U čemu je tajna Makronovih pobeda?

A izgleda da za takav ishod postoji velika verovatnoća.

Uklanjanje stare podele u francuskoj politici na desnicu i levicu ujedinjavanjem „reformatora“ desnice, levice i centra bio je izazov koji je Makron sebi postavio kada je u aprilu 2016. osnovao pokret „En Marche“ u okviru svojih težnji ka funkciji predsednika Francuske. Rezultati prvog kruga izbora za Nacionalnu skupštinu najjasniji su pokazatelj koliko je Makron uspešan u preoblikovanju francuske politike.

Podrška za dve glavne tradicionalne partije u Francuskoj, za desničarske Republikance (koji su osvojili 21,6 odsto glasova u prvom krugu) i za Socijalističku partiju (samo 9,5 odsto) pala je na nivoe bez presedana u istoriji Pete Francuske Republike. A podrška za ekstremno desničarski Nacionalni front, čiju je liderku Marinu le Pen porazio Makron na predsedničkim izborima, pala je na samo 13,2 odsto u prvom krugu.

Ako se sutra u drugom kruga glasanja potvrde prognoze, Makronova nova centristička partija Republika u pokretu (LREM) bi mogla da na kraju završi sa između 400 i 445 od ukupno 577 poslaničkih mesta u Nacionalnoj skupštini.

Kako partija koja je osvojila 32,3 odsto glasova u prvom krugu može da odnese tako ubedljivu pobedu u drugom?

Objašnjenje je da samo kandidati koji su u prvom krugu osvojili više od 12,5 odsto glasova registrovanih birača mogu da učestvuju u drugom krugu. Niska izlaznost (manje od 50 odsto) u prvom krugu znači da najviše dva kandidata mogu da dobace do drugog kruga u kojem će pobediti kandidat s najvećim brojem glasova.

To znači da će se u drugom krugu u gotovo svim okruzima voditi duel između Makronovog LREM i još jedne partije. Tamo gde je ta druga partija desničarska levičarske partije i birači će podržati Makrona. Tamo gde je ta druga partija levičarska, desničarske partije i birači su ti koji će podržati Makrona. U ovogodišnjem glasanju postoje značajna odstupanja od prethodnih izbora za Nacionalnu skupštinu u nekoliko drugih ključnih aspekata, pored iskazane podrške za Makronovu novu političku grupaciju. 

Prvo, povuklo se više od trećine aktuelnih poslanika. Njihovo povlačenje otvorilo je vrata novoj generaciji političara, pri čemu značajan broj, naročito na listi Makronove partije, dolazi iz civilnog društva, a ne s drugih pozicija u javnom sektoru.

Drugo, istorijski ogromna većina poslaničkih mandata za koje su najveći izgledi da će osvojiti LREM zahvaljujući niskoj izlaznosti i pragu od 12,5 odsto za prolazak u drugi krug glasanja znači da se pomalja jedan novi i znatno drugačiji politički pejzaž u Francuskoj. Francuska politika se sada kristališe oko jakog centra, dok dve partije levog i desnog političkog spektra koje su tradicionalno činile i Vladu i glavnu opoziciju bačene su u zapećak.

Socijalisti i partije desnice, sada grupisane u Republikancima, decenijama nisu uspevali da donesu ekonomske reforme, a samim tim i ekonomski rast, što je Francuskoj očajnički potrebno. Za većinu Francuza tradicionalne partije su počele da simbolizuju manjak transparentnosti, hronično neetičko ponašanje i stavljanje akcenta na unutrašnje partijske sukobe nauštrb nacionalnih interesa. Sada nailaze na grubo odbijanje francuskih birača.

Treće, rekonstrukcija francuskog političkog pejzaža prevazilazi granice radikalnih promena koje će najverovatnije nastupiti u raspodeli poslaničkih mesta u Nacionalnoj skupštini do kojih će doći čim se završi drugi krug glasanja. Neki budući poslanici iz dve tradicionalne partije, kao i iz drugih, će se gotovo sigurno direktno usprotiviti liderima sopstvene stranke da bi glasali za Makronove planirane reforme. Zapravo, više od 30 članova Nacionalne skupštine iz stranke Republikanci, kao i izvesni broj ključnih aktera iz redova socijalista, već su obelodanili da će podržavati Makronov program reformi.

Sve ovo ukazuje da će se Makron iz drugog kruga parlamentarnih izbora iznedriti sa snažnom većinom koja mu je potrebna da bi samouvereno počeo program za preobražaj Francuske. A program koji on ima na umu nudi održivu priliku, najbolju u novijoj istoriji, za reformu francuske ekonomije na načine koji će osnažiti rast vođen inovacijom, istovremeno nudeći francuskim građanima bolju socijalnu zaštitu i obrazovanje. 

Makron je nestrpljiv da počne s realizacijom te agende. Prve dve velike reforme koje će njegova vlada težiti da sprovede obuhvataju unapređenje tržišta rada i pooštravanje pravila o etici u javnom sektoru. Ali one će biti samo početak najdinamičnijeg programa reformi koje je Francuska imala od kada je Šarl de Gol bio u Jelisejskoj palati.

Filip Agion je profesor ekonomije na Univerzitetu Harvard, na Koledžu de Frans i u Londonskoj školi ekonomije. Benedikt Berne je predavač na Fakultetu političkih nauka u Parizu, predsedavajuća Branilaca građanskih prava i saradnica na harvardskom Dejvis centru za ruske i evroazijske studije.

Copyright: Project Syndicate, 2017. www.project-syndicate.org