Hapšenja u Vučićevoj borbi protiv korupcije: Selektivna pravda ili politički marketing?

Prvo je odjeknula vest o hapšenju bivšeg direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) i trenutnog predsednika opštine Obrenovac Milorada Grčića, koji se sumnjiči da je zajedno sa još 14 osoba oštetio EPS za više od 100 miliona dinara (oko 850 hiljada evra) kroz različite zloupotrebe koje su se dešavale između 2018. i 2021. godine.

„Zašto se Grčić baš sada hapsi?“, glasilo je pitanje koje je u tom trenutku postavila stručna javnost.

Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović navodi da su svi predmeti koji se odnose na uhapšene osobe ovih dana bili formirani mnogo ranije od trenutka hapšenja.

„Tačnije, krivične prijave su dostavljene okvirno i po nekoliko godina ranije. Nije se postupalo po njima, iako je predistraga završena mnogo ranije i čekao se ‘mig’ ili ‘zeleno svetlo’ nadležnih za njihovu realizaciju. Jer, kako objasniti da se u vrlo kratkom vremenu, za par dana, sprovedu sve ove realizacije“, pita Paunović.

Ona naglašava da bi ovi predmeti možda i zastareli da se u ovom trenutku nije krenulo u njihovu realizaciju.

„Ovakav način realizacije upravo govori da se mnogo godina ranije znalo za pohapšena lica i njihova protivpravna – krivična delovanja, ali blagovremena reakcija je izostala. Takođe, to nadalje govori o selektivnoj borbi protiv korupcije, kojoj ne poklanjam iskrenu veru“, ističe Paunović.

Prema njenom mišljenju, tužilaštvo nije ni nezavisna ni samostalna institucija, iako je to Ustavom i Zakonom o javnom tužilaštvu regulisano.

„Koliko su okrivljeni štićeni do sada nije poznato, ali sigurno je da je njihova krivična odgovornost, kroz ovaj vremenski period nedelovanja u pravo vreme, definitivno relativizovana. Ovo, pre svega, iz razloga da, ukoliko uzmete u obzir novinarska istraživanja i njihove istraživačke uspehe na ovom polju, dođete do zaključka da je ovo hapšenje ‘dirigovano’ iz jednog centra“, kaže Paunović.

Nakon Grčića, usledila su hapšenja čak i medicinskih sestara i poljoprivrednika, a u poslednjoj akciji, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, pripadnici UKP-a su uhapsili bivšeg sekretara Sekretarijata za poslove legalizacije u Beogradu Nemanju Stajića, kao i njegovog brata Novaka Stajića.

Ono što je posebno zanimljivo u slučaju braće Stajić jeste činjenica da je portal BIRN o njihovim nelegalnim poslovima pisao još 2022. godine, ali je vlast tada na to ostala nema.

„Prvi tekst o nelegalnim građevinskim poslovima braće Stajić BIRN je objavio u junu 2022. godine. U tom tekstu istražili smo zgradu u Mirijevu, koja je ozakonjena iako ta zgrada nije postojala na satelitskom snimku iz 2015. godine, što je zakonski preduslov da bi zgrada uopšte ušla u postupak ozakonjenja. Zgrada je ozakonjena na ime Ivana Komatine, a ubrzo je postala vlasništvo sekretarovog brata Novaka Stajića. Sva trojica su danas, dve i po godine kasnije, privedena, a upravo tu zgradu je tužilac Nenad Stefanović danas pokazao kao jednu u nizu nezakonito ozakonjenih u periodu od 2016. do 2021. godine, koji tužilaštvo istražuje“, kaže za Danas Jelena Veljković, novinarka BIRN-a i autorka teksta „Uloga Nemanje Stajića i njegovog brata Novaka u poslovima divlje gradnje i nelegalnih ozakonjenja“.

Nakon toga, BIRN je objavio još nekoliko tekstova o stanovima velike kvadrature koji se na članove porodice Stajić vode u katastru.

