Amerikanci, pa svi ostali

Američko viđenje realnosti

Mada će na Svetskom prvenstvu u Turskoj nastupiti u potpuno promenjenom sastavu u odnosu na prethodne Olimpijske igre u Pekingu, SAD sigurno će biti favoriti za prvo mesto u B grupi. Selektor Majk Križevski, imaće na raspolaganju skup mladih košarkaša željnih afirmacije u nacionalnom dresu, kao i nešto iskusnije igrače poput Lamara Odoma ili Čonsija Bliapsa. Jasno je da će Amerikanci biti najjači na spoljnim pozicijama. Ražon Rondo i Derik Rouz spadaju u grupu najboljih plejmejkera u NBA ligi. Obojica poseduju sjajnu tehniku, izuzetnu fizičku građu, a pri tom imaju odlične atletske sposobnosti. U stanju su da jedan na jedan nadmudre svakog čuvara i da u kontranapadu naprosto dominiraju. Šut im je slabija strana, čega je svestan i sam Križevski, zbog čega je u sastav uvrstio izvanrednog Kevina Duranta. U pitanju je rođeni košgeter, čiji je prvi korak prilikom polaska u dribling jednostavno neuhvatljiv za većinu odbrana. On, zajedno sa Andreom Iguadalom, Rudijem Gejom i Denijem Grendžerom, biće glavna opcija na mestima dvojke i trojke u sastavu SAD. Utisak je da Amerikanci nemaju klasičnog centra i da će njihova unutrašnja linija biti posebno osetljiva. Tajson Čendler je po vokaciji petica, ali zbog fizičke građe nije u stanju da odgovori na najteže zadatke. Lamar Odom i Kevin Lov najverovatnije će deliti minutažu na poziciji krilnog centra, dok jedina prava petica Bruk Lopez još uvek nije siguran da li će biti među dvanaest putnika u Tursku. SAD će svoju snagu crpeti iz odbrane, jednog vida polupresinga na svojoj polovini, koji je u rezultatskom smislu, veoma koristan.

Nedorečeni Slovenci

Ako se o snazi selekcije Slovenije može suditi na osnovu prijateljskih utakmica u toku pripremnog perioda, onda je očigledno da će „zmajčeke“ na Svetskom prvenstvu biti manje opasne u odnosu na prošlogodišnje takmičenje na Starom kontinentu. Bez Erazema Lorbeka i Matijaša Smodiša, njihova centarska linija nije dovoljno konkurentna najkvalitetnijim svetskim selekcijama. Primož Brezec je u poslednje vreme u slaboj formi, dok Gašpar Vidmar ima ozbiljnih problema u fazi odbrane. Vidmar može biti koristan u samom reketu, ali je njegov napad licem prema košu veoma problematičan. Uroš Slokar, Miha Zupan i Goran Jagodnik na poziciji krilnog centra mogu biti opasni, ali nijedan nije u stanju da u kontinuitetu pruži dobre partije. Njihov šut sa poludistance je dosta slab, zbog čega Slovenci i nemaju dovoljnu širinu u napadu. Nema sumnje da će „zelenima“ u Turskoj najveći adut biti plejmejkeri Jaka Lakovič i Goran Dragić, ali je pitanje koliko su njih dvojica u stanju da igraju zajedno u paru. Rezultat Slovenije na Svetskom prvenstvu naročito će zavisiti od nastupa Sanija Bećirovića i Boštijana Nahbara. Bećirović poslednje dve sezone ne igra u skladu sa mogućnostima. Prosečnim prodorom i nedovoljno konstantnim šutem, on više nije vodeći igrač u reprezentaciji. Nahbar je najbolji, možda i najkompletniji košarkaš u Sloveniji, ali ne uživa poverenje selektora Memija Bećirovića.

