U Hrvatskoj obnovljeno 150.000 ratom razorenih kuća

Ona je učestvovala na onlajn-konferenciji „Održivost Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja izbjeglica i interno raseljenih lica – Doprinos CARE projekta: Postignuća i izazovi – iskustvo Hrvatske“.

„Za obnovu je ostalo još oko stotinak kuća koje do danas nisu obnovljene jer nisu bili rešeni imovinsko-pravni odnosi ili su u toku bili postupci po žalbi. Postoji volja aktuelne vlade, ali su sredstva u budžetu za te namene oskudna“, rekla je Vukobratović Spasojević.

Navela je da mnogo porodica ima pravo na stambeno zbrinjavanje, ali još nisu uspele da ga ostvare.

„Sredstva za te svrhe su sve manja i ograničena su, ali se nadamo da će zbog pandemije biti razumevanja da se projekti produže i da stambeno zbrinemo sve ljude koji su ušli u program“, navela je ona uz ocenu da je program „dobar i sa dobrim željama“.

„Sporno i žalosno je to što je taj program počeo jako kasno i da 25 godina nakon rata mnogi ljudi nisu još stambeno zbrinuti“, rekla je Vukobratović Spasojević.

Dodala je da je i sve manje nevladinih organizacija koje se bave pitanjima zbrinjavanja izbeglica, pre svega jer je sve manje donatora koji to finansiraju.

Zamenik načelnika Opštine Dvor, u Hrvatskoj, Milan Rudić rekao je da povratka u tu lokalnu samoupravu više nema.

„Mladi ljudi žive u lošim uslovima u selima. Svaka im čast što uopšte ostaju ovde. Prošle godine je umrlo 80 ljudi, a rodilo se samo 12“, kazao je Rudić.

Povratnik Milan Durman iz sela Paukovac u opštini Dvor rekao je da je imao velikih problema oko „papirologije“ i imovinsko-pravnih odnosa, ali da je uspeo da reši sve probleme.

„Sada sam presretan! Uloženo je oko 40.000 evra u obnovu kuće. Danas uživam u lepoti i milina je biti u njoj“, rekao je Durman.

Pravna savetnica Srpskog narodnog vijeća, Milena Čavić Jelić, rekla je je da se osobe susreću sa problemima ostvarivanja prava na stalni boravak, jer zbog njihovog izbegličkog statusa imaju više mesta boravka.

„Čestim proverama MUP Hrvatske ne zatiče osobe na adresama stambenog zbrinjavanja, zbog čega ih odjavljuju sa stalnog boravka. Još jako veliki broj ljudi čeka realizaciju prava na stambeno zbrinjavanje“, rekla je Čavić Jelić i dodala da je programe stambenog zbrinjavanja trebalo početi mnogo ranije.

S njom se složila i mirovna aktivistkinja Mirjana Galo koja je navela da program obnove kuća i povratka u Hrvatsku krajem 1990-tih godina nisu podržali ni Hrvatska, ni medjunarodna zajednica.

„Ne možemo rehabilitovati Hrvatsku, ona je dužna da sve plati, nadoknadi štetu i omogući povratak“, ocenila je Mirjana Galo.

Onlajn-konferenciju je organizovala koalicija nevladinih organizacija Igmanska inicijativa, u saradnji s programom CARE. Projekat finansira Evropska unija.