"Bili smo svedoci političke pozorišne predstave u Beogradu": Stručnjak za LGBT politiku o Evroprajdu 1(BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS)

Koen Slotmakers sa Univerziteta u Londonu ocenio je da je, kada je reč o Evroprajdu, došlo do manipulacije osećanjima Vlade Srbije.

On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio i da je bilo pokušaja da se sa države prebaci odgovornost za sve što se dogodilo.

„U suštini, šta god da smo uradili u subotu, mislim da je sve to odavno dogovoreno. Svi su jednostavno morali biti izloženi ovoj šaradi“, rekao je Slotmejkers, koji je stručnjak za LGBT politiku u Evropi.

Poslednjih 10 godina istraživao je evoluciju LGBT politike u Srbiji i njenu povezanost sa procesom pridruživanja Evropskoj uniji.

Kao jedan od učesnika Evroprajda i šetnje koja je održana 17. septembra, Slotmejkers je istakao da nikada nije bio uplašen kao na ovogodišnjoj manifestaciji u Beogradu, iako je više puta učestvovao na sličnim događajima.

Glavni grad Srbije je ove godine bio domaćin evropske manifestacije posvećene LGBT pravima.

Šetnju Evroprajda, centralni događaj ove manifestacije, MUP je zabranio. Ipak, šetnja je održana skraćenom trasom i velikim prisustvom policije.

Istog dana okupile su se i neformalne desničarske grupe.

Koen Slotmakers je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da atmosfera na ovogodišnjoj Šetnji ponosa nije ista kao prethodnih godina.

RSE: Pratili ste Prajd u Srbiji i ranije i znate kako su se odvijali. Da li biste rekli da se atmosfera u društvu promenila, s obzirom da smo na dan šetnje imali dosta manjih grupa koje su protestovale protiv Prajda?

Slotmejkeri: Svi koje znam koji prate srpsku politiku znali su da će biti nasilja, ali su znali i da će se ono kontrolisati kako se državna vlast ne bi dovodila u pitanje. Dakle, ograničen broj incidenata nasilja ni na koji način ne odražava političku realnost, jer je opet to – velika pozorišna predstava.

S druge strane, ako se osvrnete na nedelje pre Šetnje ponosa i parade koje su okupile desetine hiljada ljudi – to ranije nismo videli. Nijedna prethodna „Porodična šetnja“ nikada nije bila ovako velika. Tako da nisam siguran da li bih rekao da se društvo promenilo. Mislim da je srpsko društvo uvek bilo veoma podeljeno.

Međutim, ono što osećam ili sam primetio na neki način, možda po prvi put ikada, jeste da ljudi kojima inače nije stalo do Prajda sada možda osećaju da moraju nešto da kažu. Poslednjih sedam godina, Prajd se uzimao zdravo za gotovo, kao teško izboreno pravo koje se konačno dogodilo.

Ne mislim da je Prajd dobar pokazatelj onoga što se dešava u srpskom društvu, jer je reč o remek delu u kome se dve sile postavljaju jedna protiv druge sa akcentom na rekreaciju i isticanje mržnje i homofobije koja postoji.

Razgovarao sam sa prijateljima koji žive u Beogradu, rekli su: „Da, stvari su se promenile u poslednjih deset godina“. Smatraju da je manje strašno biti LGBT osoba u Beogradu. Tako da pretpostavljam da je došlo do promene, ali mi se po ovom pitanju trenutno bavimo politikom, a ne društvom.

RSE: Zašto su se ove godine desili najveći protesti protiv Prajda?

Slotmejkeri: Mislim da je to verovatno kombinacija mnogo različitih stvari. Pretpostavljam da veliki uticaj imaju rat u Ukrajini i Rusiji. Sve ovo Srbiju stavlja u čudnu geopolitičku poziciju u pogledu onoga što pokušava da uradi, i pojačava osećanja ljudi o tome kuda Srbija treba da ide – da li da se pridruži Rusiji ili Evropskoj uniji. Mislim da je to intenzivirano u poslednjih nekoliko meseci.

Takođe, postoje indicije da ruski novac, kao i američki fundamentalistički novac, finansira sve ove anti-LGBT grupe. Dakle, dolazi mnogo stranog novca, kako iz SAD tako i iz Rusije, što jača ovu vrstu opozicije.

Ovo nije jedinstveno samo za Srbiju. Mislim da smo poslednjih godina, širom kontinenta i širom sveta, videli povećanu mobilizaciju protiv bilo čega što ima veze sa polom i seksualnošću.

Ipak, ovde imamo parničare povezane sa Srpskom pravoslavnom crkvom, za koju mislim da se naglo vraća u prvi plan kao politički igrač sa episkopima i najvišim ljudima u crkvi, aktivno dajući izjave, što odavno nije slučaj. vreme, ili bar ne od održavanja Prajda 2014.

Ljudi lako mogu naći nekoga ko će okriviti, a činjenica da se ove godine zove Europride učinila ga je mnogo većom metom. Nikada nisu voleli Prajd, ali mislim da su bili nekako „u redu, mogu da provedem jedan dan na ulici gde niko neće obraćati pažnju i onda je gotovo“. Zbog toga što se zove evroprajd, ponovo se pojavljuje cela ideja da je seksualnost u Srbiji nametnuta od strane EU. Sve vrste antizapadnih, antiinstitucionalnih i antiglobalističkih osećanja savršeno su isprepletene sa velikom krizom. Ljudi ne mogu da plate račune za struju, ljudi pate, pa im treba neko da okrive. Ne zanima ih šira politika, ali mislim da su nesigurni ljudi koji će se mobilisati i izaći na ulice.

