Zašto je tenk Leopard toliko poželjan?

Do sada se Ukrajina uglavnom oslanjala na tenkove T-72 iz sovjetskog doba. Neke od njih zarobili su i od ruskih trupa. No, za preokret na ratištu potrebno joj je modernije oružje. Vlada u Kijevu zato već duže vreme zahteva međunarodne isporuke borbenih tenkova, a od Nemačke posebno borbene tenkove tipa Leopard 2. Taj model je tehnički superiorniji od ruskih tenkova.

Ukrajincima su tenkovi Leopard 2 potrebni za probijanje neprijateljskih linija u, već neko vreme, prilično statičnom rovovskom ratu. „Tenkovi su nam potrebni kako bismo spasili našu energetsku infrastrukturu, kako bismo spasili Ukrajince od zločina“, naglasio je nedavno ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tokom posete nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok istočnoj Ukrajini.

Kuleba je povećao i pritisak na Nemce da što pre odobre isporuku traženih tenkova. „Što duže traje to odlučivanje, to će više ljudi će umreti zbog nedovoljne količine naoružanja ukrajinske vojske“, rekao je ukrajinski političar.

Ukrajina je od samog početka u potpunosti zavisna od zapadnog naoružanja i municije. Nemačka je doduše već isporučila pokretne haubice i oklopna vozila Gepard i Marder, ali još uvek je u nedoumici oko isporuke i izdavanja dozvola drugim zemljama za isporuku Leoparda 2 pozivajući se na još uvek nedovoljno čvrst stav NATO-partnera oko tog pitanja.

Pouzdan i moderan tenk

Zbog čega je upravo Leopard 2 toliko poželjan? Taj šezdesetak tona težak i deset metara dugačak tenk smatra se jednim od najboljih i najmodernijih borbenih tenkova na svetu: trenutna verzija glavnog borbenog tenka je Leopard 2 A7 isporučuje se od 2014. Od početka proizvodnje 1978. nemačka firma Kraus-Mafaj Vegman isporučila je više od 3.500 tenkova Leopard 2.

Njegovo glavno naoružanje je top s tzv. glatkom cevi od 120 milimetara s maksimalnim dometom od 5.000 metara i u stanju je da otvara vatru kako u mirovanju, tako i u pokretu. Prema Bundesveru, prednosti Leoparda je u kombinaciji vatrene moći, oklopne zaštite i pokretljivosti. Dostiže brzino do 70 kilimetara na sat, a pokreće ga relativno ekonomičan dizel-motor.

I upravo je sposobnost otvaranja vatre u pokretu, pa čak i prilikom kretanja unazad, ono što Leopard, ali i druge moderne tankove, poput američkog Abramsa ili francuskog Leklera čini superiornim.

„Ti tenkovi mogu da otvaraju vatru i dok se kreću punom brzinom. To ruski tenkovi, recimo T90, ne mogu“, kaže Ralf Rats, specijalizovan za vojnu istoriju i direktor nemačkog muzeja tenkova. Osim toga, kako kaže taj istoričar, Leopard je pouzdan i lak za održavanje. Osim Nemačke, trenutno ga koristi još najmanje 14 nacija u raznim prilagođenim varijantama.

Nemačka mora da da zeleno svetlo

Zašto su sada sve oči uprte u Berlin? Ne radi se samo o tome da Nemačka sama izvozi tenkove Leopard. Na nove narudžbine bi se, kako su poručili u firmi Kraus Mafaj Vegman, ionako čekalo godinama. Prema tvrdnjama firme Rajnmetal, koja takođe učestvuje u proizvodnji tenkova, čak i ponovno osposobljavanje polovnih Leoparda traje i do godinu dana.

Postavlja se i pitanje i koliko tenkova Leopard Bundesver uopšte poseduje. Neke statistike govore o 220 komada, ali čak je i novi ministar odbrane Boris Pistorius odmah nakon preuzimanja dužnosti prošle nedelje prvo naložio da mu se dostavi tačan spisak i raspoloživost traženih tenkova.

Prema nekim starijim popisima, Bundesver bi trenutno mogao odmah da prepusti 19 tenkova koji inače služe za obuku.

No, svoje Leoparde Ukrajini ne smeju da prepuste ni zemlje koje ga poseduju. Prema nemačkim zakonima je, naime, i zemljama koje već poseduju re tenkove i voljne su da ih prepuste Ukrajini, za prosleđivanje u treće zemlje potrebna dozvola Berlina. A upravo oko tog pitanja je nemačka vlada, na nerazumevanje Poljske i Finske koje bi rado prepustile svoje tenkove Ukrajincima, u nedoumici.

Nemačka ne želi da bude učesnica u ratu

No, kako objašnjava ministar pravosuđa Marko Bušman, kao i kod drugih isporuka oružja, Nemačka s isporukom borbenih tenkova ne bi po svaku cenu, prema međunarodnom pravu, automatski postala učesnica u ratu.

„Ukrajina je u pravu, jer vodi samoodbrambeni rat. Prema međunarodnom pravu, Nemačka sme da isporučuje oružje Ukrajini. To nas ne čini stranom u ratu, bez obzira na to o kakvom se oružju radi“, rekao je Bušman.

Kada je Boris Pistorius imenovan za ministra odbrane, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer jasno je dao do znanja da Nemačka nije u ratu, ali da sada „moramo da reagujemo na pretnje koje su i nama upućene“.

Pistorius je ranije govorio o tome da je Nemačka indirektno uključena u rat. Nezavisno od isporuka oružja, zapadni saveznici Ukrajine stalno ističu da sami nisu strana u ratu. Države odbrambenog saveza NATO nisu direktno vojno uključene u sukob i to stanje žele i da zadrže.