Ako se nastavi ovakav trend smanjivanja broja stanovnika, Vranje će nestati za 70 godina 1Vranje, Foto: Dušan Pešić

U Vranju živi skoro 10.000 ljudi manje nego 2011. godine, nezvanični su podaci posle oktobarskog popisa. Premda je ove godine popisano 74.274 ljudi, kako je saopštio načelnik Gradske uprave Dušan Aritonović, postavlja se pitanje da li će, nastavi li se trend odliva stanovništva, Vranje za 70 godina nestati.

Po popisu stanovnika i domaćinstava, 2011. godine je u Vranju živelo 83.551 ljudi, što pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

„Prvi rezultati ovogodišnjeg popisa biće saopšteni u narednih mesec dana, a konačni na proleće 2023. godine“, istakao je načelnik Gradske uprave Aritonović.

Ekonomista Dragoljub Stevanović, direktor organizacije Romski centar za demokratiju (RCD), za Danas kaže da je broj od skoro 10.000 ljudi manje u Vranju u odnosu na 2011. godinu „tragičan, ali i precenjen“.

„To je zato što su popisani brojni ljudi koji ne žive u ovom gradu, studenti, ljudi koji rade u inostranstvu a koji se nisu odselili sa porodicama. Ova brojka odseljenih je sasvim logična posledica, pre svega, života u Srbiji, a onda i života na jugu Srbije. Budžet Srbije je 1.700 milijardi dinara, a budžet Vranja tri milijarde. To je taj odnos prema jugu Srbije“, ističe Stevanović.

Kako kaže, umesto da država ulaže u Vranje i jug Srbije, i radi na populacionoj politici, ona „odavde iznosi novac“.

„Država bukvalno odavde iznosi novac, sa juga, pošto se na teritoriji grada skupi više od 25 milijardi raznih državnih prihoda, a potroše tri. Takav odnos će da dovede do depopulacije. Ljudi razmišljaju da će, ako je sada, posle 10 godina, oko 10.000 ljudi manje u Vranju, za 70 godina ono nestati. Ne, manje godina će biti potrebno jer se taj trend ubrzava. Sve više ćemo imati stare ljude, a dece sve manje“, zaključio je ekonomista iz Vranja.

Članica vranjskog Gradskog veća za socijalna pitanja i lokalnu samoupravu Danijela Milosavljević, sa druge strane kaže da „ne vidi da je u pitanju samo odliv stanovništva iz Vranja, nego uopšte, na globalnom nivou“.

„Ljudi idu za boljim uslovima života. I nije to samo trend Vranja i Srbije, nego i zemalja u okruženju. Migracije su svuda postojale i postojaće. Složićemo se da ovi iz Evrope idu u Ameriku, Kanadu i druge zemlje. Nikad se ne zna šta će budućnost da donese, možda će to da se okrene“, naglašava Milosavljević.

Politikolog za međunarodne odnose Zoran Antić, načelnik odeljenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u sektoru za boračko-imovinsku zaštitu, kaže za Danas da „ne treba govoriti samo o padu broja stanovnika od 2011, već analizirati i raniji period“.

„Na popisu iz 2001. bilo je blizu 90.000 stanovnika u Vranju. U odnosu na 2001, više od 15.000 ljudi je otišlo iz grada. Pitanje je šta je uticalo da se od 1991. do 2001. poveća broj stanovnika, a onda da se desi rapidan pad poslednjih 20 godina. To su socijalni trendovi o kojima treba ozbiljno razgovarati“, poručuje Antić.

Kaže da treba analizirati da li ovaj trend ima samo socijalnu komponentu, ili je u pitanju nešto drugo.