RSE: Zašto mislite da su se veliki protesti sa hiljadama ljudi dešavali pre samog Evroprajda, a ne tokom šetnje?

Slotmejkeri: Razmišljao sam o 2013. kada je Prajd ponovo zabranjen u poslednjem trenutku uprkos svim izgledima. Kontraprotest je potom demobilisan. Rekli su da su pobedili i otišli ​​kući. Onda se dogodio ponoćni Prajd kada su aktivisti bili toliko ljuti da su izašli na ulice, zaštićeni jer nikog više nije bilo – svi koji su protestovali protiv Prajda već su otišli.

Pa sam se pitao koliko je cela politička šarada neizvesnosti uticala na sve sada. Ministar unutrašnjih poslova ujutru potvrđuje da je Prajd i dalje zabranjen. Dva sata pre Prajda, Ana Brnabić kaže: „Ne, ja sam lično garantovala da mogu da hodaju”. Pitam se da li je ova strategija demobilisala ljude. Dosta je bilo nasilja da Vučić kaže: „Rekao sam vam pre tri nedelje, ali niste hteli da me slušate”. Morali su da imaju sredstva da demobilišu ljude, jer da nije bilo toga, ponovila bi se 2010, ako ne i gora, piše RSE.

RSE: Kako komentarišete izjave političara pred Šetnju ponosa?

Slotmejkeri: Osećam se kao da smo bili svedoci vrhunske predstave političkog pozorišta. Ne mogu to drugačije da opišem.

Postojala je vrlo jasna manipulacija osećanjima od strane Vlade i vrlo jasan pokušaj da se sa države skine odgovornost za sve što se dogodilo. To jednostavno nije imalo smisla ni u jednom trenutku.

Recimo, imali smo (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića koji je tri nedelje unapred najavljivao otkazivanje, što ako bolje razmislite, nema smisla da to činite toliko unapred – mora da je nešto bilo u igri. I očigledno je tada odjeknula vest o Kosovu. Bilo je vrlo jasno o čemu se radi: Skrenimo pažnju javnosti na neka moralna i visoko osetljiva pitanja koja lako mogu da razbuktaju gnev mnogih, tako da Kosovo ostane u pozadini svega.

Onda je u utorak (13. septembra) kada je zabrana objavljena, sat-dva kasnije (predsednica Vlade Srbije) Ana Brnabić došla je na Konferenciju o ljudskim pravima da je otvori, rekavši: „Niko ne može da vas spreči da hodate“. To jednostavno nije imalo smisla. Gotovo kao da nije njena Vlada.

A onda lopta nastavlja da se kotrlja. Svi smo se obratili sudovima jer smo, s obzirom na dosadašnju sudsku praksu, očekivali da će sud ukinuti ovu zabranu, iako je zabrana bila vezana za trasu. I sve je komplikovano. Nijanse i detalji su bili toliko važni da se zaista otkrije šta se dešava, jer su svi govorili da je Prajd zabranjen, a zapravo je ruta bila zabranjena.

U suštini, šta god da smo radili u subotu, mislim da je sve odavno dogovoreno. Prosto su svi morali da budu izloženi ovoj šaradi, da bi (ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar) Vulin rekao: „Pa ja sam zabranio, ne smeju da hodaju”. I mislim da s obzirom na to da smo gurnuti kroz Tašmajdanski park u kome se ne svira muzika i gde smo bili izloženi zvonima Markove crkve kao pobuni protiv nas, sve to deluje kao smišljeno remek delo. I to je učinjeno samo da bi se izazvala konfuzija i zastrašivanje učesnika Prajda.

RSE: Možete li da uporedite Srbiju sa nekom drugom zemljom koja ima sličan tretman prema LGBT zajednici?

Slotmejkeri: Ovde vidimo da su LGBT osobe instrumentalizovane i pretvorene u pione većih političkih igara. To se dešava na mnogim mestima, dešava se svuda, ali mislim da u Srbiji postoji nešto jedinstveno na neki način. Ne možete zaboraviti srpsku istoriju ratova 90-ih, svakakve dezinformacije, činjenicu da je Vučić bio ministar informisanja pod Miloševićem…

Postoje neke paralele sa Rusijom i načinom na koji Putin instrumentalizuje Rusiju, ali onda oni nemaju evropski uticaj koji zahteva održavanje Parade ponosa. Ima nešto jedinstveno u tome kako se svi ovi svetovi spajaju u Srbiji što je čini prilično neobičnim.

Mogu da povučem paralele sa Poljskom i kako vlast aktivno napada LGBT osobe, što je veoma slično onome što Vučić radi; ili sa Mađarskom… Vučić je dan pre Prajda dao (mađarskom premijeru Viktoru) Orbanu nalog. Sve ove stvari se spajaju i rade zajedno na stvaranju sličnih ugnjetavanja i sličnih taktika korišćenja LGBT osoba kao žrtvenih jaraca za dobijanje političke moći. Jedina razlika sa Srbijom je što se Srbija i dalje pretvara da želi da bude članica Evropske unije. Dakle, ona mora da zadovolji EU na način na koji više ne moraju ni Mađarska ni Poljska, jer kada ste u EU ne važe isti pritisci.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.