Ukrajinci ciljaju na Krim - Putinovu „svetu stvar“ 1Foto: EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

U zaštićenim i poverljivim razgovorima, ljudi na Krimu opisuju rastuću napetost širom poluostrva jer sve više očekuju pojavu direktnih neprijateljstava.

Kažu da se sada spremaju diverzantske i partizanske grupe na teritoriji koju je Rusija ilegalno anektirala 2014. godine, piše Politiko.

Frustracija i panika rastu, zbog svega, od regrutacije do podivljalih cena. Jedna osoba priča o besu zbog nemogućnosti da se obezbede bolnička mesta za sve ruske ranjenike dovedene sa fronta, dok druga kaže da je uznemirena ruska elita pokušavala da proda svoje letnjikovce, ali nije pronalazila kupce.

Kada je Vladimir Putin pokrenuo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu u februaru, malo ljudi je očekivalo da će ukrajinske snage devet meseci kasnije zapretiti da će povratiti Krim.

Međutim, to više ne izgleda kao vojna nemogućnost, nakon što su dobro organizovane trupe Kijeva pokazale da mogu da isteraju ruske snage u ofanzivnim operacijama oko Harkova na severoistoku Ukrajine i Hersona na jugu.

Tamila Taševa, stalna predstavnica ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na Krimu, ima velike nade da će poluostrvo završiti ponovo u ukrajinskim rukama.

„Da, naravno, sasvim je moguće da ćemo vratiti Krim“, rekla je ona za Politiko.

„Naš cilj je povratak celokupne naše teritorije, što naravno uključuje i Krim“, rekla je ona u svojoj kancelariji u Kijevu.

Taševa, krimska Tatarka, čija porodica živi na poluostrvu, zauzeta je pripremanjem planova za ono što će se desiti nakon što Krim bude „deokupiran“ i izrađuje pravni okvir za suočavanje sa složenim pitanjima tranzicione pravde.

Ona kaže, iako bi Kijev više voleo da se poluostrvo vrati bez borbe: „Vojni način bi mogao biti jedino rešenje“.

„Situacija je sada veoma drugačija u odnosu na 2014. Imamo dosta komunikacije sa ljudima na Krimu i oni su sve više ljuti zbog visokih cena hrane i nestašice lekova i medicinskih sredstava“, rekla je ona.

„Došlo je i do porasta antiratnih protesta, posebno od početka regrutacije i delimične mobilizacije.

Na pitanje o ljudima koji formiraju antiruske partizanske grupe, ona je jednostavno prokomentarisala: „Naravno da to rade. Razlika između 2014. godine kada je Rusija anektirala Krim i sada se svodi na činjenicu, tvrdi ona, da Ukrajina ima jaku vojsku i odlučno rukovodstvo i to utiče i jača razmišljanje ljudi na Krimu.

Protiv okupatora

Za Putina je Krim dugo bio sveta stvar – nazvao ga je „nerazdvojivim delom Rusije“ – i to je mnoge na Zapadu navelo da strahuju da bi to mogla biti strateška crvena linija.

U tom smislu teško da je pomogao i glavni huškač nuklearnim oružjem, bivši predsednik Dmitrij Medvedev, koji je izdavao zloslutna upozorenja o svakom napadu na Krim.

„Sudnji dan će doći veoma brzo i snažno. Biće veoma teško skloniti se“, rekao je Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, ranije ove godine u komentarima koje je prenela novinska agencija TASS.

Tenzije su, međutim, dramatično porasle nakon eksplozije 8. oktobra koja je oštetila Kerčki most, ključnu liniju snabdevanja između Rusije i Krima

Ljudi na Krimu kažu da su Rusi nervozni i da su u lovu na proukrajinske simpatizere, plašeći se novih dela sabotaže.

Kijev nikada nije zvanično preuzeo odgovornost za, najverovatnije, bombaški napad na kamion.

„Posle je nastala panika“, rekao je jedan IT radnik.

„Od tada oficiri i vojnici vraćaju svoje porodice u Rusiju. A bogati pokušavaju da prodaju svoja imanja u vrednosti od pola miliona dolara do milion, ali tržište je mrtvo“, dodao je on.

