Evropska komisija je zatražila od Evropskog suda pravde da razjasni da li je kontroverzni međunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja Akta (ACTA), „u skladu sa slobodom izražavanja i slobodom interneta“, saopštila je evropska komesarka za pravdu i osnovna prava Vivijan Reding.

Akta, čija je svrha zaštita intelektualne svojine i borba protiv piraterije, naišla je na žestoko protivljenje javnosti u EU zbog odredbi koje omogućavaju drakonska kažnjavanja, a devet zemalja članica, uključujući Nemačku i Holandiju, zamrzlo je ratifikaciju sporazuma ili je odložilo potpisivanje do daljnjeg.

Redingova je izdala saopštenje, kako se u naslovu navodi, „povodom slobode izražavanja i informisanja preko interneta, pokušaja da se blokiraju veb-sajtovi, ‘zakonima tri upozorenja’ i povodom Akte“. „Slobode izražavanja i informisanja su za EU prava koja su fundamentalna, bez obzira na tehnološka sredstva i bez obzira na granice, i ugrađena su u Evropsku povelju o fundamentalnim pravima koja ima primat nad zakonima EU, uključujući međunarodne sporazume koje Unija zaključi“, saopštila je Redingova.

Prema tome, kako se dodaje, „Evropska unija podržava slobodan pristup internetu i slobodu izražavanja i slobodu informisanja“ preko njega. Vivijan Reding je ukazala da je intelektualna svojina Poveljom takođe priznata kao fundamentalno pravo, ali da ona „nije apsolutno fundamentalno pravo“ i da bi „evropska politika trebalo da cilja na uravnoteženo poštovanje oba ta prava, ne dovodeći u pitanje njihovu suštinu“. „Sloboda informisanja i intelektualna svojina ne smeju biti neprijatelji – treba da budu partneri“, navela je Redingova i ocenila da „zaštita od kopiranja (kopirajt) nikada ne može biti opravdanje za eliminisanje slobode izražavanja i slobode informisanja“. „Zato za mene blokiranje Interneta nikada nije opcija“, dodala je Redingova, koja je takođe potpredsednica Evropske komisije.

Prema njenim rečima, umesto blokiranja u Evropi je „potrebno naći nove, modernije i efikasnije načine da se zaštite autorske tvorevine a koje uzimaju u obzir tehnološki napredak i slobode na internetu“. Redingova je ukazala da su „neki političari“ 2009. želeli da u evropski zakon o telekomunikacijama uvrste odredbu prema kojima bi provajderi bili obavezni da šalju tri opomene onima koji krše kopirajt preko interneta. „Suprotstavila sam se tome, i uprkos značajnim političkim pritiscima, podržala uključivanje odredbe o ‘omogućavanju slobode na internetu’ koja je uključena u završni tekst“, rekla je Redingova.

Na osnovu te odredbe, „‘zakoni tri upozorenja’ – na osnovu kojih bi se korisniku mogao uskratiti pristup internetu bez prethodne nepristrasne procedure i bez efikasnog i blagovremenog suđenja, sigurno neće postati deo evropskog zakonodavstva“, navela je Redingova. Prema njenim rečima, „takva situacija se ne može i ne sme izmeniti Akta sporazumom“. „Kao što rekoh, protivnik sam svakog pokušaja da se blokiraju internet sajtovi, i mada tekst Akte ne donosi nova pravila u odnosu na sadašnju legalnu situaciju u Evropi, razumem da su mnogi ljudi zabrinuti u vezi sa načinom na koji bi Akta bila sprovedena“, dodala je Vivijan Reding.

Zakone „tri upozorenja“ su, radi zaštite autorskih prava i intelektualne svojine, donele Velika Britanija i Francuska. Savet za ljudska prava UN je pre osam meseci žestoko kritikovao i francuski HADOPI (2009) i britanski Zakon o digitalnoj ekonomiji (2010). U jednom od prvih nacrta Akte, koji je procureo u javnost preko Vikiliksa, postojala je odredba o „tri upozorenja“. U međuvremenu je ona uklonjena i ne nalazi se u završnom nacrtu, koji su potpisale 22 zemlje članice EU i o kojem bi trebalo da se izjasni Evropski parlament.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.