Poslednji parlamentarni izbori u Crnoj Gori karakterisali su široka ponuda na političkom spektru, od partija građanske orijentacije do srpskih nacionalista, te apsolutna posvećenost demokratskom procesu uprkos pandemiji kovida 19, što je sve odlika demokratskih društava.
Čuveni američki istoričar Mosse ukazao je da je sposobnost nemačkih nacionalista da prinude svoje glavne političke protivnike, komuniste i socijaldemokrate, da prihvate političku borbu u ideološkim okvirima koji su nacisti nametnuli, bila ključna za realizaciju nacističke politike tridesetih godina prošlog veka.
Slučaj izvesnog Blagoja Jovovića, koji od anonimusa postaje „heroj“, te dobija ulicu u Beogradu, tipičan je primer stvaranja mitova od strane nacionalista.
Široj javnosti doskora nije bilo poznato da je prvi grad u kom su organizovane protestne litije radi „odbrane svetinja“ Beograd.
Ivi Andriću se pripisuju sledeće reči: „Dođu tako ponekad vremena kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.“
Poslednje zajedničko obraćanje crkveno-državnog rukovodstva Srbije, povodom zbivanja u Crnoj Gori, sigurno je, između ostalog, imalo i svoju izbornu funkciju, poboljšanje rejtinga vladajuće koalicije, a posebno SNS-a.
Trauma Drugog svetskog rata i užasi nacionalističkih režima, nacionalsocijalista, fašista, ustaša, nedićevaca i drugih doveli su do uspostavljanja novog svetskog poretka na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, poštovanja individue nasuprot kolektivitetu, ustoličenjem prava i sloboda ljudskog bića kao neprikosnovenih univerzalnih vrednosti.
Pojedini sveštenici SPC se nikako ne snalaze u ovoj novonastaloj situaciji prouzrokovanom pandemijom bolesti COVID-19.
U poslednjih nekoliko dana bilo je više slučajeva kršenja obavezujućih mera nadležnih državnih organa od strane sveštenika SPC.
Srpska pravoslavna crkva kao pravno lice, ima regulisan status u Srbiji na osnovu Zakona o verskim zajednicama iz 2006. godine, po kom je ova crkva, kao i druge, morala da se upiše u nadležni registar koji danas vodi Ministarstvo pravde RS.
Svaki nacionalista će se verovatno saglasiti sa ovim rečima: „Rođen si u svom narodu, moje dete, od majke i od oca. Pripadaš narodu kao što svaki deo tvog tela pripada tebi.
Kada sam pisao osvrt na naduvano obeležavanje operacije Halijard pretpostavljao sam da će to izazvati burne reakcije ravnogoraca i sledbenika ratnog zločinca Draže Mihailovića jer oni, u prisustvu činjenica i istorijske istine, a posebno ako su isti iz „nekomunističkih“ izvora, dobijaju teške histerične napade, etiketiraju i diskvalifikuju protivnike…
„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe. Lažemo maštovito, stvaralački i inventivno“ – reči su Dobrice Ćosića, jednog od glavnih ideologa srpskog nacionalizma u 20. veku. Primer takvog maštovitog, stvaralačkog, inventivnog laganja zasnovanog na poluistinama je i nedavna proslava operacije „Halijard“.
Nacionalizam ima mističnu moć da oblikuje okruženje prema sopstvenoj volji.
Uspeh filma „Dnevnik Diane Budisavljević“ na Pulskom festivalu, o heroini koja je spasavala srpsku decu za vreme ustaškog režima u Velikoj Hrvatskoj iliti NDH, razbesneo je kako hrvatske, tako i srpske nacionaliste.
