Zanimljivosti iz istorije: Najmlađi papa je imao 12 godina, jedan je vladao samo 33 dana

Vest o smrti pape Franje brzo se proširila svetom. Iako se to nije smatralo neočekivanim, s obzirom na to da je poglavar Rimokatoličke crkve dugo bio bolestan, vest je ipak bila šok. U nastavku donosimo ono što sledi, uz zanimljive crtice iz istorije papskih izbora, piše Oslobođenje.

Izbor novog pape regulisan je vatikanskim zakonima, prema kojima kardinali počinju konklavu između 15 i 20 dana nakon smrti svog pretpostavljenog. Papa Pavle VI. Odredio je da na konklavi mogu učestvovati kardinali mlađi od 80 godina, a njihov broj ne sme biti veći od 120. Novi papa biće 267. poglavar Rimokatoličke crkve.

Prva konklava i najduži izbori

Način izbora pape se menjao kroz istoriju, sa konačnim pravilima ustanovljenim u 20. veku. Već 1179. papa Aleksandar III propisao je da svi kardinali imaju pravo glasa i da je za izbor potrebna dvotrećinska većina. Međutim, česte podele u Kolegijumu kardinala otežavale su postizanje konsenzusa, a politički uticaji monarha i plemstva otežali su izborni proces.

Prva konklava održana je 1216. godine u Peruđi, kada je lokalno stanovništvo zatvorilo kardinale u papsku palatu kako bi ih primoralo na pristanak. Najduži period bez poglavara Crkve bio je onaj posle smrti Klementa IV. Godine 1268. Crkva je tada bila bez pape dve godine, pet meseci i dva dana.

Tokom tih izbora tri kardinala su umrla, a jedan je podneo ostavku. Uzrok tako dugog procesa bila je podela među kardinalima, zbog čega nisu mogli da se dogovore. Kao odgovor, papa Grgur X je 1274. godine, bulom Ubi perikulum, formalizovao konklavu kao deo procesa izbora novog pape.

Tajno glasanje i promene pravila

Papa Siksto V ograničio je broj kardinala na 70 1586, a Pije X je uveo tajno glasanje 1904. Pije XII. Dodatno je propisao pravilo dvotrećinske većine plus jedan glas, Jovan XXIII. Takođe je odredio da kardinali koji su glasali moraju biti biskupi, a Pavle VI. Povećao je broj kardinala i ograničio pravo glasa onima mlađim od 80 godina. Od tada su pape Jovan Pavle I, Jovan Pavle II i Benedikt XVI birani po ovom pravilu. i Francis.

Konklava se održava u Sikstinskoj kapeli, a Jovan Pavle II je naredio da kardinali ostanu u odvojenim prostorijama tokom glasanja, bez mobilnih telefona. Samo glasanje se vrši ispisivanjem imena kandidata na papir. Ako nijedan kandidat ne dobije dvotrećinsku većinu, glasački listići se spaljuju i crni dim ukazuje na neuspelo glasanje. U slučaju da bude izabran novi papa, to će objaviti beli dim.

Proces glasanja i najduži pontifikati

Glasanje se odvija četiri puta dnevno. Ako posle tri dana nikog ne izaberu, sledi pauza za molitvu i razgovor. Nakon toga, izbori se nastavljaju u ciklusima od sedam glasova sa pauzama. Kada jedan od kandidata dobije potrebnu većinu, dekan Koledža kardinala ga pita da li to prihvata i koje ime želi da uzme. Sve pape od Grgura V 996. godine uzele su novo ime. Nakon prihvatanja izbora, novi papa se pojavljuje na balkonu bazilike Svetog Petra i daje prvi blagoslov okupljenim vernicima, a kardinal protođakon najavljuje „Habemus Papam“, odnosno „Imamo papu“.

Papa Pije IX izabran je 16. juna 1846. i imao je najduži pontifikat u novijoj istoriji – vladao je 31 godinu, sedam meseci i 23 dana. Imao je 54 godine kada je izabran, a doživeo je 86 godina. Konklava na kojoj je izabran bila je poslednja koja nije održana u Vatikanu.

Na drugom mestu po dužini njegovog pontifikata je Jovan Pavle II. sa 26 godina, pet meseci i 18 dana. Benedikt XVI je bio prvi papa koji je podneo ostavku posle 597 godina, a veruje se da je sveti Petar najduže bio na papskoj funkciji – najmanje 34 godine.

Najmlađi i najstariji izabrani papa

Što se tiče kratkoće svog pontifikata, Stjepan II izabran je 752. godine, ali je preminuo četiri dana pre zvaničnog ustoličenja. U novije vreme rekord za najkraći pontifikat drži Jovan Pavle Prvi, koji je vladao samo 33 dana pre iznenadne smrti 1978. godine, piše Tportal.

Najmlađi papa u istoriji bio je Benedikt IX, a za papu je biran tri puta. Njegov datum rođenja nije siguran, ali je prvi put postao papa 1032. godine, kada je imao između 11 i 20 godina. Prema Katoličkoj enciklopediji, imao je oko 20 godina, a britanski filozof Bertrand Rasel navodi da se govorilo da je tada napunio 12 godina.

Najstariji izabrani papa bio je Klement X koji je postao poglavar Crkve 1670. godine u dobu od 79 godina i 290 dana.

Od 1958. godine prosečna starost izabranih papa je 70 godina.