Beograd otvoren grad

U pitanju je Miloš Crnjanski. Govorio je: „Zavičaj je ono što odaberete.“

On je odabrao Beograd.

U velikoj čežnji iz izgnanstva, za Beogradom, na obali Kudn Biča kraj Londona, izgovorio je najlepšu pesmu o jednom gradu, ikad –

LAMENT NAD BEOGRADOM.

Zato razmišljam, šta znači biti starosedelac jednog grada?

Da li je grad u nama i kada mi nismo u njemu? Duh urbaniteta nisu samo kuće, građevine, saobraćaj jednog grada, već damari samog života u njemu, iz kojih se potom iskustvom njegovih pravih starosedelaca, unutarnja istorija duhovne kulture pretvara u moćno zaštitno utvrđenje u vremenu, nad gradom. Čuvajući ga.

Veliki poznavalac grada, pisac značajne knjige Grad u istoriji (1988), Luis Mamford, pisao je da je grad nastao i iz potrebe za „svemirom razgovora“, osim svih ekonomsko-egzistencijalnih razloga. Razgovor – slobodna komunikacija, život zajedno, razmena, sensus comunis, pretvorio je male nekadašnje nastambe u grad.

Beograd – „beli grad“, Singidunum, Alba Graeca… – grad svetlosti, nastao iz ljubavi samog duha mesta (genius loci), kraj Ušća dve velike reke, simbolizujući time susret, prijateljstvo, moguću ljubav. Tu poruku je upisalo Ušće kraj obala.

Za izuzetnog pesnika Dučića „grad je bio velik po svojoj legendi“.

Beograd je bio velik, osim stvaralaca koji su ostavili trag u njegovom duhovnom urbanitetu, i po nenadmašnoj pesmi, LAMENT NAD BEOGRADOM, većom od svake legende.

Autorka je pisac knjige Beograd kao autobiografija