Bavarci žele na krov Evrope

– Mnogo smo bolji nego pre dve godine, ali i mnogo opušteniji. Ne brinemo, mi sada uživamo igrajući fudbal. Mislim da nam je trener doneo tu promenu, sa njim imamo više vere u sebe. Susret protiv Čelsija će biti najveći meč u mojoj karijeri jer imamo toliko toga da dobijemo, ali i da izgubimo, zato moramo biti oprezni – ističe Riberi i dodaje da će Bajern biti daleko opasniji za Čelsi od Barselone koju su „plavci“ eliminisali u polufinalu.

Istog mišljenja je i legendarni golman Bavaraca Oliver Kan, koji je dodao da Čelsi nije samo još jedan običan tim.

– I Čelsi će se pitati u finalu. Nisu imali dobru sezonu pa će im ovo biti prilika da se iskupe. I oni su kao i mi izgubili svoje poslednje finale Lige šampiona (2008. na penale). Za mene je ovo istovetno kao i ono finale 1999. kada smo igrali sa Mančester junajtedom i poraženi u samom finišu, s tim da verujem da se momcima sada tako nešto neće ponoviti – zaključio je Kan koji je boje Bajerna branio punih 14 godina.

Kada su u pitanju startne postave izvesno je da boje Bajerna u Minhenu zbog žutih kartona neće braniti David Alaba, Holger Badštuber i Luis Gustavo. S druge strane, Jup Hajnkes, ako se gledaju prethodni mečevi, mogao bi da na teren izvede postavu: Nojer – Rafinja, Boateng, Van Bujten, Lam – Timoščuk, Švajnštajger, Riberi, Kros – Roben i Gomez. Tako je nešto najavljeno i u finalu Kupa Nemačke koje je Bajern izgubio od Borusije iz Dortmunda (2:5), ali to neće biti obeshrabrenje s obzirom da je taj meč odigran „sa pola gasa“ i bio je priprema za duel koji sledi u subotu.

Najveća uzdanica Bajerna biće upravo Mario Gomez koji je u poslednjih 17 mečeva u Ligi šampiona u 20 navrata zatresao mrežu rivala. Istovremeno, protivnici su veliku opasnost videli u Riberiji koji je čak 42 puta fauliran, što je najviše u celom takmičenju. Prekidi načinjeni nad njim bili su opravdani ako se zna da su jedino Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo više puta uspeli da izbace svog čuvara driblingom od Francuza. Međutim, to očigledno nije bilo dovoljno s obzirom da Bajern igra u finalu.

Motivi više da se pobedi u subotnjem finalu za Bajern će biti i neostvarene prilike da se podignu pehari u Bundesligi i domaćem kupu. Ukoliko to ostvare u najmanje 90 minuta na Alijanc areni izboriće se za petu titulu najboljeg kluba na Starom kontinentu.

Kada se pogleda istorija ne može se izvesti jasan zaključak da li Nemcima odgovara engleski stil fudbala budući da su od 38 mečeva 14 puta slavili, u 13 navrata igrali nerešeno, a 11 puta poraženi. Kada su u pitanju dueli sa Čelsijem u Ligi šampiona su se sreli u dva navrata. U četvrtfinalu sezone 2004./2005. Čelsi je prošao dalje pobedom na Stamford bridžu (4:2) i u Minhenu pretrpeo minimalan poraz (2:3). Interesantno je da su tri od šest golova koje je Bajern primio delo Frenka Lamparda, dva je postigao Didije Drogba, a jedan delo Džoa Kola koji sada brani bolje Lila.

Jup Hajnkes, Treća sreća

Trener minhenskog Bajerna Jup Hajnkes imaće priliku da pred svojim navijačima dođe do druge titule prvaka Evrope, nakon što je pehar Lige šampiona već podizao 1998. sa Real Madridom. Iskusnom Nemcu ovo je treći mandat na klupi Bavaraca i prilika da ponovi najveći uspeh kluba na šta se čeka od 2001. odnosno da pokuša da nadoknadi propušteno iz finala 2010. kada je Bajern nadigran od strane Intera.

Jup Hajnkes rođen je 9. maja 1945. u Mejhengladbahu. Kao igrač najveći trag ostavio je u Borusiji iz rodnog grada sa kojom je osvajao Bundesligu i UEFA kup. Sa reprezentacijom Nemačke bio je prvak Evrope (1972) i sveta (1974). Trenersku karijeru počeo je takođe u Mejhengladbahu, da bi uskoro prešao u Bajern koji je ukupno do sada trenirao šest godina. Ipak, sa Bavarcima nije imao većih uspeha, pa će finale na Alijanc areni biti prilika da se odmah podigne najznačajniji pehar.

Frank Riberi, Večiti finalista

Jedna od najvećih uzdanica Bajerna na sredini terena u finalu Lige šampiona, kao i u proteklih pet godina, biće Frank Riberi, iskusni Francuz koji je za Bavarce nastupao i u prethodnom finalu ovog takmičenja 2010. Međutim, iskusnom veznjaku ovo će biti prilika da pred svojim navijačima „probije led“ i podigne značajan trofej budući da je u dva navrata zaustavljan u finalima. Prvi put mu se to desilo 2006. na Mundijalu kada je Francuska poražena od Italije i drugi put kada su opet Italijani, u vidu Intera, bili kobni u finalu Lige šampiona. Za uspeh u novom finalu biće veoma važno da se Riberi „ukomponuje“ sa Arjenom Robenom, Holanđaninom koji je uz njega vitalan šraf, ali između njih već duže vreme „škripi“, pa bi značaj utakmice mogao da „podmaže“ saradnju.

Frank Riberi rođen je 7. aprila 1983. u Bulonju na severu Francuske. Fudbal je počeo da trenira u rodnom mestu da bi sa šest godina prešao u Lil, ali je ubrzo vraćen kući. Pravu internacionalnu karijeru započinje 2005. u turskom Galatasaraju, ponovo se vraća u domovinu i Marsej, odakle kao oformljen igrač prelazi u Bajern i stiče svetsku slavu.