foto EPA-EFE/LAURENT GILLIERONBez inovativnih terapija pacijenti oboleli od degeneracije makule suočavaju se s neminovnim i trajnim gubitkom vida. Ovu poruku udruženje „Žuta mrlja“ uputilo je danas javnosti i nadležnim institucijama, pozivajući na sistemski odgovor koji je, kako su naglasili, izostao.
Srbija se po pitanju dostupnosti inovativnih lekova nalazi u donjem delu regionalne lestvice, uz Severnu Makedoniju, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu. Susedne zemlje poput Bugarske, Hrvatske, Crne Gore i Rumunije pacijentima pružaju višestruko širi pristup savremenim terapijama. Poslednje značajnije proširenje liste lekova izvršeno je 2023. godine uvođenjem 22 nove terapije, ali povremeni koraci ove vrste, kako je istaknuto, ne mogu zameniti stabilan i sistemski mehanizam finansiranja.
U fokusu razgovora sa medijima, lekarima, predstavnicima države i farmaceutske industrije bila je i izrada Atlasa bolesti suve i vlažne senilne degeneracije makule (SDM) i dijabetičkog makularnog edema (DME), dokumenta koji se razvija u saradnji sa zemljama regiona i koji će po prvi put na jednom mestu objediniti podatke o dostupnosti dijagnostike, terapija i puta pacijenta kroz zdravstveni sistem u različitim državama. Cilj je da se sačini stvaran i uporediv pregled stanja u regionu: gde postoje dobre prakse, gde postoje razlike i gde postoji prostor za unapređenje. Tamo gde podaci nisu javno dostupni, biće jasno naznačeno, čime će se dodatno ukazati na potrebu za sistematičnijim prikupljanjem podataka.
Degeneracija makule nije samo oftalmološki problem – ona je i socijalno, ekonomsko i zdravstveno-političko pitanje čiji odgovor traži dugoročnu posvećenost.
„U oftalmologiji inovativne terapije mogu presudno izmeniti tok bolesti, ali samo ako se primene na vreme. Blagovremenim lečenjem pacijentima se obezbeđuje ne samo očuvanje vida, već i radna sposobnost i kvalitet svakodnevnog života“, izjavila je Aleksandra Hadži Manić, predsednica udruženja „Žuta mrlja“.
Prof. dr Dijana Risimić, specijalista oftamologije iz Kliničkog centra Vojvodine naglašava važnost redovnih preventivnih pregleda starije populacije.
„Važno je na vreme dijagnostikovati i lečiti bolesti oka. Na žalost, dobar deo pacijenata dolazi kasno, kad je bolest već uznapredovala. Senilna degeneracija makule je jedan od vodećih uzroka trajnog oštećenja vida kod ljudi koji imaju više od 50 godina“, rekla je prof. dr Risimić
Prema njenim rečima, gojaznost, hipertenzija, pušenje i kardiovakularne bolesti su jedan o značajnih faktora rizika kod osoba sa senilnom degeneracijom makule jer dovode do napredovanja bolesti oka.
Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia, kaže da dotupnost inovativnih lekova nije na zavidnom nivou te da naša zemlja ne prati napredak medicine u svetu.
„Svake godine se registruje između 40 i 50 inovativnih lekova. Na žalost, mi se nismo tome prilagodili“, rekao je dr Trkulja.
Vesna Vuković Kojović iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje veruje da će se u narednom periodu obezbediti veći broj inovativnih lekova.
Šta je senilna degeneracija makule?
Senilna degeneraciija makula je bolest središnjeg dela retine, koja se obično javlja kod starijih osoba i koja rezultira gubitkom vida u središnjem delu vidnog polja. Ova bolest može otežati i onemogućiti čitanje i prepoznavanje lica, iako preostali periferni vid omogućava ostale svakodnevne aktivnvosti. Očekuje se da će širom sveta broj osoba s SDM-om u 2040. godini iznositi oko 288 miliona.
Simptomi
Simptomi: zamućen centralni vid, isrikljen vid, prazno ili tamno područje u centru vidnog polja, promena oblika i veličine predmeta, kao i poteškoće sa vidom u svakodnevnim aktivnostima (čitanje, gledanje TV-a ili upravljanje vozilom).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