Nepredvidivi Hrvati

Hrvati će najverovatnije svoju igru na Svetskom prvenstvu bazirati na centarskoj liniji. Mladi i daroviti igrači poput Ante Tomića i Marija Delaša, mogli bi dobro da namuče protivničke odbrane. Tomić je ove sezone u Real Madridu pokazao zbog čega ga smatraju za legitimnog naslednika Paul Gasola. Ante u napadu podjednako dobro koristi obe ruke. Leđna tehnika mu je veoma dobra, kao i šut sa poludistance. Planetarno takmičenje u Turskoj, biće i njegovo prvo učešće na jednom tako jakom prvenstvu, što bi moglo negativno da utiče na Tomićeve partije. Uz pomoć iskusnijih Krešimira Lončara i Marka Banića, Mario Delaš mogao bi da pokaže raskošan talenat. Lončar je veoma zanimljiv igrač, odlične motorike, pristojne brzine i solidnog šuta koji igrom podseća na Luisa Skolu. Banić je možda i najpouzdaniji košarkaš pod košem. Fizički je jak, dobro koristi igru leđima, ali nije dovoljno konstantan prilikom šuta. U odbrani znatno teže čuva pokretljive četvorke, kao i većina visokih igrača hrvatske selekcije. Zoran Planinić i Roko Leni Ukuć trebalo bi da predstavljaju najveće uzdanice „kockastih“ na spoljnim pozicijama. Obojica igraju na mestu plejmejkera. Krasi ih dobra prodor igra i solidan šut, ali je pitanje da li mogu da igraju zajedno u paru. Hrvati su najslabiji na pozicijama dvojke i trojke. Nemaju kvalitetne šutere. Osim Marka Tomasa, koji je opasan prilikom čiste situacije, ali znatno teže sam kreira poziciju za šut, „kockasti“ ne poseduju kvalitetnog beka ili krilo što ih može skupo koštati u Turskoj.

Centri kroje snove Brazilcima

Brazil bi lako mogao da bude prijatno iznenađenja na Svetskom prvenstvu. Izostanak Nenea Ilarija zbog povrede biće osetan hendikep „karioka“ u Turskoj. Njihovo najjače oružje svakako je centarska linija koju će predvoditi Tijago Spliter. Dugogodišnja petica Kaha Laborala, ove sezone nastupaće za San Antonio. Reč je o igraču sjajne leđne tehnike, kome šut nije najjače oružje. Spliter bi veliku pomoć trebalo da ima od Žoa Batiste i Andersona Varežaa, uzdanice Klivlenda. Varežao spada u grupu igrača koji maksimalno koriste fizičku snagu. Anderson je naročito dobar u ofanzivnom skoku i veliki je borac u odbrani. Giljereme Đovani i Murilo Beker mogli bi da iznenade, dok će na spoljnim pozicijama najveći teret podneti Marselinjo Uertas i naročito Leandro Barbosa. Bek Finiks Sansa, prošle sezone uglavnom je igrao na mestu dvojke, ali je po vokaciji organizator igre. Reč je o kompletnom igraču, dobrog šuta i finog prodora, dovoljno sposobnog da u kontranapadu bude veoma dominantan. Brazil će u B grupi namučiti većinu selekcija, ali je pitanje da li će biti u stanju da se umeša u borbu za medalje. Kraća klupa i nedostatak kvalitetnih šutera, mogli bi da sruše njihove snove.

Tunis – potpuna nepoznanica

U veoma jakoj konkurenciji selekcija Tunisa ima zaista male šanse da ostvari makar jednu pobedu. Dobe partije na Afričkom kupu ipak nisu adekvatna ulaznica za smotru najboljih svetskih selekcija. Tunis ima dvojicu igrača koji igraju u Evropi i 216 centimetara visokog Salaha Mejrija, sasvim solidnog centra. Tunižani poseduju nekolicinu prosečnih košarkaša na mestima četvorke i trojke, ali im je spoljna linija daleko ispod svetskog proseka. Svaka pobeda predstavljala bi za Tunis veliki uspeh, ali je realno da u Turskoj nastup njihove selekcije bude obeležen neupadljivim bojama.

Hađad iranska uzdanica

Centar Memfisa Hamed Hađad jedini je poznati igrač reprezentacije Irana, koji osim visine od 218 centimetara poseduje i zavidno košarkaško znanje. Iran, kao i većina azijskih i afričkih selekcija, ima velikih problema sa spoljnom linijom. Manjak dovoljno obučenih bekova nikako ne može biti nadoknađen ogromnim kolektivnim entuzijazmom. Arsalan Kazemi nastupa u američkoj koledž košarci i jedini je iranski košarkaš na spoljnim pozicijama koji ima nekakvo iskustvo igranja van granica svoje države. Svaka pobeda, osim u duelu sa Tunisom, ozbiljno će konkurisati za novi državni praznik u Iranu, jer u mečevima sa SAD, Brazilom, Slovenijom i Hrvatskom, Hađad i saigrači jednostavno nemaju šta da traže.