Bolovanje se ne isplati

U Braničevskom okrugu radno sposobno stanovništvo najčešće odsustvuje zbog bolesti ili nege člana porodice. Sa posla je u Srbiji zbog bolesti duže od 30 dana prošle godine odsustvovalo 19.187 zaposlenih manje nego godinu ranije, ili čak oko 30.000 manje nego, recimo, 2010. godine.

Prema podacima kojima raspolaže Zavod za javno zdravlje Požarevac iz Izveštaja o privremenoj nesposobnosti – sprečenosti za rad u toku 2013. godine, na teritoriji Braničevskog okruga registrovan je 16.031 slučaj apsentizma sa 374.647 dana odsustvovanja sa posla, što je za 7,5 odsto manje u poređenju sa 2012. godinom, kada se sa posla odsustvovalo 403.290 dana.

Najčešći uzroci odsustva sa posla kod radno sposobnog stanovništva u Braničevskom okrugu su bolesti i povrede van rada 13.022 slučaja, povrede na radu 291, što je manje nego u 2012. godini kada je bilo 343 slučaja, trudnoća i porođaj 852 i nega člana porodice 1.866, pokazuju rezultati analize privremene sprečenosti za rad Zavoda za javno zdravlje. Na teritoriji Braničevskog okruga, stopa broja slučajeva nesposobnosti/sprečenosti za rad u 2013. godini, iznosi 44 na 100 zaposlenih radnika – procenjeni broj radnika za Braničevski okrug prema Republičkom zavodu za statistiku iznosi 36.594 radnika.

Uprkos tome, nacionalni zdravstveni karton pokazuje da u međuvremenu uopšte nismo postali zdraviji. Naprotiv, u proseku, svaki drugi odrasli stanovnik ima dve dijagnoze od kojih je jedna povišen krvni pritisak, od dijabetesa boluje 670.000 stanovnika, a svake godine se otkrije 16.000 novih slučajeva. U porastu su i sve ostale bolesti, ali, generalno zaposleni zbog toga, što u trci za svakim dinarom, što iz straha da ih bolešljivost ne svrsta među one koji su u firmama višak, sve ređe, i sve kraće, odsustvuju sa posla. Početkom decenije prosečno bolovanje trajalo je 50 dana, a prošle godine – 45. Na „lečenje“ nacije od „dugog ležanja“, mogla je da utiče i promena pravila. Samo od januara 2012. godine, od kada se primenjuje pravilnik kojim je „propisan“ maksimalan broj dana poštede za svaku bolest posebno, prosečno bolovanje skraćeno je za četiri dana. S druge strane, bolovanja ima manje i zbog činjenice da je smanjen broj zaposlenih. Tako izabrani lekari tvrde i da pacijenti, suočeni s tim rizikom, sve češće odbijaju da koriste bolovanje, osim ukoliko nije baš nužno.

Prema evidenciji Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, iz čije kase se i isplaćuju naknade za bolovanja duža od 30 dana, prošle godine na bolovanju je od ukupno 1,85 miliona osiguranika: zaposlenih, preduzetnika i sveštenika, koji mogu da ostvare ovo pravo, na „poštedi“ bio 53.471. Pet najčešćih razloga zbog kojih se išlo na bolovanja duža od 30 dana prošle godine su krvarenja u početnoj trudnoći, rizik od pobačaja, kontrola trudnoće sa visokim rizikom i bolovi u leđima i slabinskom delu kičme. Na ime naknada za bolovanja duža od 30 dana RFZO je za prošlu godinu isplatio ukupno 3,6 milijardi dinara, a prosečna naknada po osiguraniku bila je 70.305 dinara.