju vodi ka autoritarnom režimu. U intervjuu za NBC izjavio je da ne „razmatra“ kandidaturu za treći mandat 2028. godine – kao da je to njegova lična odluka, a ne ustavna obaveza u sistemu na kojem počiva američka demokratija.

Čak je i Trampov humor ukorenjen u težnji za moći

Trampov talenat za provokaciju (tzv. „trolovanje“) takođe odražava njegovu oholost i potragu za apsolutnom moći.

Složena slika koju je podelio na mreži Truth Social, na kojoj je prikazan u papinskim odorama, nesumnjivo je imala za cilj da isprovocira kritičare, koje bi potom njegovi sledbenici mogli da ismevaju kao ljude bez smisla za humor — poznata MAGA strategija. Ali ta slika, uvredljiva za rimokatolike koji papu smatraju čuvarom ključeva Carstva nebeskog, ujedno je i svesno podsmevanje Trampovim sopstvenim tvrdnjama o nepogrešivosti. Slika je takođe podeljena na zvaničnom nalogu Bele kuće na platformi X, čime je postala jedan od najneobičnijih dokumenata ikada objavljenih od strane američke vlade.

Trampov plan da organizuje veliku vojnu paradu povodom 250. godišnjice američke vojske u junu može se takođe protumačiti kao još jedan znak da prihvata kič autokratije.

Ovaj događaj će verovatno izazvati kritike, ne samo zbog troškova premeštanja velikih vojnih formacija i aviona u vreme kada administracija smanjuje budžet saveznoj vladi kako bi uštedela. Tramp je još od prvog mandata želeo takav spektakl, nakon što je prisustvovao proslavi Dana Bastilje u Francuskoj. Ipak, očekuje se da će se ova parada održati baš na njegov rođendan u junu.

Monarsi često imaju vojne parade povodom rođendana, ali savremeni američki predsednici obično izbegavaju takve prikaze lične slave koji zamagljuju osnovni princip da vojska u jednoj republici služi narodu, a ne svemoćnom vladaru.

SAD se takođe nikada nisu osećale obavezne da se razmeću silom kroz propagandne spektakle kakve su praktikovali lideri bivšeg Sovjetskog Saveza i Severne Koreje. Tramp je, ipak, u intervjuu za NBC izjavio: „Imamo najbolje rakete na svetu. Imamo najbolje podmornice na svetu. Imamo najbolje tenkove na svetu“. Dodao je da SAD ima i najbolje oružje na svetu.

„Imi ćemo to da proslavimo“, naglasio je on.

Ovakve izjave su tipične za narativ koji se sve češće nameće u administraciji – da su oni koji izražavaju nelagodnost prema ovakvim prikazima predsedničke moći automatski nepatriotski, protiv vojske ili bez smisla za humor. Na taj način, svaki prigovor na Trampovo neprestano prisvajanje simbola državnog suvereniteta biva lako odbačen.

Rastuće neusklađenosti u ekonomskoj politici

Međutim, Trampovo prisvajanje sve veće moći možda otupljuje njegove političke instinkte.

Iako su njegove carinske politike zamišljene da vrate poslove i proizvodnju u zemlju i pomognu američkim radnicima, sve više deluje kao da je nesvestan njihovog uticaja na obične ljude.

Ovaj jaz u razumevanju, koji dele i drugi milijarderi u njegovom kabinetu, može imati ozbiljne posledice po njegovu političku sudbinu, Republikansku stranku na međuizborima, ali i na širu ekonomiju.

Na primer, nekoliko dana nakon što je upozorio da bi američka deca mogla ostati bez lutki ili da bi one mogle postati znatno skuplje zbog trgovinskog rata s Kinom, Tramp je u intervjuu za NBC izjavio da bi ekonomija bila „u redu“ čak i ako bi ušla u recesiju. Takođe je odbacio značaj predstojećih problema u lancima snabdevanja. „Ne moraju imati 250 olovaka. Mogu imati pet“, rekao je.

Posledice trgovinskog rata s Kinom daleko prevazilaze olovke i lutke. Ukoliko uskoro ne dođe do preokreta, američki potrošači izgubiće pristup brojnim pristupačnim i lako dostupnim proizvodima poput sportske opreme, obuće i odeće.

To će ozbiljno opteretiti porodične budžete, dok će mala preduzeća koja zavise od uvoza tih proizvoda možda bankrotirati.

