Knin Foto: Beta/Marko StrmovićCentralna manifestacija povodom 25. godišnjice vojno-policijske akcije Oluja održana je danas u Kninu, a obeležili su je prisustvo potpredsednika Vlade iz reda srpske nacionalne manjine Borisa Miloševića i pomirljivi govori hrvatskog državnog vrha, uz poruke pijeteta prema žrtvama rata, bez obzira na njihovu nacionalnost.
Premijer Andrej Plenković izrazio je danas u Kninu žaljenje prema svim civilnim žrtvama rata u Hrvatskoj, i Srba i Hrvata.
„Kao zemlja koja je pobedila u nametnom ratu žalimo zbog svih stradalih, žalimo zbog svih civila ne samo Hrvata, nego i Srba, kao i drugih nacionalnosti“, rekao je Plenković u govoru na svečanosti povodom 25. godišnjice Oluje, koja se slavi i kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja.
On je naglasio da je Oluja bila pravno legitimna, vojno neizbežna i politički neophodna u ratu koji je nametnuo velikosrpski režim Slobodana Miloševića.
„Žalimo i za žrtvama ratnih zločina počinjenih s hrvatske strane. Legitimno pravo na odbranu nije i ne može biti opravdanje za nedelo – te je svaki takav čin bolan za sve porodice žrtava i ružan ožiljak na pravedno lice i odbrambeni karakter Domovinskog rata“, rekao je premijer.
Plenković je naglasio da pijetet prema svim žrtvama očekuje i od hrvatskog društva, posebno predstavnika Srba, koji treba jasno da osude zločine nad Hrvatima.
On je ocenio da je važno da hrvatski Srbi u Oluji ne vide samo egzodus svog naroda, već i završetak rata koji je stvorio uslove za njihov povratak.
„Svesni smo da je naša pobeda u Oluji bila traumatična za mnoge hrvatske Srbe koji je ponajpre povezuju s odlaskom dela srpskog stanovništva iz njihovih domova i zavičaja na dotad okupiranim područjima.
Dok je za većinu Hrvata to ponajpre bio prisilan zbeg koji su organizovali i naredili kninski pobunjenici, za mnoge Srbe to je i dan-danas zbeg pred hrvatskim snagama“, rekao je premijer.
On je ocenio da je vreme da se „staloženo“ sagleda slojevitost tadašnjih dešavanja.
Premijer je naveo da je Hrvatska posle Oluje uložila velike napore da se osigura povratak Srba koji su hteli da se vrate, ali i ukazao da i dalje ima poteškoća koje treba otkloniti da bi se oni osećali ravnopravima i da bi imali sve uslove za život dostojan 21. veka.
Plenković je podsetio i da su brojni hrvatski Srbi širom Hrvatske sve vreme rata delili sudbinu sugrađana hrvatske nacionalnosti i da su mnogi od njih učestvovali u odbrani Hrvatske, čime se, dodao je, treba ponositi.
On je naglasio da treba iskazati pijetet prema hiljadama nedužnih hrvatskih žrtava od Vukovara do Dubrovnika preko Voćina, Saborskog i Škabrnje, ali i pijetet i prema nedužnim srpskim žrtvama od Paulin Dvora do Varivoda.
Time se, naglasio je, ne dovodi u pitanje legitimnost ni pravednost Domovinskog rata niti umanjuje pobeda u Oluji, već pokazuje velikodušnost i humanost pobednika koji „žali zbog svakog posrtaja ili nesprečenog zločina“.
On je istakao je da iskrenog pomirenja nema bez istine koja se temelji na činjenicama.
U govoru u Kninu, Plenković je podsetio da je Hrvatska s više od 20.000 poginulih i 15 odsto porušenog stambenog fonda pretrpela ogromnu ratnu šteti zbog čega je izgubila 15 godina razvoja.
Oluja je, dodao je, za Hrvatsku značila da je rat, posle višegodišnje okupacije, završio i da će se stotine hiljada prognanih vratiti u svoje domove.
„Oluja, koja je izvedena na hrvatskoj teritoriji, bila je pravno legitimna, vojno neizbežna i politički nužna. Bila je potrebna radi povratka hrvatskih progranika i povezivanja zemlje. Oluja je bila prekretnica za mir i stabilnost jugoistočne Evrope i zato je smatramo našom najvećom pobedom“, naglasio je Plenković.
