Jedan od najgorih masakra u 20. veku uzdrmao je svetsku političku scenu kada je uticajni Komitet za inostrane poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD izglasao rezolucije koja ubistva 1.5 miliona Jermena tokom Prvog svetskog rata u Turskoj naziva „genocidom“. Prva reakcija Turske bila je opoziv diplomatskog predstavnika iz SAD.
Nakon više od tri sata iscrpne debate, Komitet donjeg doma Kongresa SAD tesnom većinom glasova (23:22) izglasao je rezoluciju koja poziva predsednika Baraka Obamu da „označi sistematsko istrebljenje 1.5 miliona Jermena kao genocid“ tokom aprilskog obraćanja povodom Dana sećanja na stradale Jermene. Rezolucija je izglasana uprkos pozivima Bele kuće i Stejt dipartmenta da to nije pametan potez te upozorenjima da će takva rezolucija izazvati besne reakcije turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana. „Osuđujemo takvu rezoluciju, koja okrivljuje tursku naciju za zločin koji nije počinila“, naveo je Erdogan.
Šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu rekao je: „Očekujemo da Obamina administracija što pre pokaže efikasnije napore. U suprotnom, slika koju će videti neće biti pozitivna“. Davutoglu se žalio na nedostatak „strateške vizije“ u Vašingtonu.
SAD, između ostalog, u velikoj meri zavise od Turske za prilaz severnom Iraku, ali i podršku ratu u Avganistanu. Takođe, podrška Turske ključna je u naporima SAD u cilju izolacije Irana. Ovim potezom, na kocku su stavljeni i brojni ugovori u oblasti odbrane. Turska je važno tržište za američke vojne kompanije, od kojih su mnoge lobirale protiv predložene rezolucije.
S druge strane, očekivana je reakcija Jermena koji su aplaudirali odluci donetoj u Kapitol hilu. Veruje se da je rezolucija proizvod intenzivnog lobiranja američkih Jermena. Samo prošle godine, jermenski nacionalni komitet Amerike potrošio je 50.000 dolara na lobiranje u Kongresu za ovu rezoluciju.
Iako je tokom kampanje za predsednika, ubistva Jermena nazivao genocidom, taj termin Obama nije upotrebio prošle godine na dan sećanja na stradale Jermene. Džordž Buš je stradanja 1.5 miliona Jermena nazivao „istorijskim masovnim ubistvima“, u rečniku njegovog prethodnika Bila Klintona bile su reči „deportacija i masakri“, dok je Obama koristio termin „velika katastrofa“.
Poslednju rezolucija vezana za događaje iz 1915. o kojoj se raspravljalo u Kongresu, takođe je odobrio komitet Donjeg doma, ali nikada nije izglasana na nivou celog doma jer je Bušova administracija apelovala na kongresne lidere da ne glasaju za rezoluciju u korist američko-turskih odnosa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
