U SAD razmatraju sankcije zbog gasovoda Severni tok 2 1Foto: Pixabay/Hpgruesen

„Mi i dalje naglašavamo da se preduzeća koja se angažuju u ruskom energetskom sektoru izlažu povećanoj opasnosti od sankcija.“

To je američki ambasador Ričard Grenel početkom januara napisao u pismu upućenom nemačkim firmama koja učestvuju u projektu Severni tok 2. Među njima su i energetske kompanije Uniper i Wintershall, u vlasništvu korporacije BASF.

Osim njih, na izgradnji rusko-nemačkog gasovoda učestvuju i austrijski OMV, Royal Dutch Shell, kao i francuski koncern Engie. Od svih stranih partnera projekta, jedini je reagovao direktor OMV Rajner Zele koji je, preko lista „Handelsblat“ poručio Vašingtonu da bi mu bilo bolje da se koncentriše na saradnju, a ne na sukobe s partnerima.

Opasnost od sankcija

Sjedinjene Američke Države su još 2017. stvorile zakonsku osnovu za sankcije firmama koje finansiraju Severni tok 2. Svaki od tih ulagača ulaže oko 950 miliona evra. No sve i da se investitori povuku pod pretnjama Vašingtona, posmatrači procenjuju da su Rusija i njen energetski koncern Gazprom u stanju da dovrše projekat bez strane pomoći.

Ipak, Mihael Harms, direktor nemačkog Odbora privrede za istočnu Evropu, smatra da bi pritisak na specijalističke firme koje učestvuju u izgradnji gasovoda usporile ili čak ugrozile završetak projekta Severni tok 2.

Među kompanijama koje polažu cevi na dno Baltičkog mora su Allseas Group iz Švajcarske i italijanski Saipem, koji je gotovo okončao svoj deo posla oko Severnog toka 2. Brod švajcarske firme dnevno polaže i do pet kilometara cevi, brže nego ijedan brod takve vrste na svetu. „Sankcije protiv Alseasa ne bi usporile projekat, već bi ga zaustavile. Za taj brod ne postoji zamena“, kaže za DW Mihail Krutičin iz savetničke kompanije RusEnergy. Ruski polagač cevi može da funkcioniše samo do 150 metara, ali ne i u dubokom moru.

Trka s vremenom

U svom pismu nemačkim firmama ambasador Grenel ukazuje na to da pritisak u Vašingtonu raste i da postoji saglasnost između dve vodeće stranke oko toga da li bi trebalo krenuti u akciju protiv Severnog toka 2. U Kongresu se trenutno radi na još jednom zakonu koji bi omogućio sankcije.

Zašto onda SAD ne podižu sankcije pre nego što je projekat gotov? Zakonske osnove za to postoje kroz tzv. zakon CAATSA, koji je još 2017. potpisao predsednik Donald Tramp. Verovatno zato što taj zakon isto tako nalaže da sankcije moraju da budu usaglašene s evropskim partnerima. Nemačka, kao najvažniji evropski partner u projektu Severni tok 2, protivi se sankcijama. U Berlinu tvrde da ruski gas ionako zadovoljava samo jednu trećinu uvoza tog energenta.

Majkl Karpenter iz američkog trusta mozgova Penn Biden Center, kaže da i neki članovi američke vlade odbacuju mogućnost uvođenja sankcija.

„Oni su uvereni da bi to dodatno zaoštrilo transatlantske odnose“, kaže Karpenter za DW.

Taj bivši visoki zvaničnik u Pentagonu tvrdi da je Tramp spreman da stvori nove pukotine u američko-evropskim odnosima, ali da mnogi njegovi saradnici smatraju da su sankcije preterana stvar i insistiraju na tome da sve ostane samo na pretnjama.

„Ali ako sledeći koraci ne pokažu uspehe, onda se mogu očekivati sankcije“, ipak zaključuje Karpenter.

Kongres će tek na proleće da raspravlja o Severnom toku 2. A Vašingtonu ne ostaje mnogo vremena. U međuvremenu je postavljeno više od 370 od planiranih 1.200 kilometara gasovoda. Krajem godine, mogli bi da poteku i prvi kubni metri gasa.