Tvrdnje Zorana Zaeva najbrutalniji revizionizam 1Foto: EPA-EFE/ VASSIL DONEV

Tokom Drugog svetskog rata, „na početku,“ Bugari su bili „administratori“ na području sadašnje Severne Makedonije, kazao je Zaev, ali su se zatim priključili antifašističkom frontu, pa su, naveo je, „bugarska i makedonska vojska zajedno oslobodile Skoplje i druga mesta“.

Dodao je i da „Makedonci i Bugari nemaju podeljenu istoriju, ni ukrštenu, već zajedničku“ iz koje su su „nastali i makedonski i bugarski narod, i makedonski i bugarski jezik“.

Ocenio je i da su dva naroda vlasti Jugoslavije držale razdvojenim.

„Dužnost je svim građanima, a najviše nama političarima, da zbližimo naše narode, jer mnogo godina, decenijama su nas držali daleko. Različite vlasti. Pre svega za vreme bivše Jugoslavije, a i pre bivše Jugoslavije. Mi treba da budemo zajedno zato što smo prvi susedi“, rekao je Zaev.

„Izjavu Zorana Zaeva o bugarskim, fašističkim okupatorima iz Drugog svetskog rata kao ‘administratorima’ u Makedoniji, zaista, ne mogu drugačije da ocenim nego kao sramnu i šokantnu“, kaže za Danas istoričar Milivoj Bešlin.

Navodi da je to „klasičan istorijski revizionizam i to u svojoj najogoljenijoj i najbrutalnijoj verziji“.

Bešlin podseća da je Bugarska u Drugom svetskom ratu bila saveznik fašističkih sila, da je sa njima učestvovala u agresiji na Kraljevinu Jugoslaviju i u komadanju njene državne teritorije, te da su zločini okupacionih trupa poznati i istraženi.

„Mislim da ne postoji nijedan politički cilj koji bi mogao da opravda ovakvu zamenu teza, bacanje pod noge vlastite antifašističke prošlosti i tako drsku i otvorenu rehabilitaciju fašizma“.

Za žaljenje je, ukazuje istoričar, što se premijer Zaev odlučio da umesto dugotrajnih i uglavnom neprijatnih pregovora bugarsko-makedonske komisije istoričara, ovako kompleksne teme „prelama“ preko kolena i upušta se u istorijske interpretacije sa tako malo znanja o prošlosti.

„Još je tužnije što se ovome raduje najekstremnije krilo desničarskog VMRO-DPMNE i što je Zaev za jedan duži rok kompromitovao i doveo u zabludu levo orijentisani deo društva u Severnoj Makedoniji“.

Kada je reč o delu izjave da je Jugoslavija razdvojila Bugare i Makedonce, Bešlin podseća „da je upravo zahvaljujući politici nacionalne ravnopravnosti u socijalističkoj Jugoslaviji, u punoj meri afirmisan makedonski nacionalni i kulturni identitet. Prvi put je on mogao ne samo slobodno da se izrazi, već i da se afirmiše ravnopravno sa ostalima u jugoslovenskoj federaciji“.

Takođe, makedonska državnost, ukazuje istoričar, „i po najvišem pravnom aktu Severne Makedonije, izvojevana je zahvaljujući jedinstvenom antifašističkom pokretu jugoslovenskih partizana, u kome su i Makedonci imali važnu ulogu, naravno“.

Dakle, makedonska državnost je krajem Drugog svetskog rata konstituisana, naglašava Bešlin, kao i državnost ostalih federalnih država, budućih republika unutar Jugoslavije.

„U najvećoj meri zahvaljujući tome postoji i danas Severna Makedonija kao suverena država“.

Sa druge strane, „Bugarska je tokom perioda Hladnog rata koristila priliku, svaki put kada bi se narušili odnosi Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom, da kao najverniji saveznik Moskve, otvoreno napada Jugoslaviju, dovodeći u pitanje njen teritorijalni integritet upravo preko negiranja postojanja Makedonije i njene nacije“.

Bešlin ističe da ga raduje što su se njegove makedonske kolege, istoričari, koji su članovi međudržavne komisije za pregovore sa Bugarskom odmah oglasili i ogradili od izjave svog premijera i nazvali je istorijskim revizionizmom.

„Strašno je što institucije Evropske unije dopuštaju ovakvo ponašanje Bugarske, njen neskriveni ekspanzionizam i manifestacije nacionalizma i neofašizma. Šta je poruka? Da jedno društvo mora da se odrekne svog antifašizma, da mora da izvrši lobotomije ljudi i da normalizuje fašizam i okupaciju da bi dobilo ‘zeleno svetlo’ za pregovore (o članstvu u EU). Gde su tu evropske vrednosti, koje prečesto padaju kao prva žrtva političkog pragmatizma“, pita se Milivoj Bešlin.

Zoran Zaev „nastoji da ubedi zvaničnu Sofiju da njegova vlada raskida sa ideološkim nasleđem i praksom komunističke Jugoslavije, kako je prethodno bilo zatraženo sa bugarske strane u memorandumu, prema kojem su ljudi slovenskog porekla koji žive u Severnoj Makedoniji zapravo Bugari koji govore bugarski jezik, ali im je ‘ispran mozak’ za vreme Titovog komunističkog režima u bivšoj Jugoslaviji“, kaže za Danas Seljadin Džezairi, novinar TV Klan Makedonija.

U prilog takve namere Zaeva, kaže Džezairi, ide i njegova tvrdnja da Bugarska nije bila fašistička zemlja, te da su Bugari bili „administratori“, „mada, i sam sam učio istoriju po kojoj su balkanski ratovi bili osvajački, te da je u toku Drugog svetskog rata susedna Bugarska bila ‘na pogrešnoj strani’ istorije!“

U spornom intervjuu, ukazuje naš sagovornik iz Skoplja, „makedonski premijer je udario i na predsednika Stevu Pendarovskog nazvavši ga neiskusnim“, zbog toga što je prethodno šef države rekao da je politika zvanične Sofije u vezi sa Makedonijom – „živkovistička“ (po bugarskom vođi iz vremena Hladnog rata Todoru Živkovu). Poznavaoci političkih prilika u Severnoj Makedoniji, kaže Džezairi, pak podvlače da je „najnoviji nastup makedonskog premijera prevashodno namenjen bugarskoj publici, i da je to dokaz da će uskoro ovaj svojevrsni spor biti prevaziđen.“

Hristijan Mickoski, lider makedonske opozicione VMRO-DPMNE, ocenio je da Zaev svojom izjavom „negira antifašističku borbu makedonskog naroda i naše pravo da se pozivamo na to nasleđe“.

On prihvata, navodi se u reakciji Mickoskog, „da je ovde postojala bugarska administracija i praktično makedonske borce za nezavisnu makedonsku državu koji su u Drugom svetskom ratu borili protiv fašističkog okupatora izjednačava sa istim tim okupatorom“.

Zaev je u spornom intervjuu najavio i skori sastanak sa premijerom Bugarske Bojkom Borisovim i izrazio uverenje da će dogovor sa Bugarima biti postignut pre sednice Saveta ministara EU početkom decembra.

close
Tvrdnje Zorana Zaeva najbrutalniji revizionizam 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.