Nije prvi put da Tramp deluje udaljeno od stvarnih problema prosečnih porodica. Uporno tvrdi da je snizio cene namirnica, iako je visoka cena života bila ključno pitanje na izborima 2024. godine. Međutim, svaki Amerikanac koji sam ide u kupovinu zna da to jednostavno nije tačno.

U intervjuu za Time, Tramp je insistirao da je „napravio 200 sporazuma“ s državama koje žele da izbegnu carine. Iako stalno obećava da će uskoro uslediti trgovinski sporazumi koji će transformisati američku ekonomiju, njegova administracija još uvek nije objavila nijedan.

Pitanje da li predsednik ima realan uvid u stvarnost postaje sve važnije, naročito imajući u vidu Trampove ranije napade na bivšeg predsednika Džoa Bajdena zbog godina i mentalnih sposobnosti.

Takve brige ne umanjuje ni bizaran odgovor u NBC-jevom intervjuu. „Gubili smo pet do šest milijardi dolara dnevno sa Bajdenom.

„Pet do šest milijardi“, rekao je Tramp Kristin Velker, a zatim objasnio svoju carinu od 145 odsto Kini: „Praktično smo prekinuli trgovinske odnose time što smo uveli toliku carinu. I to je u redu. Prekinuli smo naglo. To znači da više ne gubimo“.

Drugim rečima, Tramp je smanjio trgovinski deficit s Kinom tako što je potpuno obustavio trgovinu – katastrofalna opcija koja bi mogla duboko da ošteti američku ekonomiju.

Predsednik uspeva da sprovodi vladavinu na osnovu ličnog hira jer je iz prethodnog mandata naučio lekciju i sada postavlja funkcionere koji mu se neće suprotstaviti.

U nedavnom televizijskom spektaklu ulizivanja, članovi njegovog kabineta jasno su pokazali da razumeju da je njihova uloga da ga veličaju. A republikanci u Kongresu su se odrekli svoje ustavne moći da ga nadziru.

„Ne želim da umanjim Trampovu pregovaračku moć tako što ću ga na bilo koji način podrivati“, rekao je senator iz Viskonsina Ron Džonson za CNN. „Predsednik Tramp ima svoj pregovarački stil. Mislim da baca ceo svet iz ravnoteže“.

Demokratski senator Mark Vorner rekao je Taperu da, iako republikanci javno slede mantru „verujte Trampu“, u privatnosti postaju sve zabrinutiji.

Govoreći o predsednikovim pokušajima da oslabi obaveštajnu zajednicu, senator iz Virdžinije rekao je: „Jedan član mi je rekao: „Mark, zvučiš kao naša savest“. Ja ne želim da budem vaša savest“.

Vorner je dodao: „Mislim da se približavamo trenutku kada će se konačno oglasiti. Ali pitanje je: koliko će strukturalne štete biti učinjeno pre nego što moji republikanski prijatelji javno kažu ono što već sada privatno priznaju?“.

Tramp ima i imperijalne ambicije

Predsednici imaju još veću moć u vođenju spoljne politike nego što je imaju kada je reč o unutrašnjoj politicie. A Tramp planira da je iskoristi.

Na pitanje da li bi upotrebio silu da ostvari svoje ekspanzionističke planove prema Grenlandu, Tramp je za NBC rekao: „Ne isključujem to. Ne kažem da ću to uraditi, ali ništa ne isključujem. Grenland nam je jako potreban“.

Ovo arktičko kopno je autonomna teritorija unutar Kraljevine Danske. Dakle, američka invazija ne bi bila samo nezakonita. Ona bi značila prisilnu aneksiju teritorije pod jurisdikcijom članice NATO-a od strane države koja je nekada bila oslonac tog saveza.

Kanađani, koji su upravo glasali na izborima oblikovanim Trampovim zahtevima da se pridruže SAD kao 51. savezna država, verovatno će se barem malo lakše osećati kada čuju da ne moraju da strahuju od američke munjevite invazije.

„Ne vidim to sa Kanadom. Jednostavno ne vidim, moram biti iskren s vama“, rekao je Tramp novinarki Kristin Velker.

Kao i kod mnogih Trampovih najekstremnijih aspiracija, njegovi pristalice tvrde da ga kritičari izvlače iz konteksta i zanemaruju „pregovarački gen“ koji, navodno, stoji iza njegovih radikalnih stavova.

Ipak, samo to što je bilo vest dana da je Tramp isključio upotrebu sile protiv Kanade – pokazuje koliko je njegov drugi mandat preokrenuo nekadašnje međunarodne, pravne i ustavne norme.