„Treba videti da li su oružani sukobi koji su bili na prostorima bivše SFRJ uticali na to. Da li je pad i devastacija vranjske ekonomije, takođe, jedan od elemenata koji je uticao na odlaske iz Vranja. Do oktobra 2000. smo imali oko 40.000 zaposlenih u Vranju, od toga 30.000 u privredi. Potom je, oko petooktobarskih dešavanja, 20.000 ljudi ostalo bez posla padom privrede“, ističe Antić.

Pravnik Slobodan Petrović za Danas govori u ime Inicijativnog odbora pokreta SRCE u Vranju, i naglašava da prvi, nezvanični rezultati popisa „nisu neočekivani, ali jesu zabrinjavajući“.

„Vranje nam, ne više polako, ali i dalje sigurno, umire pred našim očima. Naočigled svih nas se prazni, a prvi na udaru su mladi. Sve gori životni standard tera naše sugrađane da potraže bolji život severnije od našeg grada ili van Srbije. Uzroci su duboko politički, jer vladajuća lokalna kasta čini sve, postupajući kao po nekoj agendi, da stvori klimu u kojoj prosečan stanovnik Vranja ne vidi sebe, kao ni budućnost svoje porodice, u njemu“, ističe Petrović.

Član Gradskog odbora PSG u Vranju, advokat Igor Zlatković, smatra da je „očigledno da će višegodišnja pogrešna politika upravljanja gradom dovesti do njegovog potpunog nestanka“.

„Iako već godinama unazad postoji trend odliva stanovništva, gradska rukovodstva, ni prošla ni ovo sadašnje, nisu preduzela gotovo ništa kako bi u nekom praktičnom smislu sprečila da građani Vranja, prvenstveno mlađi ljudi, napuštaju grad i sele se u mesta koja su, očigledno, bolja za život. U gradu je privreda uništena, zarade zaposlenih u privatnom sektoru su među najnižim u Srbiji. Forsira se stranačko zapošljavanje u javnim preduzećima i ustanovama, tako da svi oni koji nisu politički podobni nemaju šta da traže u ovom gradu“, mišljenja je ovaj vranjski advokat.

Smatra da lokalno rukovodstvo „nema nikakav plan da mlade ljude zadrži u Vranju“, ali i da je „iz dosadašnjeg ponašanja gradske vlasti upitno da li uopšte želi da ih zadrži“.

„Očigledna je bezvoljnosti i onih koji su ostali, jer smo svi svedoci da se građani masovno sele u neke veće i uspešnije gradove u Srbiji, pa čak i napuštaju zemlju. Jasno je da grad mora da napravi strategiju sprečavanja odliva stanovništva kako bi sprečili da Vranje potpuno nestane“, zaključuje Zlatković.

Sociološkinja: „Što južnije, to tužnije“

Sociološkinja Dragana Rašić za Danas objašnjava fenomen odliva stanovništva, i primećuje da su dva osnovna razloga koja dovode do ove pojave – centralizacija, te prirodno i mehaničko kretanje stanovništva usled nestabilnog društvenog sistema.

„Ako pogledate Beograd, ljudi iz svih krajeva države, posebno južno od Save i Dunava, gravitiraju ka njemu. Omladina najčešće napušta unutrašnjost Srbije jer je vođena stavom da je u Beogradu ‘sve’, pre svega posao. Drugi razlog je iseljavanje stanovništva u inostranstvo, jer društvena i politička nestabilnost, pre svega ekonomska, ne mogu da ponude niti pristojne zarade, niti sigurnu budućnost. I to budućnost koja pokriva osnovne ljudske potrebe“, ističe sociološkinja iz Zaječara.

Rašić kaže da je „bolja situacija na zapadu zemlje“.

„Ali, u skladu sa izrekom ‘što južnije, to tužnije’, jug i istok zemlje su ispražnjeni. Nije Srbija jedina zemlja koja muku muči sa prirodnim priraštajem, ali ostale razvijene zemlje taj prirodni nedostatak nadomešćuju upravo našim ljudima i svima onima koji su u potrazi za boljim životom“, ističe Ristić.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.