„Zbog sankcija, mnogo ljudi je izgubilo posao, a cene svega, a posebno hrane, su naglo porasle, a takođe nema mnogo izbora. Ako ste pre februara zarađivali hiljadu dolara mesečno, sada morate oko tri hiljade da biste bili na istom nivou, a kako ćete to da uradite kada je turizam mrtav“, rekao je on. Meštani su ljuti što ne mogu da dobiju medicinsku pomoć jer su bolnice na poluostrvu pune ruskih vojnika ranjenih u borbama u Hersonu i Donjecku.

Sa pogoršanjem situacije formira se, kažu, više partizanskih grupa.

„Moja grupa patriota se dobro poznaje: učili smo i radili zajedno godinama i verujemo jedni drugima – spremamo se i razumemo da će tajnost odrediti efikasnost naših akcija“, rekao je bivši bankar, koji tvrdi da je vođa sedmočlane grupe.

Inspirisan eksplozijom na Kerčkom mostu, njegova grupa planira da sabotira vojne objekte koristeći eksplozive napravljene od amonijum nitrata i dizel goriva.

„Ima mnogo provokatora i Rusi su uznemireni, pa smo na oprezu. Poznajemo druge partizanske grupe, ali ne komuniciramo aktivno iz bezbednosnih razloga“, rekao je on.

„Imamo dogovor sa šefom policije koji razume da Rusija gubi i zabrinut je – daće nam ključ svog arsenala kada bude potrebno uz naše obećanje da ćemo kasnije reći dobru reč za njega“, dodao je on.

Ostaje da se vidi da li takve grupe predstavljaju bilo kakvu ozbiljnu pretnju i Politiko ne može da potvrdi tvrdnje potencijalnih sabotera, ali penzionisani američki general Ben Hodžes, bivši komandant vojske Sjedinjenih Država u Evropi, kaže da je očekivao da se partizanske grupe formiraju, podstaknute Kijevom ili na neki drugi način.
„Pretpostavio sam. Setite se da su Ukrajinci, to radili nemačkom Vermahtu tokom Drugog svetskog rata. Postoji tradicija sabotaže i pobune“, rekao je on.

„Ne bih voleo da ovih dana budem ruski vozač kamiona u konvoju negde, bilo gde u okolini. Mislim da kada dođe vreme za odlučnu akciju, to će biti kombinacija lokalnih partizana i infiltriranih diverzanata“, dodao je on.

Krim je Ukrajina

Nedavne pobede Ukrajine u severoistočnoj i južnoj Ukrajini podstiču samouverene razgovore u Kijevu o Krimu, a otkako su se ruske snage povukle iz grada Hersona, 130 kilometara od najsevernijeg dela poluostrva, glasovi su postajali sve glasniji, kako se sve veći deo poluostrva približava u raketni domet Ukrajinaca.

Nakon što je zauzeo Krim, Kremlj je gajio ambicije da ga pretvori u još jedan blistavi Soči – ili da ga prikaže kao crnomorskog rivala francuskoj Azurnoj obali.

Izgradnja stanova počela je ubrzano sa planovima da Sevastopolj postane veliki ruski kulturni centar. Sledeće godine trebalo je da budu završeni nova opera, muzej i baletska akademija. Oko 800.000 Rusa se možda doselilo na poluostrvo od 2014. Rat je uništio planove izgradnje.

Najviši ukrajinski zvaničnici rugaju se Rusiji, govoreći da će Krim uskoro biti pod kontrolom Ukrajine – čak do kraja ili početkom sledeće godine.

Zelenski se više puta vraćao na temu: u oktobru je poručio liderima evropskih i američkih parlamenta: „Definitivno ćemo osloboditi Krim“. NJegov glavni savetnik Andrij Jermak rekao je za Politiko tokom Međunarodnog bezbednosnog foruma u Halifaksu ranije ovog meseca: „Siguran sam da će se kampanja za povratak Krima održati.

Ukrajinski zvaničnici rekli su za Politiko da su zapadnoevropski lideri bili nervozni u vezi sa prodorom na Krim.

Najviši američki general, Mark Mili, predsednik Združenog generalštaba SAD, doveo je u sumnju sposobnost Ukrajine da povrati poluostrvo vojnim putem, sugerišući da bi to bilo previše.

