Hod po tankoj žici da ne potkopaju Trampa: Šta su šef CIA i direktorka Nacionalne obaveštajne službe rekli na saslušanju u Senatu o ratu u Iranu?

Svedočeći pred Odborom za obaveštajne poslove Senata, nekada otvorena protivnica stranih intervencija uglavnom je sledila stav Bele kuće o Iranu, dok je odgovarala na pitanja demokrata koji su pokušavali da pronađu slabosti u načinu na koji je Bela kuća vodila rat koji traje već skoro tri nedelje.

Saslušanje je došlo u trenutku političke ranjivosti za Gabard. U utorak je jedan od njenih najbližih saradnika – Džo Kent, direktor američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma- šokirao Trampovu administraciju kada je javno objavio da podnosi ostavku zbog rata u Iranu.

Zvaničnik, direktor Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent, tvrdio je da Iran ne predstavlja „neposrednu pretnju“ SAD i da je Trampova administracija bila dovedena u zabludu i uvučena u rat od strane Izraela.

Poruka Kenta bacila je senku na bivšu demokratkinju, čiji je stav protiv intervencionizma već doveo do njenog izolovanog položaja unutar Trampove administracije.

Otkako je prošlog leta objavila video upozorenja o nuklearnom holokaustu, Gabard je isključena iz planiranja Bele kuće za vojne operacije u Iranu i Venecueli, i nije učestvovala ni u jednom izveštavanju Kongresa o tekućem sukobu.

U intervjuu sa konzervativnim komentatorom Takerom Karlsonom u sredu uveče, Kent je tvrdio da je Gabard mogla da pruži Trampu „proveru zdravog razuma“ da je učestvovala u razgovorima o ratu.

Na pitanje novinara da li je njena pozicija ugrožena pred saslušanje, portparolka Bele kuće Karolajn Levit nije dala uverljivu podršku. „Koliko ja znam, ne. Nisam čula da je predsednik to rekao“, rekla je Levit, dodajući: „Očigledno je to pitanje za njega“.

Svedočenje Gabard bilo je deo redovnog saslušanja sa drugim šefovima američkih obaveštajnih službi o glavnim bezbednosnim pretnjama sa kojima se zemlja suočava. Ona je uglavnom ćutala o ratu u Iranu otkako je počeo, a ovo saslušanje u sredu bilo je njena prva prilika da javno iznese svoje stavove.

U pojedinim trenucima, Gabard je balansirala između podrške odlukama Bele kuće o napadu na Iran i toga da se ne poistoveti u potpunosti s njima.

Na početku je podsetila zakonodavce da nije tamo da iznosi svoje „lične stavove ili mišljenja“, a zatim je pročitala niz obaveštajnih procena koje su se uklapale sa Trampovim ranijim izjavama o zajedničkom napadu sa Izraelom pokrenutom 28. februara.

Dva puta je odbila da kaže da li obaveštajna zajednica smatra da Iran predstavlja „neposrednu“ pretnju Sjedinjenim Državama – ali je insistirala da je predsednik imao pravo da donese tu procenu pre napada.

Nijedan od republikanaca u senatskom odboru nije je napao zbog njenih veza sa Kentom. Međutim, senator Džon Kornin (republikanac iz Teksasa) oslonio se na njenog kolegu – direktora CIA Džona Retklifa – da opovrgne Kentovu tvrdnju da Iran ne predstavlja „neposrednu“ pretnju SAD.

„U stvari, obaveštajni podaci govore suprotno“, odgovorio je Retklif.

Ako je Gabardin glavni cilj u sredu bio da ne izazove gnev Bele kuće, gotovo je odmah napravila grešku.

Vodeći demokrata u odboru, senator Mark Vorner, ukazao je na neslaganje između onoga što je Gabard izjavila i onoga što je napisala u verziji uvodnog obraćanja unapred dostavljenoj odboru.

U pisanoj verziji, Gabard je navela da su američki vazdušni udari na Iran prošlog leta „uništili“ program obogaćivanja uranijuma u Teheranu i da od tada „nije bilo pokušaja“ da se on obnovi.

Međutim, na svedočenju je iznela stav bliži tvrdnjama Bele kuće da je napad izvršen kako bi se sprečilo ponovno pokretanje iranskog nuklearnog programa. „Iran je pokušavao da se oporavi od ozbiljne štete nanete njegovoj nuklearnoj infrastrukturi“, rekla je, misleći na period pre početka aktuelnog sukoba.

Gabard je insistirala da su izmene napravljene jer je vreme „isticalo“. Vorner je odgovorio: „Dakle, odlučili ste da izostavite delove koji su u suprotnosti sa stavom predsednika“.

Senator Džon Osaf kasnije je pitao Gabard kako je obaveštajna zajednica mogla da proceni da je iranski nuklearni program „uništen“, kako je Tramp tvrdio u junu, a da i dalje predstavlja „neposrednu pretnju“ Sjedinjenim Državama u poslednjim nedeljama.

