Foto: Nemanja MrđićNemanja Mrđić, viši naučni saradnik Arheološkog instituta i direktor Arheoškog parka Viminacijum, bez vremeplova vratio se u 4. vek naše ere, veslajući ovog septembra na replici rimske galije Dunavom kroz Srbiju.
Ovo nesvakidašnje iskustvo bilo je prava eksperimentalna arheologija i način da ljudi 21. veka lično iskuse kako je bilo rimskim ratnicima na dunavskim brodovima.
Danuvina Alacris, rimska galija porinuta je letos u Nemačkoj i zaplovila je Dunavom kao deo međunarodnog projekta usmernog na zaštitu antičke infrastrukture i razvoj turističkog potencijala 2000 godina starog rimskog nasleđa na Dunavu.
Na osnovu olupina rimskih brodova otkrivenih u nemačkom gradu Majncu, stručnjaci sa univerziteta Fridrih-Aleksander obnovili su rimski dunavski brod koji datira iz četvrtog veka, a izrađen je od hrastovine.
Zahvaljujući projektu „Living Danube Limes“ koji finansira Evropska unija, a uključuje partnere iz deset podunavskih zemalja, rimska galija je posle 1.600 godina zaplovila Dunavom.
Posadu autentične rekonstrukcije kasnoantičkog rimskog broda, koji sada plovi Dunavom kroz Bugarsku, tokom čitavog putovanja čine volonteri. Radi autentičnosti i posada je bila obučena u rimske tunike.
Među njima se ovog septembra našao i dr Nemanja Mrđić, viši naučni saradnik Arheološkog instituta i direktor Arheoškog parka Viminacijum, koji sa Danasom deli nesvakidašnje iskustvo, jer mora se priznati ne pruža se svaki dan prilika da budete deo posade rimske galije izrađene na način kao što se to radilo u vreme velikog Rimskog carstva.
Prema rečima Mrđića, tokom gradnje galije sve je bilo kao u to vreme, od izvlačenja drveta iz šume, do porinuća broda. Sve je rađeno ručno, replikama alata iz tadašnjeg vremena.
Galija je dakle bila u potpunosti autentična i posada je mogla da se uzda samo u svoju snagu i umeće.
– Nije bilo tako teško kao što sam mislio, nije toliko fizički zahtevno. Nisam sportski tip, ali sam izgurao 21 dan na brodu – rekao nam je Nemanja Mrđić, dodajući da jeste bio umoran, ali ne preko mere i da mu je čak i prijalo.
Na prvi pogled vesla čija je dužina 4,2 metra nisu delovala lako, a ispostavilo se da uopšte nije bilo teško veslati, priča naš sagovornik.
– Ti ljudi koji su radili u rimskoj mornarici nisu bili robovi, već vojnici i brodovi su bili napravljeni tako da posada za kratko vreme sa veslanja može da se preorjentiše na borbu, tako da ne sme da bude preumorna od veslanja – priča Nemanja iznoseći lično isksustvo da su „veslali prelazeći 28 kilometra za pet sati, a da se ne umore“.
Dok su plovili kroz Srbiju, naročito kroz Đerdap, imali su “neprijatne susrete” sa čeonim vetrom, kišom, grmljavinom, čak i gradom. Ali ih elan nije napuštao.
Posadu galije čini 27 volontera, 24 su veslači, a tri kapetani. I kako saznajemo od našeg sagovornika na putovanju kroz Srbiju posada i nije bila kompletna.
To im, međutim, nije smetalo da prema utvrđenom rasporedu osvajaju Dunav, etapu, po etapu.
– Za deo internacionalne posade ovo putovanje bilo je avantura, nisu su svi krenuli na galiju radi nauke. Za mene je bilo otkrovenje jer sam mogao da vidim i doživim, iskusim kako je to bilo u to vreme, da se uverim kako su rimski brodovi funcionisali, kako je bilo njima upravljati, manevrisati i tek sada mogu da sagledam rimsku flotu kod Viminacijuma – kaže nam Nemanja Mrđić, kome će ovo iskustvo u eksperimentalnoj arheologiji i te kako dobro doći u daljem radu na Viminacijumu.
Zato direktor Arheološkog parka Viminacijum jedva čeka da replika rimskog broda vrati u Srbiju kako bi mogao da je detaljnije istestira i sazna što više o vremenu prošlom.
Naime, ovim je projektom je predviđeno da posle ovogodišnjeg putovanja, brod po godinu dana bude u svakoj od zemalja učesnica projekta, a ekspedicija čiji deo je bio dr Nemanja Mrđić trebalo je da pomogne da se među građanima podunavskih zemalja i turistima podigne svest o rimskoj prošlosti regiona.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
