U mnogim državama više veruju Putinu nego Trampu 1Foto: Maxim Shipenkov / EPA

Predsednik Rusije Vladimir Putin ne uživa veliko poverenje građana drugih zemalja, ali u mnogim državama ljudi više veruju njemu nego predsedniku SAD Donaldu Trampu da će uraditi ispravnu stvar kada je u pitanju vođenje spoljne politike.

Nepovoljna slika o Putinu i Rusiji u svetu ne znači, međutim, da ih ljudi vide kao bezbednosnu pretnju. Američki istraživački centar Pju (Pew) objavio 16. avgusta studiju koja pokazuje da na globalnom nivou 60 odsto ljudi nema poverenje u Putinovo vođenje spoljne politike.

Putinu najmanje veruju Evropljani, pri čemu u proseku 78 odsto njih nema poverenje u lidera Rusije. Na vrhu liste je Poljska, gde je 89 odsto ispitanika iskazalo nedostatak poverenja u ruskog predsednika, zatim u Španiji 88 odsto, u Holandiji i Švedskoj 87, a u Francuskoj 80 odsto.

U zemljama Latinske Amerike i Bliskog istoka polovina ili više anketiranih sumnjaju u način na koji se Putin bavi spoljnim poslovima. U SAD i Kanadi onih koji ne veruju Putinu na međunarodnoj sceni je tri puta više nego onih koji mu veruju.

Zemlje u kojima Putin uživa veliko poverenje su Vijetnam, gde mu veruje 79 odsto građana, Filipini (54 odsto), Tanzanija (51 odsto) i Grčka, gde ima poverenje polovine stanovništva.

Mada je poverenje u Putina generalno nisko, građani mnogih zemalja više veruju njemu nego američkom predsedniku.

Poverenje koje Putin uživa u Grčkoj i Libanu daleko je veće nego ono koje ima Tramp. U tim zemljama poverenje u lidera Rusije iskazalo je za 31 odsto više ljudi nego onih koji veruju šefu Bele kuće. Putinu takođe više veruju stanovnici Vijetnama, Južne Koreje, Japana, latinoameričkih zemalja.

U Evropi ima veće poverenje u Švedskoj, Mađarskoj i Turskoj, ali i u Nemačkoj i Francuskoj, gde je ta razlika 14, odnosno četiri odsto. Poverenje u dvojicu lidera je gotovo izjednačeno u Italiji i Španiji – 25, odnosno sedam odsto veruje Trampu, a Putinu 26, odnosno osam odsto.

S druge strane, Tramp ima za 28 odsto veće poverenje državljana Izraela, a njemu više veruju i Poljaci, Holanđani i Britanci. U Kanadi i Australiji se više veruje američkom predsedniku, ali ta razlika je samo tri, odnosno dva odsto.

U bilateralnom pogledu, Amerikanci manje veruju Putinu nego Rusi Trampu.  Samo 23 odsto američkih građana ima poverenje u Putina na svetskoj sceni, dok 53 odsto Rusa veruje Trampu.

Slika Rusije uglavnom nepovoljna u svetu, ali ne smatra se pretnjom

Mišljenje o Rusiji je generalno više negativno nego pozitivno, a kritički stav je najizraženiji u SAD i Evropi, gde je najviše onih koji smatraju da Rusija ne poštuje prava i slobode građana.

Antirusko raspoloženje je najveće u Holandiji i Švedskoj.

U samo tri zemlje, Vijetnamu, Grčkoj i Filipinima, većina ispitanika je izrazila pozitivno mišljenje o Rusiji.

Stavovi Rusa i Amerikanaca jednih od drugima donekle su ublaženi posle zaoštravanja odnosa nakon ruske aneksije Krima i uvođenja sankcija Zapada Moskvi. Danas oko 41 odsto Rusa ima povoljan stav o SAD, u poređenju sa samo 15 odsto 2015. Pozitivno mišljenje o Rusiji danas ima 29 odsto Amerikanaca, u odnosu na 22 odsto pre dve godine.

Ipak, ne mnogo visoko mišljenje o Putinu i Rusiji ne znači da se na Rusiju gleda kao na bezbednosnu pretnju. Rusku silu i uticaj kao veliku pretnju svojoj zemlji vidi trećina ispitanika, isto koliko i onih koji takvo mišljenje imaju o Kini i slično broju ispitanika koji SAD vide kao veliku pretnju.

Rusija se smatra daleko manje opasnom od Islamske države u svim zemljama u kojima je sprovedeno istraživanja, osim u Poljskoj i Jordanu.

Na globalnom nivou, 31 odsto ispitanika smatra Rusiju pretnjom, dok 62 odsto najveću opasnost vidi od Islamske države, 61 odsto od klimatskih promena, a 51 odsto od sajber-napada iz drugih zemalja i od stanja svetske ekonomije.

Zabrinutost zbog ruske sile izrazilo je 47 odsto Amerikanaca, više od 40 odsto Britanaca, Francuza, Španaca i Holanđana i 65 odsto Poljaka.

Putinu više veruju muškarci, mladi i desnica

U 10 od 37 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje muškarci su iskazali veću podršku u Putina nego žene. Politička ideologija takođe ima uticaj na mišljenje o ruskom predsedniku.

U 11 zemalja od 21 u kojima su se ispitanici izjašnjavali o ideologiji, veće poverenje u Putina imaju oni koji su rekli da su na desnoj strani političkog spektra, što je najviše izraženo u Italiji, Grčkoj i Australiji.

Kada je u pitanju partijska pripadnost, poverenje u Putina ima 13 odsto američkih demokrata i 34 odsto republikanaca.

Putin takođe uživa veće poverenje među mladima, pri čemu je najveća razlika između generacija zabeležena u Japanu i Brazilu. U tim zemljama mladih koji veruju Putinu ima za 37 odsto više nego onih starijih od 50 godina.

Istraživački centar Pju je ispitivanje sproveo od 16. februara do 8. maja u 37 zemalja van Rusije, a učestvovalo je gotovo 50.000 ljudi.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.