Premijer je najavio i donošenje posebnog zakona o civilnim žrtvama da bi se na civilizovan i human način uredila bolna pitanja koja opterećuju društvo.
Milanović: Odnosi Srba i Hrvata komplikovani
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ocenio je danas u Kninu da odnosi između Hrvatske i Srbije moraju da budu bolji i da će učiniti sve što može da se oni poboljšaju, a da je na drugoj strani da isto pokuša.
U govoru na kninskom trgu povodom 25. godišnjice Oluje, Milanović je ocenio da su srpsko-hrvatski odnosi komplikovani stotinu godina, da je bilo sukoba, krvoprolića, građanskih ratova i agresije.
„Nikako da uđemo u fazu normalnih odnosa u kojima će prevladavati poštovanje, konstruktivnost. Kao da smo i dalje opterećeni stvarima koje su posledica agresije devedesetih godina“, rekao je Milanović.
On je dodao da zna da govori iz pozicije Hrvata i da će to biti tako tretirano, ali da „dobra volja i vera postoji“.
„Želimo sarađivati, raditi, poslovati… Naprosto da uđemo u jednu dosadnu, dugu konstantu, novu paradigmu odnosa“, naglasio je Milanović.
Istakao je da su odnosi srpskog i hrvatskog naroda na ovim prostorima veoma važni.
„Kada se međusobno natežemo i prepucavamo, niko nam ne radi o glavi, drugi nas uopšte ne primećuju“, dodao je hrvatski predsednik.
On je u svom govoru naglasio da je Hrvatska 25. godina od Oluje „daleko odmakla i da nije ista kao društvo“.
Naglasio je da zajedništvo u demokratiji nije uvek potpuno moguće, ali da je važno govoriti o stvarima koje spajaju i dele, koje se gledaju različitim pogledom, pogledom nekog iz velikog ili malog grada, Hrvata ili Srbina.
„Bitno je da se razgovara, probleme otvara i stavlja na sto“, naveo je Milanović.
Hrvatski predsednik je istakao da je Hrvatskoj rat bio nametnut.
„U ratu koji je nametnut, u kojem su nas napali oružjem koje smo mi i Slovenci plaćali, u ratu koji nismo hteli, bili smo od prvog trenutka zatečeni i suočeni sa situacijom za koju se niko nije spremao“, naveo je Milanović.
On je rekao da je rat počeo porazom i velikim patnjama i mukama prognanika, ali da je završen pobedom koja nije bila slučajna.
„Nikad, srećom, nismo potonuli u ponor moralne katastrofe, a to se u istoriji nekih drugih naroda događalo.
Grešaka je bilo, bilo je zločina koji su nas kasnije koštali“, ukazao je Milanović ocenivši da je to bila velika lekcija.
Jedan teret ostaje, iako je, kako je rekao, Hrvatska kasnije grešku ispravila. On je naglasio da zato posebno ceni prisustvo u Kninu potpredsednika Vlade iz redova srpske nacionalne manjine, Borisa Miloševića.
„Doći ovde i slaviti, a ovo je proslava, nije komemoracija… Doći ovde i pridružiti se Hrvatima u proslavi jednog datuma, to nije nekakva jednačina, već arhitektura srca i duboko emocionalno pitanje. To nije mala stvar“, naglasio je hrvatski predsednik.
Milošević: Moje prisustvo u Kninu zalog za budućnost
Potpredsednik Vlade Hrvatske iz SDSS-a Boris Milošević izjavio je da svojim prisustvom na svečanosti koju Hrvatska organizuje u Kninu povodom Dana pobede smatra „zalogom za budućnost“.
Potpredsednik Vlade Hrvatske iz SDSS-a Boris Milošević učestvovao je na svečanosti, što je izazvalo različite reakcije u Zagrebu i Beogradu.
„Neka se prekine spirala mržnje kako se strahote rata nikad ne bi ponovile. Treba poštovati sve žrtve bez obzira na nacionalnost. I Srbi iz Hrvatske su imali svoje žrtve i to treba poštovati. Emocije su još sveže, a svoj dolazak smatram zalogom za budućnost“, poručio je potpredsednik Vlade Boris Milošević, a prenosi N1.
Čuo sam poruke mira i pomirenja i smatram da je ovo prvi korak, naglasio je.
U Kninu je jutros, u prisustvu hrvatskog državnog vrha na čelu s predsednikom Zoranom Milanovićem, počela centralna manifestacija obeležavanja Dana pobede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i 25. godišnjice vojno-policijske akcije Oluja.