Na konferenciji za štampu Pentagona 16. novembra, rekao je: „Verovatnoća ukrajinske vojne pobede, definisana kao izbacivanje Rusa iz cele Ukrajine u smislu onoga što su oni definisali, ili ono što vide kao Krim, verovatnoća da se to desi u skorijoj budućnosti, nije velika.”

Ali Bela kuća nije povukla opaske predsednika Džoa Bajdena od 26. februara kada je jasno izneo stav Vašingtona: „Ponovo potvrđujemo jednostavnu istinu- Krim je Ukrajina.
Pojačavanje pritiska

Ukrajinske snage povećavaju tempo vojnih aktivnosti na Krimu i u njegovoj blizini koristeći i vazdušne i inovativne pomorske bespilotne letelice za napade u oktobru i prošlog utorka na ruske ratne brodove stacionirane u Sevastopolju, matičnoj bazi ruske mornarice u Crnom moru.

Ruski guverner Sevastopolja Mihail Razvožajev rekao je u objavi na društvenim mrežama nakon napada u utorak da je nekoliko dronova presretnuto, a kasnije je dodao da su još tri oborili ruski ratni brodovi.

Kijev nije komentarisao taj napad, ali je prošle nedelje najviši ukrajinski bezbednosni zvaničnik potvrdio izveštaje izraelske štampe da je 10 iranskih vojnih savetnika na Krimu ubijeno ukrajinskim dronovima.

„Ne bi trebalo da budete tamo gde ne bi trebalo da budete“, rekao je Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog saveta za odbranu, u intervjuu za Gardijan. Ukrajinci kažu da su iranski tehničari i operateri pomagali Rusima sa naoružanim dronovima Shahed-136 koje je isporučio Teheran.

Čini se da napadi uznemiravaju rusku vojsku — posebno one koje izvode pomorski dronovi. U oktobarskom napadu učestvovali su pomorski dronovi sa radio-vezom opremljeni mlaznim motorima.

Smatra se da su neki od skoro šest metara dugih dronova oštetili dva broda, minolovac i, što je još važnije, fregatu Admiral Makarov. Ukrajinci su 18. novembra ponovili akciju, napadom na ratne brodove u luci Novorosijsk, crnomorskom gradu na jugu Rusije.
Jedan stanovnik Krima rekao je za Politiko da su napadi dronova naterali ruske mornaričke komandante da ponovo razmisle o pozicioniranju svojih brodova.

„Grupa ruskih ratnih brodova je donedavno redovno bila u blizini moje kuće. Gledao sam ih i ako bi ispalili projektile, kontaktirao bih svoju porodicu u raznim gradovima Ukrajine da ih upozorim da su rakete na putu. Ali sada su se ratni brodovi udaljili, bili su previše ranjivi ranije.” rekao je.

Rusi jačaju svoju odbranu, posebno u Džankojskom okrugu, severnom delu poluostrva u blizini zaliva Sivaš, kaže Andrij Černjak iz Glavnog obaveštajnog direktorata Ministarstva odbrane Ukrajine.

Hodžes, bivši general, ne slaže se sa generalom Milijem i kaže da je ofanziva „moguća i verujem da će oni raditi na tome da budu u poziciji kako bi sve ovo započeli na promišljen način već u januaru“.

„Od sada do tada, oni će nastaviti da izoluju Krim tako što će ponovo krenuti za Kerčkim mostom i kopnenim mostom koji polazi iz Rostova i prolazi duž severne obale Azovskog mora kroz Mariupolj i Melitopolj i dalje do poluostrva. Ukrajinci će pokušati da sruše most i kopnenu vezu, oblik opsadne taktike iz osamnaestog veka“, dodao je on.

Te opsadne taktike, kaže on, biće praćene smelom upotrebom oružja visoke tehnologije. „Američka mornarica je uložila mnogo napora u razvoj bespilotnih pomorskih sistema i šta Ukrajinci rade napadima roja dronova me je zaista impresioniralo“, rekao je on.

Ukrajinci će, predviđa Hodžes, pokušati da „probiju put preko prevlake kada se za to steknu uslovi“, dodajući: „Ovo će se svesti na test volje i test logistike“.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.

Ukrajinci ciljaju na Krim - Putinovu „svetu stvar“ 2

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.