„Godinama se govorilo o tome da gradski Sekretarijat na čelu sa sekretarom za ozakonjenje Nemanjom Stajićem ozakonjuje objekte, iako ti objekti ne ispunjavaju zakonske uslove za to. Pre skoro devet godina podnete su i prve krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja, ali su one odbacivane, a neke od njih je odbacilo upravo Više javno tužilaštvo u Beogradu“, nastavlja Veljković.

Kaže da na pitanje zašto se čekalo ovoliko dugo na hapšenje Stajića postoje dva odgovora.

„Ili je tužilaštvo nesposobno i nestručno, ili je na predmet ‘zaboravilo’ pod političkim diktatom. I jedna i druga opcija su poražavajuće, sklonija sam drugoj opciji, onoj da je sve stopirala neka nevidljiva ruka koja deluje iz samog vrha političke piramide“, priča Veljković.

Da li će postupak protiv braće Stajić rezultirati osuđujućom presudom, prema mišljenju naše sagovornice, zavisi od mnogo faktora.

„Sve se ovo dešava u jednom vrlo osetljivom političkom trenutku, u kom vlast očajnički pokušava da smiri opštu pobunu nezadovoljstva i ogorčenja. I ako ova istraga bude rezultirala optužnicom i sudskim procesom, pa čak i osuđujućom presudom, ipak ne očekujem da će tužilaštvo istražiti koja je to nevidljiva ruka Stajiću gledala kroz prste sve ove godine. A to je ono što je ključno. Da je tužilaštvo svoj posao obavljalo na vreme, mogla bi biti sprečena nenadoknadiva šteta koja je naneta ne samo Beogradu, već i celoj zemlji“, ističe Veljković.

Novinar BIRN-a Radmilo Marković kaže za Danas da kad god je ovaj portal objavljivao tekstove koji se bave korupcijom, reakcija vlasti je u potpunosti izostajala.

„Ova hapšenja se prodaju kao borba protiv korupcije, i jasno je da do toga ne bi došlo nikad da Vučić nije najavio tu takozvanu borbu, koja samim tim nije stvarna i nije autentična, čim predsednik najavljuje kad će da bude hapšenje i da će da krene borba protiv korupcije, kao da to ne treba da se radi stalno“, kaže Marković.

Prema njegovom mišljenju, jasno je da su ova hapšenja fingirana.

„Ovo su sve hapšenja do kojih je moralo doći mnogo ranije. Jasno je zašto se tek sada hapsi – zato što je režimu potrebna neka borba protiv korupcije zbog poljuljanog rejtinga“, naglašava Marković.

Prema mišljenju advokata Vladimira Terzića, hapšenja nakon najave u Srbiji su uobičajena, što govori o neslobodi onih koji imaju ustavnu i zakonsku poziciju da otkrivaju i gone izvršioce krivičnih dela.

„Kampanja hapšenja obično počinje najavom najvišeg predstavnika izvršne vlasti, a završava se njegovom voljom, kada označi da je dosta. Naravno da je to politički marketing, koji kod profesionalaca iz redova sudija, tužilaca, advokata i policajaca samo izaziva podozrenje. Naravno, govorim o profesionalcima koji nisu u sistemu“, kaže Terzić za Danas.

Kako dalje objašnjava, ovakva hapšenja imaju i svoj obrazac gde se hapse oni sa dna piramide korupcije ili maksimalno sa sredine.

„Neretko deluje kao da su neki unapred pripremljeni na hapšenje, a onda se određuju pritvori samo nevažnim delovima piramide korupcije, dok malo važniji završavaju u kućnom pritvoru sa tzv. nanogicom. Krivični postupak se tada otegne, a eventualna kazna zatvora je taman tolika da ‘poklopi’ vreme provedeno u kućnom pritvoru“, priča Terzić.

Ističe i da to što javnost zna, što mediji pišu i objavljuju, tužiocima bi moralo služiti kao okidač za predistražne radnje, kasnije istrage i optuženja.

„Međutim kao što smo svedoci, do toga dolazi tek kada na primer predsednik države najavi ‘borbu protiv korupcije i kriminala’, što uopšte nije njegova nadležnost“, zaključuje Terzić.