U mladosti zagovarala ukidanje monarhije, pritisnula bi nuklearno dugme: Ko je Liz Tras, premijerka s najkraćim mandatom u istoriji Britanije?

Ona je bila suočena s padom tržišta obveznica i najgorim rejtingom nekog britanskog čelnika u nekoliko decenija. Odustala je od većine svog najavljenog političkog programa, a u sredu je ostala i bez ministarke unutrašnjih poslova, sedam dana nakon što je otpustila ministra finansija.

Zastupnici Konzervativne stranke juče su se otvoreno svađali u parlamentu, usled neuspešnog glasanja o frakiranju koje su neki videli kao glasanje o poverenju njenoj vladi.

Tras se borila za politički opstanak otkad je 23. septembra njen ministar finansija Kvasi Kvarteng najavio ‘mini proračun’ s velikim poreznim rezovima koji je potresao finansijska tržišta. Nakon te najave skočio je britanski trošak zaduživanja, zapretivši tržištu nekretnina i dodatnom pogoršanju životnih troškova. Vlada je potom odustala od tih predloga, što je stvorilo dodatan izazov ostanku Tras na vlasti.

Dio poslanika otvoreno je pozvao na njenu ostavku, a drugi su već krenuli raspravljati ko bi je trebao zameniti.

Bila u Liberalnim demokratima u mladosti, zagovarala ukidanje monarhije

47-godišnju Tras koja je od septembra prošle godine do mandata na mestu premijerke bila minisarka spoljnih poslova u Džonsonovoj vladi, prati reputacija ambiciozne, pa i beskrupulozne oportunistkinje.

Njen politički put svakako je zanimljiv: potieče iz levičarske porodice i u mladosti se prvo pridružila centrističkim Liberalnim demokratima. Tada je zagovarala prilično progresivne stavove, od legalizacije kanabisa do ukidanja monarhije.

Na kraju se ipak pridružila desnim konzervativcima 1996. Nakon nekoliko godina rada u privatnom sektoru za naftnog giganta Šel (Shell) i telekomunikacijsku tvrtku Kejbl i Vajrles (Cable & Wireless), aktivno se vratila u političke vode.

Uspeh je došao s vremenom. Postala je poslanica okruga Jugozapadni Norfolk na istoku Engleske 2010., preživevši pre toga vanbračnu aferu koja ju je umalo koštala nominacije. Od 2012. bila je na nekoliko ministarskih i drugih dužnosti u obrazovanju, finansijama i pravosuđu.

Bila protiv Bregzita, pre referenduma pa promijenila stranu

Kada je 2016. na dnevni red došao referendum o izlasku UK-a iz Europske unije – takozvani Bregzit (Brexit) – Tras je imala još jedan politički zaokret po kojem je ostala zapamćena. U kampanji za referendum je, naime, aktivno učestvovala u taboru “Ostati” za ostanak zemlje u EU. Njen prethodnik i donedavni šef Džonson bio je jedno od glavnih lica tabora za izlazak.

No, nakon referendumske pobede onih koji su tražili Bregzit, i Tras je brzo promenila tabor i postala jedna od najvećih pobornica Bregzita. Kada je Britanija izišla iz EU, Džonson ju je zadužio za pregovore o novim sporazumima o slobodnoj trgovini, a prošle godine imenovao ju je ministarku spoljnih poslova.

Tras je u poslednje vreme privlačila pažnju nizom manje ili više kontroverznih izjava. Na već spomenuto pitanje kako će se nositi s krizom životnih troškova, odgovorila je da će svoje napore usmeriti na “smanjenje poreznog opterećenja, a ne na deljenje milostinje”.

Njene bizarne političke poruke novijeg i starijeg datuma, poput govora iz 2014. kad se zgražala nad tim što Britanija uvozi većinu jabuka, krušaka i sira koji konzumira, već su postale svojevrsni memovi.

Na meti ismejavanja na društvenim mrežama našla se i krajem prošle godine kad je prilikom obilaska britanskih vojnika u Estoniji pozirala na tenku, pod vojnim prslukom i šlemom.

Kaže da je spremna pritisnuti nuklearno dugme

Kad ju je voditelj radija Times na predizbornoj stranačkoj debati pitao bi li pritisnula “nuklearno dugme”, odnosno naredila nuklearni udar “kao meru poslednjeg utočišta”, odnosno kako bi se pritom osećala – budući da bi to dovelo do “globalnog uništenja”, Tras je potpuno hladnog pogleda i bezizražajnog lica odgovorila da je to “važna dužnost premijera” i da je “spremna to učiniti”.

Naravno, za pretpostaviti je da je reč o hipotetskom scenariju u kojem Rusija ili druga neprijateljska država prva pokrene nuklearni udar na koji bi se odgovorilo istom merom, ali Tras nije imala potrebu to razjasniti kako njene reči ne bi dodatno zaoštrile tenzije s Moskvom.

Svejedno je dobila aplauz okupljenih torijevaca (nadimak za članove Konzervativne stranke).

Tras i ranije istaknula svojim odlučnim stavom i oštrom retorikom protiv ruske agresije na Ukrajinu.

Kad je ruski predsednik Vladimir Putin u prvim danima invazije naredio stavljanje nuklearnog arsenala u viši stupanj pripravnosti, njegov portparol Dimitrij Peskov čak je iskoristio “apsolutno neprihvatljive” izjave britanske ministarke o “sukobljavanju i okršajima između NATO-a i Rusije”.

Tras je, međutim, izjavila da “moramo učiniti sve kako bismo pomogli Ukrajini, osim slanja vojske”. Naglasila je i to da “činimo sve što možemo kako bismo podržali Ukrajinu”, uključujući slanje oružja i sankcije, ali da ne podržava “izravnu uključenost trupa Ujedinjenog Kraljevstva”.

“Ako ne zaustavimo Putina u Ukrajini, videćemo i druge zemlje pod pretnjom: Baltik, Poljsku, Moldaviju, a to bi moglo završiti kao sukob (Rusije) s NATO-om”, upozorila je još jednom na posledice ruske pobede u intervjuu za Sky News prošlog meseca.

Za ruskog predednika rekla je da se “u nijednu njegovu reč ne smije verovati” kada su ruske snage raketirale luku u Odesi samo dan nakon sklapanja sporazuma o deblokadi te luke i drugih ukrajinskih luka za izvoz žitarica.

Podigla je prašinu još jednom neobičnom, ali znakovitom izjavom.

Na pitanje moderatorice na još jednoj debati je li “(francuski) predsednik Macron prijatelj ili neprijatelj”, Tras je lakonski odgovorila da “porota još veća” o tom pitanju i odmah dodala da će ga procenjivati “po delima, ne rečima” ako postane premijerka.

Makron je, kada su ga novinari pitali za komentar te izjave, prvo ostao vidno šokiran, a potom odgovorio da je “Ujedinjeno Kraljevstvo prijateljska zemlja bez obzira na svoje vođe, a ponekad unatoč svojim vođama”.