Šta je pokazalo istraživanje o pristupačnosti banja u Srbiji osobama sa invaliditetom?

Istraživanje koje su sproveli, krajem prošle i početkom ove godine kroz projekat „Život je banja“, pokazuje da više od polovine ispitanika (56 odsto) nije boravilo u banji u poslednjih pet i više godina.

Svega 6 odsto anketiranih reklo je da svake godine ide u banju, od čega o trošku PIO ili RFZO ide 2 odsto. Samo jednom u banji bilo je 22 osato anketiranih, a više od jednog odlaska u banju uspelo je da samofinansira 34 odsto anketiranih, ali su ti odlasci bili neredovni, u periodu od više decenija.

Čak 94 odsto njih smatra da bi češće trebalo da ide u banju, ali skoro polovina njih od toga odustaje zbog nepristupačnosti banjskih usluga i kapaciteta (44 odsto anketiranih), a polovina zbog nemogućnosti da dobije finansiranje boravka u banji iz RFZO ili PIO fonda i nemogućnosti samofinansiranja (50 odsto). Oko 86 odsto ispitanika bilo je od 18 do 60 godina, a u pogledu radnog statusa čak 56 odsto njih izjasnilo se kao nezaposleno.

„U Vrnjačkoj banji sam boravila 5 dana sa udruženjem i bilo je lepo u hotelu Fontana, a o trošku države nisam bila u banji od 1995“, navela je jedna od ispitanica. Druga je istakla zašto se već prvog dana iz banje vratila kući:

„Dobila sam od RFZO mesec dana boravka u banji Selters, kada su to još mogle da dobiju osobe sa mojom dijagnozom. Posle je Pravilnikom ukinuto. Trebalo je da budem u hotelskom delu, uz doplatu za jednokrevetnu sobu, međutim nije postojala nijedna pristupačna soba sa pristupačnim toaletom. Ponuđen mi je stacionarni deo što sam odbila, jer takođe ni tamo nije postojao pristupačan toalet. Trebalo je da moj boravak tamo bude relaksacija i rehabilitacija, a ne dodatni stres. Istog dana sam se vratila kući“.

Bilo je i onih koji su imali primedbu što su banje više turističe destinacije a manje lečilišta.

„Mnoge banje uopšte nemaju pristup kolicima nigde. Banje treba da budu navedene prvo kao lečilišta za razne bolesti, pa tek onda turističko mesto. Takođe su i sobe preskupe, a tamo gde ide pod socijalno smeštaju se pacijenti uvek u najgorem delu, gde je njih po tri ili četiri u sobi“, napisala je jedna ispitanica.

Jedna ispitanica konkretno je imala primedbe na banju Kanjiža.

„U hotelskom delu banje Kanjiža nedostaje pristupačna soba po standardima i toalet. Lično sam mogla da koristim sobu i kupatilo, ali u kupatilu je bila kada, što je uglavnom nepristupačno većini osoba sa invaliditetom, koji koriste kolica“.

Među teškoćama u banjama osobe sa invaliditetom navode nedostatak dijaliznih centara.

„Dobila sam informaciju da mi invalidi sa hemodijalize ne možemo da dobijemo banje preko PIO fonda, a ni svaka banja nema dijalizni centar. Sve sami moramo da organizujemo: smeštaj, termine dijalize, period boravka, prevoz do centra. Nije nam lako. Zato retklo gde i idemo. Molim vas obratite pažnju i na nas 100 % invalide. Hvala“, napisala je jedna od učesnica istraživanja.

Komentarišući rezultate istraživanja, Ljupka Mihajlovska, predsednica UO Saveza za pristupačnost Srbije kaže za Danas da veliki broj osoba sa invaliditetom u poslednjih pet godina nijednom nije bio u banji, iako je nima preventivno važno da imaju adekvatnu fizikalnu terapiju.

– Dodatni problem je što je pravilnikom koji reguliše ko ima pravo na banjsko lečenje velikom broju osoba u invalidskim kolicima uskraćeno da ide jednom godišnje o trošku RFZO, kao što je to bilo pre. Pokrenuli smo inicijativu ka Ministarstvu zdravlja i RFZO da se vrati pravilnik kojim su do 2012. godine korisnici invalidskih kolica, paraplegija i drugi mogli da idu 30 dana u banju o trošku RFZO. Oni sada mogu da dobiju banju samo ako su ležali u bolnici, što je paradok, jer je ideja da oni budu što više samostalni i u boljoj formi kako bi manje bili u bolnici i time manje koštali državu – ističe Mihajlovska, dodajući da su na inicijativu Saveza nekima poput ljudi sa multiplesklerozom i distrofijom uspeli da vrate pravo na banju.

Prema njenim rečima, nešto bolja situacija je kod dece, navodeći da osobe sa cerebralnom paralizom do 18. godine mogu da dobiju banju svake godine, uz prisustvo pratnje ili asistenta.

Oko 10 do 15 odsto populacije u Srbiji su osobe sa invaliditetom, od kojih se 300.000 njih kreće uz pomoć kolica ili pomagala. Neki od njih boravak u banji dobijaju preko PIO fonda, kao starije osobe. Međutim, ističe naša sagovornica, to im je samo rekreacija ne i rehabilitacija, jer je plaćen samo smeštaj, ne i banjski terapijski tretman.

Mihajlovska naglašava da i dalje većina zdravstvenih ustanova u Srbiji, uključujući i banje nije pristupačna ljudima u kolicima, ali i starijim osobama, roditeljima sa malom decom.

– Pravilnik kojim se omogućava zdravstvenim ustanovama da rade bilo da su u pitanju banje, domovi zdravlja, bolnice ne sadrži u okviru standarda koji se odnose na prostor i opremu obavezu da objekat mora da bude pristupačan, što nije ni u skladu sa Ustavom ni sa antidiskriminacionim zakonima u Srbiji i pravilnikom o tehničkim standardima pristupačnosti tako da smo tu videli prostor za izmenu – navodi Mihajlovska.

Govoreći o tome zašto banje nisu pristupačne osobama sa invaliditetom Mihajlovska navodi:

– Negde nedostaju stolice za ulazak u bazen, u većini nema pristupačnih soba za korisnike u invalidskim kolicima, ne postoje pristupačni toaleti, većina nema obeleženih parking mesta za osobe sa invaliditetom… Nijedna banja se ne može pohvaliti da je u potpunosti pristupačna, iako su neke od njih radile na tome da se situacija popravi. Primetili smo da su neke banje rekonstruisale svoje objekte, ali nisu uzele u obzir standarde pristupačnosti koji su po zakonu obavezni.

Kao dobru vest Mihajlovska navodi to što je Ministarstvo za javna ulaganja nakon zajedničkog sastanka koji su imali u Vladi Srbije donelo odluku da rekonstruiše Sijarinsku banju kod Medveđe.

Vlada da donese plan za uklanjanje barijera

Ljupka Mihajlovska očekuje da Vlada Srbije ili Ministarstvo zdravlja najpre donese sveobuhvatni plan uklanjanja barijera u zdravstvenim ustanovama i banjama i da ga sprovidi, kao i da se se pravilnikom o pravu na banjsku rehabilitaciju većem broju ljudi sa stopostotnim invaliditetom omogući jednom godišnje banjski boravak.