Pitanje da li će Rusija u operaciji u Siriji upotrebiti i svoje kopnene trupe očigledno je veoma važno. Stalnim ponavljanjem da im je isključivi cilj da iz vazduha podrže kopnene trupe sirijske vlade i Kurda u borbi protiv Islamske države, zvaničnici u Moskvi sami sebe podsećaju u šta nikako ne bi trebalo da se upuste, a stalnim prebrojavanjem Rusa na sirijskom tlu, zahuktala zapadna medijska propaganda ih podstiče da upravo u takvu bezizlaznu avanturu ulete. Ramzan Kadirov, predsednik Čečenije, jedini je visokopozicionirani ruski zvaničnik koji se za takvu operaciju na zemlji, kao musliman, ponudio. Ali i on uz napomenu da nije njemu nego je predsedniku Rusije dato da o tome odluči.
Koristeći se isprobanim obrascem starih propagandističkih lisaca, Dmitrij Peskov, pres sekretar ruskog predsednika, ismejao je informaciju Si-En-Ena, koji se pozvao na dva neimenovana izvora u Pentagonu, i objavio da se u Siriji gomilaju ruske kopnene snage. Peskov se okoristio omaškom koja se voditeljki te televizije dogodila za vreme nedavnog njujorškog susreta Putina i američkog predsednika Baraka Obame. „Si-En-En je nešto pobrkao. Oni brkaju i Putina sa Jeljcinom. Ja mogu samo da vas podsetim šta je o tome (kopnenoj ofanzivi – prim.R.Ć.) rekao predsednik“, tako je Peskov demantovao Si-En-En.
Vest je u sredu, pozivajući se na neimenovane NATO izvore, demantovao nemački list Velt. Ti izvori su rekli da broj Rusa u Siriji nije još dovoljno veliki da bi mogli izvesti kopnenu ofanzivu i da se na satelitskim snimcima može videti da ruske trupe, prema ranijim procenama oko 2.000 ljudi, u Latakiji i Tartusu grade hale, hangare za helikoptere, kontejnere za stanovanje i obavljaju slične tehničke poslove kao pomoć ruskim vazdušnim snagama angažovanim u sirijskoj operaciji.
Stvar oko razmera ruskog kopnenog prisustva u Siriji se, međutim, i dalje medijski održava kontroverznom. Stalni predstavnik SAD pri NATO Daglas Lut juče je izjavio da je Rusija tokom poslednjih nedelju dana značajno povećala vojno prisustvo u regionu, te je brzinu raspoređivanja ruskih snaga nazvao, kako opširno prenose ruski mediji, „upečatljivom“. On u svojoj izjavi pominje „bataljon kopnene vojske“ koji ima između 300 i 1.000 ljudi, opremljen artiljerijom, raketama dalekog dometa i sredstvima protivvazdušne odbrane. Sem toga, rekao je Lut, „kopnena ruska vojska raspolaže i najsavremenijim tenkovima“.
Rusko Ministarstvo inostranih poslova je, kako prenosi list Vzgljad, širenje takvih glasina nazvalo „podlošću“. Moskva ponavlja da joj je jedini cilj da iz vazduha pruži podršku sirijskoj vojsci i Kurdima u borbi protiv Islamske države, pošto jedino njima priznaje da tu borbu vode. Ovo je sadejstvo, kako opširno i detaljno izveštavaju i ruski i zapadni mediji, dosad najviši nivo dostiglo u sredu kad je sirijska armija preduzela, po nekim ocenama, veliku kopnenu ofanzivu. I to pomognuta sa 26 krstarećih raketa ispaljenih sa četiri broda u Kaspijskom moru. Upotrebu krstarećih raketa „kalibar NK“ ruski komentatori ocenjuju kao na neki način istorijski momenat, dok na zapadu preovlađuje ocena da se radi o pukoj demonstraciji vojne sile, budući da su, po tim ocenama, ciljevi u Siriji mogli biti uništeni i manje sofisticiranim oružjem.
Zapadna koalicija, to ne negiraju ni zapadni komentatori, ima velike probleme sa podrškom na zemlji. Prema navodima zapadnih medija, tu bi mogla da računa na dve-tri hiljade boraca „Slobodne sirijske armije“ (SSA) i 20.000 sirijskih Kurda. Zato rusko-američko-turska rasprava o postojanju ili nepostojanju sirijskom predsedniku Bašaru Asadu opozicione „Slobodne sirijske armije“ ne prestaje. Ruski izvori podsećaju da su zapadni mediji tu vojsku odavno sahranili, a da su je sada ekshumirali za potrebe informacionog rata sa Rusijom. Portparol Stejt departmenta Mark Toner je oštro reagovao na tvrdnju ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova da SSA doduše nije na ruskom spisku terorističkih grupacija, ali je za Rusiju „fantomska“. Ali oštriji od Lavrova bio je predsednik Komiteta za spoljne poslove Države dume Aleksej Puškov svojim podozrenjem da je u Siriji granica između „umerene opozicije“ i „neumerene“ sasvim razlivena i nije svima razumljiva.
„I ja ne bih pravio veliku razliku između njih i Islamske države, dok se Sirijska slobodna armija ne identifikuje – ko su ti ljudi, za šta se bore i kakvi su im ciljevi“, rekao je Peskov i zatražio da se objavi ime lidera te grupacije.
Rusi postali ratoborniji
„Rusija treba da podrži Bašara Asada u njegovoj borbi sa grupacijom Islamska država i sirijskom opozicijom“, smatra 47 odsto anketiranih građana Rusije, saopštio je Levada centar. Jedna trećina ispitanih bezuslovno podržava vazdušne udare po ciljevima u Siriji. Da Rusija ne treba da se meša u sirijski konflikt misli 28 odsto ispitanih. Istovremeno, polovina ispitanih strahuje da bi sirijska operacija mogla za Rusiju da se pretvori u „novi Avganistan“, sedam odsto je u to uvereno, a 39 odsto to smatra vrlo verovatnim. U istraživanju koje je obavljeno pre početka ruske operacije u Siriji samo 14 odsto ispitanih građana Rusije podržavalo je direktnu vojnu podršku Bašaru Asadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
