Valuta najveće privrede Afrike, Nigerije, pala na rekordno nizak nivo uz skok inflacije

Situacija je izavala gnev stanovništva i proteste širom zemlje.

Po poslednjim vladinim podacima od četvrtka, stopa inflacije je samo u januaru porasla na 29,9 odsto, što je najviše od 1996, uglavnom podstaknuta cenama hrane i bezalkoholnih napitaka.

Nigerijska valuta – najra dalje je juče pala na 1.524 za jedan dolar što označava gubitak vrednosti od 230 odsto tokom proteklih godinu dana.

Pad vrednosti domaće valute dodatno pogoršava već lošu situaciju, i dodatno krnji prihode i štednju. Time se pritiskaju milioni Nigerijaca koji se već nose sa teškoćama zbog vladinih reformi uključujući ukidanje subvencija za gorivo čija se cena zato utrostručila.

Sa 210 miliona stanovnika Nigerija nije samo najmnogoljudnija afrička zemlja već najveća privreda na kontinentu. Njen BDP uglavnom dolazi od usluga kao što su informaciona tehnologija i bankarstvo, a slede proizvodnja i poslovi obrade, i zatim poljopriveda.

Izazov je u tome da je privreda daleko od dovoljne za rastući broj stanovnika, i da se zemlja u velikoj meri oslanja na uvoz da se zadovolje dnevne potrebe građana. Tako da ne samo da je podložna spoljnim šokovima, nego i paralelno tržište deviza zapravo određuje cenu robe i usluga.

Nigerijska privreda je zavisna od sirove nafte, od koje dobija najviše deviza. Kada su cene nafte pale 2014. godine, vlasti su tršile male evizne rezerve da pokušaju da stabilizuju valutu najru dok su u praksi vladali razni devizni kursevi. Vlada je zatvorila i kopnene granice da ohrabri lokalnu proizvodnju i ograničila pristup dolaru za uvoznike određenih proizvoda.

Ta mera je međutim dalje destabilizovala najru time što je olakšala cvetajuće paralelno tržište dolara. Prodaja nafte koja podstiče zaradu u devizama takođe je opala zbog hronične krađe i vandalizma naftovoda.