Tri humanitarna broda sa oko 1.000 migranata traže hitno luke za njihovo iskrcavanje 1Foto: Beta/AP/Vincenzo Circosta

Humanitarne grupe koje brinu o gotovo 1.000 spašenih migranata na tri broda u centralnom Sredozemlju upućuju pozive upozorenja oko pogoršavanja uslova, i traže da im se što hitnije obezbede luke za iskrcavanje.

Za sada italijanska vlada, predvodjena krajnjim desničarima nije odgovorila na molbe za bezbedne luke dok zaoštrava stav prema brodovima koji spasavaju migrante.

Novi italijanski premijer Mateo Pjantedosi se sprema da zabrani humanitarne brodove u italijanskim lukama i apeluje na zemlje pod čijim zastavama ti brodovi plove da prihvate spasene putnike.

Do sada su Italija i Malta ostale neme na pozive da odobre sigurne luke za tri broda – Brod organizacije Lekari bez granica (MSF) „Geo Barents“ na kome je 572 ljudi, Brod SOS Mediteranea „Oušen Vajking“ sa 234 ljudi, i brod nevladine organizacije SOS Humaniti, „Hjumaniti jedan“ sa 179 ljudi. Svi ljudi su spaseni tokom jednonedeljnog perioda koji je počeo 22. oktobra.

Posada broda „Geo Barents“ s teškoćama brine o migrantima pokupljenim u sedam operacija od 22. oktobra. Medju njima je više od 60 maloletnika bez pratnje, porodice sa decom i trudnice, kao i stariji ljudi. Mnogi spavaju na podu i zalihe se smanjuju.

„Tu smo sa 572 ljudi, neki od njih su sa nama već šest dana. Kao što vidite situacija na palubi je izuetno prenatrpana. Ljudi nemaju prostora da se kreću. Tim Lekara bez granica čini što može da o njima brine“, rekla je Karolin Vilemen, koordinatorka Lekara bez granica na brodu „Geo Barents“.

Ona je rekla da je apsolutno nepohodno da oni mogu da se iskrcaju što je pre u nekoj sigurnoj luci.

Organizacija SOS Mediterane je, pošto nije dobila odgovor ni od Italije ni od Malte zatražila da joj se obezbede sigurne luke u Grčkoj, Španiji i Francuskoj. Grupa je navela da 234 spasenih ljudi treba hitno da budu iskrcani. Grupa je navela da je trenutna blokada 985 ljudi na moru ilegalna i nehumana.

SOS Mediterane je pozvala zemlje EU da usvoje predvidljiv sistem iskrcavanja da bi se ublažio pritisak na evropske zemlje sa izlaskom na more.

Portparolka Evropske komisiej Anita Hiper rekla je da je Komisija upoznata sa tim da tri broda sa oko 1.000 ljudi traži bezbedno iskrcavanje, ali je naglasila da Komisija ne koordiniše operacije na moru ili iskrcavanja i ukazala da je to obaveza pojedinačnih zemalja.

Italijanski ministar unutrašnjih poslova je potpisao direktivu prošle nedelje koja može da se upotrebi da ponovo spreči da humanitarne grupe imaju pristup italijanskim lukama, i pozvao je zemlje pod čijom zastavom plove brodovi da prihvate migrante.

„Ne možemo primati migrante koje su na moru pokupili strani brodovi koji sistematski deluju bez ikakve koordinacije sa vlastima“, rekao je Pjantedosi za list Korijere dela sera ove nedelje.

„Pošto preuzimamo 84 odsto migranata koji stižu na naše obale, koje smo mi spasli nadamo se da će se realizovati toliko proklamovana evropska solidarnost“, rekao je on.

Dok Italija de fakto blokira humanitarne brodove i ne dozvoljava im da iskrcaju tih gotovo 1.000 ljudi, podaci italijanskog ministarstva unutrašnjih poslova ukazuju da su italijanske vlasti dovele 6.383 migranata do obala zemlje tokom protekle nedelje.

Broj migranata koji morem dolaze u Italiju porastao je ove godine na 85.991 do sada u poredjenju sa 53.825 u istom periodu prošle godine. To je i dalje mnogo manje vrhunca tokom 2014-2016.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.