Foto: EPA-EFE/Julien de RosaFrancuzi su pozvani na birališta za prvi krug predsedničkih izbora koji će biti održan u nedelju, u velikoj senci rata u Ukrajini, a prema procenama anketa javnog mnjenja očekuje se pobeda duela kao i na prethodnim izborima 2017 – odlazećeg predsednika, centriste Emanuela Makron (Emmanuel Macron) i kandidatkinje ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine).
Mesecima favorit u anketama, Makron koji je u predizbornu kampanju ušao najkasnije, poslednjih nedelja se suočava sa smanjenjem jaza u odnosu na Marin Le Pen, čija pobeda više nije nezamisliva, a takva pobeda bi predstavljala presedan u Francuskoj Pete republike.
Iako su predsednički izbori gurnuti u drugi plan zbog rata u Ukrajini, izbori na kojima se u prvom krugu takmiči 12 kandidata, ipak uključuju ključna pitanja, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu.
Kako je ocenila agencija Frans pres, Francuska je značajna zemlja u Evropskoj unijom, kojom trenutno i predsedava. Rat u Ukrajini je trenutno dominantna tema u francuskoj spoljnoj politici, dok se borba protiv klimatskih gotovo nije pominjala.
Francuska na nacionalnom planu suočena je sa potpunom podeljenom levicom i tromom desnice, tako da ankete pokazuju da bi Makron u prvom krugu osvojio oko 26 glasova, a Le Penova oko 22 odsto.
Makron bi u drugom krugu pobedio Le Penovu sa 53 odsto glasova, a ona bi dobila 47 odsto.
Na trećem mestu se očekuje lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon), sa oko 17 odsto glasova. Kandidatkinja desnice Valeri Pekres (Valerie Pecresse) nekada viđena kao ozbiljniji protivnik Makronu, i kandidat ekstremne desnice Erik Zemur (Eric Zemmour) dobili bi po devet odsto glasova.
Ostali kandidati bi osvojili oko i ispod pet odsto glasova.
Predsednik se u Francuskoj bira neposrednim glasanjem, u dva kruga, ukoliko nijedan kandidat nije osvojio većinu u prvom krugu.
Šef države se bira za mandat od pet godina, koji može samo jednom da se ponovi.
U Francuskoj večeras u ponoć počinje predizborna tišina koja će trajati do nedelje uveče u 20.00 po zatvaranju birališta.
Francuski zakon zabranjuje objavljivanje rezultata izbora pre zatvaranja birališta. Odmah po zatvaranju biračkih mesta mogu da se očekuju rezultati izlaznih anketa koje sprovode instituti za istraživanje javnog mnejnja.
Izbori po običaju počinju dan ranije u prekomorskim francuskim teritorijama.
Drugi krug izbora zakazan je za 24. april.
Od uvođenja Pete republike 1958. godine na čelu Francuske su bili sledeći predsednici:
2017 – 2022 – Emanuel Makron (centrista) koji se kandidovao za drugi mandat.
2012-2017 – Fransoa Oland (socijalista)
2007 – 2012 – Nikola Sarkozi (desnica)
1995 – 2007 – Žak Širak (desnica) koji je imao dva mandata, jedan sedmogodišnji i drugi petogodišnji.
1981 – 1995 – Fransoa Miteran (socijalista) koji je imao dva sedmogodišnja mandata.
1974 – 1981 – Valeri Žiskar Desten (desni centar) koji je imao jedan sedmogodišnji mandat
1969 – 1974 – Žorž Pompidu (desnica), koji je umro dve godine pre kraja mandata.
1959 – 1969 – Šarl de Gol (desnica) koji je bio prvi predsednik Pete republike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