Svečanosti prisustvuju svi članovi hrvatske vlade, a prvi put i visoki predstavnik srpske nacionalne manjine, potpredsednik vlade iz redova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Boris Milošević, što je u Zagrebu ocenjeno kao „snažna i važna poruka pomirenja“ u odnosima Hrvata i srpske manjine, ali i Hrvatske i Srbije.
U vreme mandata predsednika Ive Josipovića, na manifestaciji povodom godišnjice Oluje u Kninu je 2012. bio predsednik Srpskog demokratskog foruma, Veljko Džakula, ali on nije bio izabrani politički predstavnik Srba.
Program je počeo zvonjavom crkvenih zvona, kojom se simbolično obeležava ulazak Hrvatske vojske u Knin tokom opreracije Oluja, a na kninskoj tvrđavi podignuta je hrvatska zastava.
Zbog epidemioloških mera na Tvrđavi su samo učesnici programa, dok se državni vrh i ostale zvanice nalaze na kninskom trgu odakle su putem video bima pratili podizanje zastave. Potom je ispaljeno 25 počasnih plotuna i pročitana su imena poginulih i nestalih učesnika operacije.
Zastavu na tvrđavi podigli su pripadnici Druge, Četvrte i Sedme gardijske brigade koji su je na istom mestu podigli i 1995. godine.
Na obeležavanju će se služiti i misa za poginule u akciji i biće izveden prigodni program Akrobatske grupe „Krila Oluje“. Na kninskoj tvrđavi uveče će biti vatromet i koncert bez publike koji će prenositi televizija.
Gotovina: Oluja odredila početak kraja rata
Penzionisani hrvatski general Ante Gotovina izjavio je danas na centralnoj manifestaciji povodom 25. godišnjice vojno-policijske akcije Oluja u Kninu da je ta akcija „odredila budućnost Hrvatske, početak kraja rata i uspostavljanje mira“.
„Kroz naučene lekcije iz naše burne i bremenite istorije jači smo, bolji ljudi, spremni s optimizmom promišljati i raditi danas za bolje sutra“,rekao je Gotovina na svečanosti obeiežavanja Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja.
Gotovina, koji je u Hagu oslobodjen odgovornosti za ratne zločine tokom i posle akcije Oluja, rekao je da su strahote rata u kolektivnoj svesti naroda i temelju hrvatske državnosti.
„Strahote rata, godine patnji i stradanja nevinih, žrtve života mladih vojnika i onih koji su izgubili svoje zdravlje, u kolektivnoj su svesti našeg naroda, ugradjeni u temelje hrvatske državnosti“, rekao je.
On je dodao da se „25 godina života u miru i sigurnosti Hrvatska razvija i gradi u modernu evropsku demokratiju, socijalno pravednu državu koja brine o najmanjima i najugroženijima jer oni su ogledalo stanja društva, državu u kojoj svi njeni ljudi, bez obzira na različitosti uživaju sigurnosti i slobode, jednaka prava i obaveze“.
Pripadnici HOS nisu pušteni na Kninski trg
Nekoliko stotina pripadnika bivše paravojne jedinice „Hrvatske odbrambene snage“ (HOS) i drugih ratnih jedinica, među kojima je bilo i onih u majicama s natpisom „Za dom spremni“ koji su i uzvikivali taj ustaški pozdrav, policija danas nije pustila da prisustvuju svečanosti povodom 25. godišnjice Oluje na gradskom trgu u Kininu.
Portparolka Policijske uprave šibensko-kninske Marica Kosor izjavila je za agenciju Hina da je nekoliko stotina pripadnika HOS-a i drugih braniteljskih udruženja kojima policija nije dopustila dolazak na Trg dr. Ante Starčevića, sve vreme trajanja programa pevalo, nezadovoljni što ne mogu ući na trg.
„U par navrata čuo se i pozdrav ‘Za dom spremni’, a nekolicina njih nosi majice neprimerenog sadržaja“, rekla je Kosor.
Kosor je dodala da oni nisu pušteni na trg dok je trajao program jer nisu imali akreditacije, a prostor gde se održava program zbog epidemioloških mera prima oko 600 ljudi.
U Kninu je u prisustvu hrvatskog državnog vrha jutros počela centralna manifestacija povodom 25. godišnjice „Oluje“ i Dana pobede i domovinske zahvalnosti i Dana hrvatskih branitelja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