Gabard je izbegla odgovor, navodeći da je predsednik a ne obaveštajni odbor jedini koji može da odluči koje su pretnje neposredne.

Kada je dobio priliku da govori o Trampovim vojnim akcijama prema Iranu, Retklif je bio znatno oštriji.

„Svaka tvrdnja da je operacija ‘Midnight Hammer’ bila išta drugo osim velikog uspeha potpuno je netačna“, rekao je, govoreći o napadima na iranska nuklearna postrojenja.

Više demokrata, uključujući senatore Marka Kelija, Angusa Kinga i Majkla Beneta, pitali su Gabard i Retklifa da li je obaveštajna zajednica upozorila Trampa da Iran može zatvoriti Ormuski moreuz ili široko uzvratiti napadima na američke saveznike u slučaju rata na Bliskom istoku.

Iako su zakonodavci naveli da su američki obaveštajci dugo bili svesni tih mogućnosti, Tramp to nije izneo tako: na konferenciji za novinare u ponedeljak izjavio je da „niko nije očekivao“ da će Iran „napasti sve te druge zemlje na Bliskom istoku“.

Zatvaranje Ormuskog moreuza dovelo je do skoka globalnih cena nafte, što predstavlja veliku političku ranjivost za Trampovu administraciju. Međutim, Retklif je insistirao da su američki zvaničnici bili spremni za odgovor Irana.

Obaveštajni zvaničnici su u sredu više puta ili direktno osporili Trampove i tvrdnje administracije ili ih nisu potvrdili, piše CNN.

Gabard nije podržala Trampovu tvrdnju ove nedelje da nijedan stručnjak nije predvideo da bi Iran mogao, kao odgovor na napad, napasti svoje susede u Persijskom zalivu. U stvarnosti, Iran je o toj mogućnosti javno govorio, i to nije bila tajna.

Kada je demokratski senator Ron Vajden iz Oregona postavio pitanje u vezi s Trampovom tvrdnjom, Gabard je izbegla da direktno odgovori.

Kada je na nju dodatno pritiskao demokratski potpredsednik odbora Mark Vorner iz Virdžinije, Gabard je rekla da nije „upoznata sa tim izjavama“ i odbila da kaže da li je obavestila Trampa o toj mogućnosti – pozivajući se na „interne razgovore“.

Možda je ključno pitanje subjektivnije prirode – da li je Iran predstavljao „neposrednu“ pretnju koja bi opravdala ulazak u rat.

Trampova administracija ponudila je niz različitih razloga zašto je to navodno bio slučaj, ali mnogi od njih nisu izdržali detaljniju proveru.

Kent je u svom pismu o ostavci naveo da Iran ne predstavlja takvu neposrednu pretnju. Nakon toga, Gabard izdala je pažljivo formulisano saopštenje u kojem sama nije zauzela stav o toj tvrdnji. Umesto toga, predstavila je to kao Trampovu odluku da proceni da li je pretnja „neposredna“.

Međutim, to je samo po sebi bilo značajno – Trampova irektorka nacionalne obaveštajne službe (DNI) odbija da označi pretnju kao „neposrednu“, kako po sopstvenom sudu, tako i prema proceni obaveštajne zajednice.

Saslušanje u sredu nije pružilo mnogo dokaza da obaveštajni podaci ukazuju na neposrednu pretnju.

Svedočenja o iranskim nuklearnim namerama i programu interkontinentalnih balističkih raketa nisu sugerisala da su te pretnje neposredne, navodi CNN.

Na pitanje Osafa da li obaveštajni podaci ukazuju na „neposrednu nuklearnu pretnju“, Gabard je odgovorila: „Jedina osoba koja može da odredi šta jeste, a šta nije pretnja je predsednik“.

„Nije odgovornost obaveštajne zajednice da određuje šta jeste ili nije neposredna pretnja“, dodala je Gabard.

Osaf je odbacio njen stav, rekavši da je upravo to posao obaveštajne zajednice da donosi takve nezavisne procene.

U svojim izjavama, Retklif je ukazao na napade koje podržava Iran na Amerikance u regionu i rekao da je Iran dugo predstavljao „neposrednu“ pretnju.

„Mislim da je Iran stalna pretnja Sjedinjenim Državama već duži vremenski period i da u ovom trenutku predstavlja neposrednu pretnju“, rekao je Retklif.

Upitan da li se ne slaže sa Kentom u vezi sa iranskim sposobnostima, odgovorio je: „Slažem se da se ne slažem“.

Ipak, rasprava se uglavnom nije fokusirala na napade Irana na američku teritoriju, već na napade na Amerikance na Bliskom istoku, uključujući one preko iranskih posredničkih grupa.

Nijedan od svedoka nije, svojim rečima, opisao Iran kao „neposrednu“ pretnju Sjedinjenim Državama.