foto Nadica Jakovljev/DanasZrenjanin se dugo hvalio činjenicom da se nalazi na najvećem vodenom čvorištu u ovom delu sveta. I da je tako, vode kojima je Zrenjanin okružen toliko su lošeg kvaliteta da je jedva u nekima od njih dozvoljeno kupanje, rekreacija ili ih je dozvoljeno koristiti za navodnjavanje.
Prema analizi koju svakog meseca radi Zavod za javno zdravlje u Zrenjaninu, najgora situacija je u Aleksandrovačkom kanalu.
Prema podacima koje je Zavod objavio za maj, uzorak vode iz tog kanala je potpuno zamućen i neprijatnog, iritirajućeg mirisa. Nijedan pokazatelj, ni fizički ni hemijski, ne zadovoljava nijedan parametar iz važećeg pravilnika, a voda se ne sme uopšte koristiti.
Problem su organoleptički pokazatelji (boja i miris), koncentarcije ortofosfata, azota, rastvorenog kiseonika.
To ne čudi, jer ovaj je kanal praktično otvorena prirodna kanalizacija i za industrijske i za otpadne vode iz domaćinstva. Godinama se govori o čišćenju kanala, ali od toga do danas nije bilo ništa.
Ništa boljeg kvaliteta nije ni voda Begeja na izlazu iz Zrenjanina. Prema rezultatima uzetih uzoraka, Begej na izlazu iz Zrenjanina ima loš ekološki status.
Voda u tom delu Begeja ne sme se koristiti ni za jednu namenu zbog povećanog broja ukupnih koliformnih bakterija, fekalnih koliformnih bakterija, kao i crevnih enterokoka.
I ovi nalazi ne iznenađuju jer je poznato da se kompletna gradska kanalizacija bez ikakvog tretmana uliva u Begej, pa kad izađe iz grada ova reka više nije ni za šta.
Nešto je bolja situacija sa Begejom na ulazu u grad, a još samo malo bolja sa Tisom i Tamišem. Voda iz Tise i Tamiša kao i dela Begeja na ulazu u grad ima umeren ekološki status, pa je u njoj dozvoljeno kupanje i rekreiranje onima koji nemaju problem sa zamućenim izgledom i mirisom na baru.
Rešenja za ove probleme nema i neće biti dokle god se ne reši situacija sa tretmanom otpadnih voda.
Zrenjaninci su se umorili od čekanja da se instalira prečišćivač otpadnih voda. Kako stvari stoje, na to će još morati da popričekaju.
Gradske vlasti najavile su danas da uskoro očekuju dobijanje građevinske dozvole za izgradnju postrojenja za preradu otpadne vode a kad stigne dozvola, biće prijavljeni pa i započeti radovi.
Obaveza grada su izgradnja pristupne saobraćajnice kao i dovođenje otpadnih voda cevovodom od kolektora do prečistača.
To će, kažu nadležni, biti uskoro.
Dosad je od zvaničnih papira stigla saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Zrenjanina“.
Nosilac ovog projekta je, prema dostupnim informacijama, firma „Begej Water“ doo iz Novog Beograda. Iza nje stoji kompanija„Metito“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Rešenje o davanju saglasnosti na studiju je konačno u upravnom postupku. Protiv ovog rešenja se može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom u Beogradu. To je moguće učiniti u roku od 30 dana od dana objavljivanja obaveštenja.
Deo zrenjaninske javnosti i dalje smatra da dati u ruke privatnom partneru tako važnu komunalnu uslugu nije na dobrobit zajednice.
Okruženi vodom, Zrenjaninci plivaju u bazenu ili na veštačkom jezeru Peskara. Begejom, pogotovu u njegovom toku kroz Zrenjanin, ne pliva niko.
Zrenjaninci znaju u šta bi se upustili, a ne kao nemački hemičar Andreas Fat koji je plivao Dunavom kako bi niz njegov tok uzimao uzorke vode, koju u pokretnoj laboratoriji na brodu analizira tim naučnika sa Univerziteta u Beču. Plivao je Fat sve do Beograda, a onda je tu odustao – zbog fekalija.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
