Analiza odnosa Vašingtona i Teherana: Zašto bi Trampovi nuklearni pregovori sa Iranom mogli biti daleko uspešniji od Bajdenovih?

Delegati iz SAD i Irana složili su se da održe dodatne razgovore sledeće nedelje u Rimu. Iransko ministarstvo spoljnih poslova istaklo je da su se pregovori odvijali u „konstruktivnoj atmosferi zasnovanoj na međusobnom poštovanju“, prenosi CNBC News.

Trampovi pregovori sa Iranom mogli bi biti daleko uspešniji od Bajdenovih

Ovo naglašava veliku razliku između pokušaja administracije bivšeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da oživi nuklearni sporazum iz 2015. i pozicije u kojoj se Trampova administracija nalazi danas – sa dramatično izmenjenim prednostima za Vašington i mnogo slabijim i ranjivijim Iranom.

„Iranci su očajniji nego što su bili 2022. i suočeni su sa veoma slabom ekonomijom“, rekao je za CNBC Gregori Bru, viši analitičar za Iran i energetsku konsultantsku grupu Eurasia Group.

Kako je dodao, regionalna pozicija Irana je značajno oslabljena.

„Oni su zabrinuti koliko još sve mogu da podnesu – njihova unutrašnja pozicija, situacija unutrašnjeg nezadovoljstva će se verovatno samo pogoršati. Dakle, oni imaju interes da postignu dogovor pre nego kasnije, a Tramp im potencijalno nudi priliku da postignu takav dogovor“, istakao je Bru.

Iranian Foreign Minister: What is important is the effectiveness of the negotiations and the will to reach a solution. The form of negotiation we want (with the US) is indirect negotiations that can lead to a result and guarantee a positive outcome. pic.twitter.com/RXMbvfDoMt

— IranView24 (@IranView24) April 8, 2025

Ovaj stručnjak smatra da je Bajden bio ograničen javnim mnjenjem, rizikujući da bude kritikovan da deluje „meko“ prema Iranu.

„Tramp se ne suočava sa istim tim ograničenjima“, naglasio je Bru.

Iranska ekonomija se dramatično pogoršala u godinama otkako je Tramp 2018. povukao SAD iz sporazuma sa više zemalja, koji je formalno nazvan Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA).

Sporazum je postignut 2015. zajedno sa Rusijom, Kinom, EU i Velikom Britanijom u vreme kada je predsednik SAD bio Barak Obama, a kako bi se obuzdala i strogo nadzirala nuklearna aktivnost Irana u zamenu za ublažavanje sankcija.

Suočena sa višegodišnjim protestima, značajno oslabljenom valutom i krizom troškova života Iranaca, Islamska Republika je prošle godine pogođena padom svog glavnog saveznika na Bliskom istoku – kada je oboren režim Bašara al Asada u Siriji.

Najveći neprijatelj Teherana je Izrael, koji je u međuvremenu likvidirao većinu višeg rukovodstva Hezbolaha, iranskog zastupnika u Libanu.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ranije se čvrsto protivio pregovorima sa SAD, ali su visoki zvaničnici iranske vlade navodno pokrenuli koordinirani napor da se on predomisli, ocenivši to kao kritičnu odluku za opstanak režima.

O kakvom „nuklearnom programu“ je reč?

Tramp je jasno stavio do znanja da neće prihvatiti nuklearno naoružan Iran. Poslednje godine su podigle ulog: u vreme otkako se Tramp povukao iz JCPOA, Iran je obogaćivao i skladištio uranijum na najvišim nivoima ikada, što je navelo Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA), nuklearni nadzor Ujedinjenih nacija, da izda brojna upozorenja.

„Iran ostaje jedina država koja nema nuklearno oružje koja se obogaćuje uranijum do ovog nivoa, što izaziva značajnu zabrinutost zbog potencijalnog razvoja oružja“, navodi se u saopštenju UN od 3. marta.

