Sinonim za kućni savet, mnogima je nesloga i mnogo priče bez rezultata. Ipak, jedna stvar u vezi sa kojom je većina stanara beogradskih višespratnica saglasna je sve veća potreba za dodatnim merama bezbednosti. Rešenje uglavnom pronalazi u jakim bravama, postavljanju interfona, kamera, monitora i angažovanju obezbeđenja.
Prema rečima Slobodana Delića, direktora firme Da Fratelo, koja pruža usluge instalacije i održavanja bezbednosnih sistema, većina stanara odlučuje se za nepotpune sigurnosne sisteme koji mogu da posluže kao dobra prevencija ali nisu dovoljne da zaista obezbede zgradu.
– Bilo kakva kamera, makar i ona sa kineske pijace, bolja je od otključanog ulaza u zgradu, bez ikakvog nadzora. Beogradske zgrade uglavnom imaju jednu do dve kamere koje prate ulazni hodnik i eventualno lift, ali to nije bezbednosni sistem. Potrebno je da kamera danonoćno snima prostorije, kao i da postoji neko zadužen za pregledanje snimljenog materijala. Najvažniji je ipak alarmni sistem povezan sa video nadzorom, jer u suprotnom, kamera će služiti samo da komšije mogu da prepričavaju šta su videli – kaže za Danas Slobodan Delić.
Zahvaljujući snimcima sa ovih sistema otkriven je nedavno i serijski silovatelj koji je zlostavljao ženu u liftu zgrade Rudo 2. U ovom soliteru, kamere pokrivaju ulaz, liftove i hodnike, a u posebnoj prostoriji smešten je monitor i uređaj za snimanje koji beleži sve što se dešavalo u prethodnih 12 dana.
Retko je da kućni savet podrži uvođenje kompletnog sistema, kako smatra Delić, već se zadovoljavaju mogućnošću da pogledaju ko im je pozvonio na vrata. S druge strane, iskustvo je pokazalo da potencijalni vandali uvek zvone na nekoliko interfona istovremeno i da im uvek neko otvori vrata bez provere njihovog identiteta. Još jedan od problema je, prema Delićevim rečima, nestručno postavljanje nekvalitetne opreme.
– Često građani sami kupe jeftinu kameru i sami je postave. Problem u tome je što su ti uređaji potpuno nezaštićeni od nasilnika koji mogu da ih onesposobe običnom žvakom ili nalepnicom. S druge strane, profesionalno postavljena oprema, u skladu sa propisima i procenama inžinjera, ne stoji na dohvat vandalima. Osim toga, kvalitetna oprema postavljena je u specijalna kućišta – ističe Delić.
Slobodan Miljković, direktor JKP Gradsko stambeno, kaže da ovo preduzeće nema podatke o tome, koliko beogradskih solitera ima ugrađen bilo kakav bezbednosni sistem jer za to nije potrebna nikakva posebna dozvola, osim saglasnost stanara.
– Gradsko stambeno nije primalo zahteve građana da se u njihove domove uvede ovakav vid obezbeđenja. Mi nemamo kvalifikacionu listu za ovu vrstu posla, već samo za interfone, liftove, skidanje grafita i druge. Postoji plan proširivanja delatnosti za naše preduzeće kojim će u opis posla ući i postavljanje bezbednosnih sistema. Do tada, vrlo je važno da stabilizujemo funkcionisanje nadležnosti koje već imamo – kaže Miljković.
On se nada da će do kraja godine imati sistematizovane podatke o broju solitera koji imaju video nadzor kao i to, ima li ovakav sistem efekta na sprečavanje nasilničkog ponašanja u ulazima zgrada.
Strah od narkomana
Prema rečima direktora Da Fratela Slobodana Delića, predstavnici kućnih saveta u njegovu firmu najčešće dolaze sa žalbama da se u njihovoj zgradi okupljaju narkomani. „Stanari se plaše ostavljenih špriceva, sakrivene droge u prostorijama njihove zgrade, ali ponajviše nasilničkog ponašanja narkomana koji često ne prezaju da uznemiravaju ljude zvoneći im na vrata ili praveći buku“, kaže Delić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
