Predsednik Srbije i patrijarh se sreli dva puta za 12 sati: Zašto je Vučiću, uz sve mehanizme vlasti, potreban poglavar SPC?

Uz tenzije na Kosovu, jedna od glavnih njihovih tema ovog puta bila je i odluka vlasti u Prištini da zabrani patrijarhu da uđe na Kosovo, o čemu je poglavar SPC obavešten dan ranije, ali se ipak odlučio na put i rizik da bude vraćen sa prelaza sa Kosovom.

Nema sumnje da zainteresovana javnost i vernici imaju pravo da negoduju zbog ove diskutabilne odluke Prištine, iako se mora uzeti u obzir trenutak u kojem je patrijarh rešio da na Kosovo, odnosno Pećku patrijaršiju ode. Ipak, on se nada da će sa svojim vernicima i sveštenstvom na KiM biti možda već na Božić.

Čini se da je Vučić i ovu situaciju iskoristio za sopstveni marketing i manipulaciju, budući da je višesatno zadržavanje političarke s kosova i savetnice u kosovskoj vladi Rade Trajković umanjio i nije mu pridavao nikavu važnost. Pritom je i sam svestan da odlasci na Kosovo tokom trajanja barikada na severu mogu negativno da utiču na ionako zapaljivu atmosferu i da verovatno ni on ne bu dobio dozvolu za ulazak, budući da baš iz tog razloga nije pošao na miting Srba u Rudaru prošlog četvrtka, bar se to moglo zaključiti iz njegovog odgovora na pitanje hoće li se pridružiti Srbima na protestu.

Iznova se postavlja pitanje zašto su Vučiću uz sve raspoložive mehanizme vlasti potrebni i noćni susreti sa patrijarhom i kako su pojedini prorežimski mediji preneli, „blagoslov da kao Lazar brani Kosovo” i zašto na sve to patrijarh pristaje.

Bojan Pajtić, profesor Univerziteta u Novom Sadu, za Danas kaže da je Vučić sklon dramatizaciji svake situacije – od podizanja buke oko više desetina nepostojećih priprema atentata na njega do zveckanja oružjem na pitanju Kosova iako je apsolutno svakom jasno da tamo srpska vojska i policija neće intervenisati oružano, jer bi to značilo rat sa NATO paktom.

– Konstantna proizvodnja tenzija, prelomnih trenutaka i kvazi istorijskih događaja je namenjena onom delu biračkog tela koje glasa za SNS, a sa istom strašću sa kojom glasa za njih – svakodnevno prati rijaliti programe – kaže on.

Kako dodaje, Vučić od svakog ozbiljnog problema pravi jeftini marketinški događaj, umesto da se hvata u koštac sa realnim izazovima.

– Potreba da od svega napravi dramu ogleda se i u tome što je tražio da sastanak sa patrijathom bude noću, umesto danju, jer su noćni sastanci mnogo dramatičniji nego dnevni – kaže naš sagovornik.

Информер: „Вучић ће од Патријарха Порфирија тражити благослов, као Лазар, да брани Косово!“ https://t.co/qGhegodRdT pic.twitter.com/TuXas8wj4S

— НСПМ online (@NSPM) December 27, 2022

A Nadežda Milenković, stručnjakinja za marketing, odgovara pitanjima.

– Zašto? Zašto na američkim novčanicama piše: mi verujemo u boga odnosno uzdamo se u boga? Zašto je ondašnji patrijarh išao da javno pričesti Tomu Nikolića i tako mu omogući da okonča navodni štrajk gladju i žeđu koji crkva smatra smrtnim grehom – pita ona.

Kako ukazuje, od kada je sveta i veka političari manipulišu raligioznim osećanjima i sveštenici manipulišu politikom, zašto je to tako, đavo bi ga znao.

Dok stručnjak za marketing Igor Avžner nudi odgovor da je Kosovo sveta zemlja za Srbiju.

– Kosovo je sveta zemlja i za srpske političare. Iz više razloga, a jedan sigurno nije patriotizam. Nit vera i “srce Srbije“. Taj jedan je mogućnost izvlačenja „jedne noge na tronošcu“. Kad zatreba klimavija situacija u regionu. Strahom se vlada. Strah se svesno izaziva. Kada postoji strah od egzistencijalnog nestanka ne razmišlja se mnogo ni o standardu, ni o poskupljenjima, ni o propadanju infrastrukture, nestručnosti, bahatosti, uništavanju prirodnog okruženja. Strah od rata i smrti su ultimativni – navodi Avžner.

Prema njegovim rečima, neopisiva je koincidencija između ekonomskih, ekoloških i međunarodnih promašaja ove vlasti sa kreiranim „ratovima“, „atentatima“, unutrašnjim i spoljašnjim neprijateljima.

– Tada se sa orvelovskom lakoćom prelazi sa Đilasa, Jeremića, Šolaka i fašiste Obradovića, maltene preko noći samo na Šolaka, (koji je imaginarni lik za većinu građana Srbije) i Aljbina Kurtija. Jer tenzije se ipak ne smeju smanjiti. Njima se opstaje na vlasti – objašanjava on.

Kako dodaje, u danu kada je pored rodnog grada njegove majke izazvana ekološka katastrofa i Pirot pokriva oblak amonijaka, prisustvujemo direktnom prenosu „početka rata“ na Kosovu uz rafalnu paljbu i oblake „barutnog dima“.

– Za razliku od Pirota, ovog puta hvala Bogu, nije bilo ljudskih žrtava na Kosovu. Tragikomedija „stručnih“ komentatora u studiju televizije sa nacionalnom pokrivenošću mogu da uporedim samo sa seansama iz kultne serije „Vesele sedamdesete“, kada pod dejstvom lakih droga adolescenti vode razgovor o tekućim (često realno nepostojećim) problemima. Dramatičnost se povećava i noćnim sastankom državnog i crkvenog vrha, pa i novim saopštenjima iz Patrijaršije. O Pirotu, ni reči. Sa setom se setim Patrijarhovog govora prilikom postavljenja na čelo Pravoslavne crkve o jedinstvu i protiv podela. Čini se da duhovno, ponekad bude prevladano i ovozemaljskim potrebama Crkve, pa se onda neminovno odabere strana. Odabiranjem strane ne potpomažeš jedinstvo jer postoji i „ona druga strana“ – navodi Avžner.

On zaključuje da nam u ove praznične dane, ne preostaje ništa drugo osim da zapalimo sveću za preminule u Pirotu, mir na Kosovu i podsetimo političare da „Ničija do zore nije gorela“!