Prema zvaničnim podacima Vatikana, broj katolika širom sveta porastao je u proteklih deset godina za 11 odsto, što je umnogome rezultat širenja te religije na afrički kontinent. S druge strane, u tradicionalno katoličkim zemljama poput Francuske i Nemačke broj ljudi koji redovno prisustvuju misama smanjen je za 20 odsto i pojedini tvrde da je u pariskim katedralama više turista nego vernika.
Ono što izaziva zabrinutost jeste i činjenica da su crkve prazne čak i u Irskoj, državi koja je slovila za bastion katoličanstva. Štaviše, mladi nisu zainteresovani da zamene sveštenike koji odu u penziju. Verski analitičar Dejvid Kvin tvrdi da takvi primeri predstavljaju dokaz činjenice da se katolička crkva suočava ne sa krizom već sa katastrofom. U pokušaju da popravi situaciju na Starom kontinentu kada je reč o religiji Vatikan je nedavno pokrenuo Papski savet za novu evangelizaciju, što poznavaoci prilika tumače kao jedan od glavnih ciljeva poglavara Rimokatoličke crkve.
Očekuje se da će Savet davati smernice katoličkim crkvama u Evropi kako da približe javnosti „večne biblijske istine“ i prenositi poruke Vatikana. „Novi savet dobio je zadatak da pronađe i primeni metode u cilju ubeđivanja Evropljana da ponovo stave Hrista u centar svog života“, ocenjuje britanski analitičar Nik Spenser. Prema njegovom mišljenju, donošenjem takve odluke Vatikan je pokazao da je spreman da se „takmiči za pridobijanje vernika“.
Pojedini tvrde da je činjenica da je Benedikt XVI rođen u Nemačkoj podstakla papu da se bori za „očuvanje hrišćanskih korena Evrope i njenu hrišćansku dušu“, što se poredi sa krstaškim ratovima. Za razliku od većine političara koji smatraju da države Starog kontinenta treba da ostanu sekularne, Vatikan navodno lobira za jačanje uloge crkve. Kao argument za to, ističe se da papa smatra da Evropa ne predstavlja geografski ili politički koncept, već kulturni i istorijski, koji se temelji na hrišćanstvu.
Analitičari takođe smatraju da je svoje evropsko nasleđe poglavar Rimokatoličke crkve istakao odlukom da izabere papsko ime u čast Benedikta XV, pape koji se početkom 20. veka zalagao za mir na kontinentu opustošenom u Prvom svetskom ratu. Istovremeno, naglašava se da je papa otkako je stupio na tron svetog Petra 16 puta putovao u inostranstvo, od toga deset puta u evropske države. „Papa je motivisan dubokim strahom da će Evropa izgubiti duhovne temelje“, ocenjuje Spenser. Takođe, on tvrdi da se iz pojedinih papinih izlaganja može steći utisak da doživljava sekularizam kao veću pretnju od islama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
