Koliko je jaka srpska vojska?

Uz 100. godišnjicu pobede u Prvom svetskom ratu, Srbija je 2018. godine održala vojnu vežbu „Vek pobednika” u kojoj je učestvovalo 8.000 pripadnika VS sa ukupno 645 borbenih sistema na 10 lokacija širom sveta zemlja.

Vučić je tada za Radio-televiziju Srbije rekao da, osim Rumunije i Mađarske, koje imaju veliku vojsku, niko u regionu ne može da se meri sa vojskom Srbije.

„Mi i Mađari smo tu negde, a ostali su daleko. Grčka ima ogromnu vojsku i to nisu uporedivi brojevi. Dramatično jačamo vojsku. To nisu koraci od milje, već od sedam milja“, naglasio je Vučić.

Takođe, poznata je Vučićeva izjava da „neće više biti oluje, bljeskova i pogroma nad Srbijom, bez obzira na sve pritiske”.

Budžet je skočio za 70 odsto

Budžet za odbranu Srbije skočio je između 2015. i 2021. godine za oko 70 odsto – na čak 1,4 milijarde dolara godišnje. U vojnom budžetu Srbija nadmašuje Albaniju, Bosnu, Crnu Goru, Kosovo i Severnu Makedoniju zajedno, a Hrvatsku pojedinačno.

Rusija i Belorusija su joj poklonile deset polovnih aviona MiG-29. Rusija joj je takođe dala 30 tenkova i oklopnih transportera i prodala protivvazdušni odbrambeni sistem Pancir S1.

Srbija je kupila i kineske vojne dronove, ruske helikoptere i francuski raketni sistem zemlja-vazduh Mistral. Vučić je 2019. pohvalio i nove ruske borbene helikoptere Mi-35 i Mi-17 i poručio da ih „neki zovu đavolja kola, ali će oni biti čuvari neba Srbije“.

Vučić je najavio i da Srbija želi da kupi turske dronove Barjaktar ​​„kako bi branila i štitila sopstveno nebo”. Ukoliko se to dogodi, dron turske proizvodnje pridružio bi se ruskoj protivvazdušnoj bateriji Pancir S1, polovnim ruskim i beloruskim MiGovima, francuskim raketama „mistral“, helikopterima Erbas H145M, kao i kineskim bespilotnim letelicama.

Globalna vatrena moć: Srbija je 61. vojna sila na svetu, Kosovo 140.

Uticajni portal Global Firepover svake godine rangira vojnu snagu zemalja sveta. Zemlje su rangirane na osnovu više od 50 faktora koji određuju indeks moći – od vojne moći, stanovništva i vojne snage do finansija, logističkih sposobnosti, prirodnih resursa i geografskog položaja.

Srbija je tu na 61. mestu. Hrvatska je, na primer, na 62. mestu. Kosovo je 140. vojna sila u svetu od ukupno 142 zemlje koje se uzimaju u obzir. Što se tiče ostalih zemalja u ovoj oblasti, Slovenija je na 86. mestu, Albanija na 115., Bosna i Hercegovina na 123., a Crna Gora na 132. mestu.

Treba reći i da Srbija iz godine u godinu raste na ovoj listi. Tako je 2017. godine bila na 89. mestu, a modernizacija koju smo pomenuli doprinela je tako velikom skoku za samo pet godina.

Prema ovom izveštaju, Srbija ima 25.000 aktivnih vojnika, 27 aviona (mislimo na lovce i lovce-bombardere), 51 helikopter i 323 tenka.

Kako prenosi Al Džazira, ove brojke ne otkrivaju da li su neki od tenkova u rezervi, niti informacije o tehničkoj superiornosti pojedinih tenkova. Srbija ima najviše tenkova M-84, koji je bio glavni borbeni tenk bivše JNA koji se proizvodio po licenci za sovjetski tenk T-72 u bivšoj SFRJ.

Koliko je planirano srpsko naoružavanje?

Međutim, Dojče vele se u svojoj analizi zapitao koliko je planirano srpsko naoružavanje. Oni su naveli mišljenje kritičara da se srpska politika nabavke i prodaje oružja može opisati rečju „spektakl“, ali bez jasnog plana i cilja. I to previše košta poreske obveznike.

„Sve su to ugovoreni ili najavljeni poslovi vredni više stotina miliona evra, iako još nisu završeni Strateški plan odbrane i plan opremanja vojske za period do 2030. godine“, naveo je on u analizi Dojče velea.

Pojedini vojni analitičari postavljali su pitanje koliko je sve to imalo smisla i kada je Pancir S1 stigao u Srbiju. Kako je tada za N1 rekao analitičar Aleksandar Radić, taj PVO ima domet od dvadeset kilometara. Radić se pitao šta bi to država veličine Srbije mogla da zaštiti jednom baterijom, ako zatreba.

„Predsednik Vučić izgleda kao trgovački putnik koji dogovara poslove po svetu kao što su izvoz i nabavka oružja, tajno i bez jasne ideje šta su dobili i kakve su posledice po građane Srbije, odnosno kolike su to spoljnopolitičke avanture koštaju“, rekla je Maja za DV. Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ona tumači da se predsednik Srbije u stvarima vezanim za oružje – iako nema takva ustavna ovlašćenja – brzo i lako dogovara sa autoritarnim liderima, ali da državni novac troši i kada je pod pritiskom.

Zanimljivu izjavu dao je i bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je svojevremeno insistirao na organizovanju vojske po NATO standardima.

On kaže da bi bilo logično nabaviti zemljište koje je deo programa „Partnerstvo za mir“.