Teheran insistira da je njegov program samo za civilne energetske svrhe, ali je iransko nuklearno obogaćivanje dostiglo čistoću od 60 odsto, prema IAEA – dramatično više od granice obogaćivanja koja je postavljena u nuklearnom sporazumu iz 2015. i kratak tehnički korak od nivoa čistoće za oružje od 90 odsto.

„Mislim da nas prisluškuju“

Tramp je više puta upozoravao na odgovor američke vojske ako Iran ne promeni kurs na zadovoljstvo Vašingtona.

Predsednik SAD je juče kazao da veruje da Iran namerno odlaže nuklearni sporazum sa Sjedinjenim Državama i da mora da odustane od svake težnje za nuklearnim oružjem ili će se suočiti sa mogućim vojnim udarom na atomska postrojenja u Teheranu, prenosi Rojters.

„Mislim da nas prisluškuju“, rekao je Tramp novinarima nakon što se specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof sastao u subotu u Omanu sa visokim iranskim zvaničnikom.

Iran mora, dodao je Tramp, da se oslobodi koncepta nuklearnog oružja.

„Oni ne mogu imati nuklearno oružje“, naglasio je Tramp.

Upitan da li američke opcije za odgovor uključuju vojni udar na nuklearna postrojenja Teherana, Tramp je rekao: „Naravno, da“.

Premeštanje zaliha obogaćenog uranijuma u treću zemlju neprihvatljivo za Iran

Gardijan piše da se očekuje da će se Iran odupreti predlogu SAD da prenese svoje zalihe visoko obogaćenog uranijuma u ​​treću zemlju – kao što je Rusija – kao deo napora Vašingtona da smanji civilni nuklearni program Teherana i spreči njegovo korišćenje za razvoj nuklearnog oružja.

To pitanje, koje se smatra jednim od ključnih kamena spoticanja za budući sporazum, pokrenuto je u početnim, uglavnom indirektnim, razgovorima održanim u Muskatu (Oman), između iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija i specijalnog izaslanika Donalda Trampa Stiva Vitkofa.

Iran tvrdi da bi zalihe, prikupljene u protekle četiri godine, trebalo da ostanu u Iranu pod striktnim nadzorom IAEA. Teheran ovo vidi kao meru predostrožnosti ili oblik osiguranja u slučaju da se buduća američka administracija povuče iz sporazuma, kao što je Tramp učinio 2018.

Teheran kaže da bi, ako bi zalihe izmeste iz Irana, a SAD se povuku iz sporazuma, morali da počnu od nule u obogaćivanju uranijuma do veće čistoće – čime bi efektivno bio kažnjen Iran za kršenja koje je počinio Vašington.

Iako je najveći deo razgovora u Muskatu održan indirektno između iranske i američke delegacije, pri čemu je Oman bio posrednik, takođe su se upriličeni i direktni sastanci između Vitkofa i Aragčija.

Đorđa Meloni domaćin u Rimu

Đorđa Meloni, italijanska premijerka, pristala je da bude domaćin sledeće runde pregovora u subotu u Rimu, što je potez koji Tramp smatra političkim gestom prema Italiji.

Takođe služi za marginalizaciju glavnih evropskih sila u pregovorima sa Iranom, a Oman nastavlja da deluje kao posrednik. Američki potpredsednik Džej Di Vens takođe će boraviti u Rimu tokom uskršnjeg vikenda.

Tokom početnih nuklearnih pregovora 2015. godine, Italija je smatrala da je isključena iz procesa, a Francuska, Nemačka i Velika Britanija – takozvane „E3“ – predstavljale su evropske interese na pregovorima.

Mohamed Amersi, iz Instituta za spoljnu politiku, smatra da je Meloni interesantan izbor pošto se čini da je ona evropska liderka koja ima najbolju ličnu liniju prema Trampu, više od Francuske, Nemačke i Velike Britanije.

„Ako Italija bude domaćin sastanka, postavlja se pitanje buduće uloge E3 u američko-iranskom dijalogu“, navodi Amersi.