Foto FoNet Milica VučkovićUtisci sa protekle sednice Visokog saveta tužilaštva (VST) kada je nenadano došlo do saznanja o uticaju na javne tužioce povodom izbora za Savet, se još uvek sležu. Nemam saznanja o tome u kom pravcu postupak u Javnom Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) ide, ali sam siguran da će to tužilaštvo utvrditi tačno činjenično stanje, kaže za Danas Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva, komentarišući istragu TOK-a zbog pritisaka BIA na tužioce pre izbora.
On dodaje da je VST u četvrtak obavešten da su kandidati na izborima koji su pogođeni ovim prijavljenim uticajem, Boris Majlat i Jovana Komnenović, podneli ustavne žalbe Ustavnom sudu upravo i zbog ovih događaja i informacija.
– Očekujem da će Ustavni sud te žalbe ozbiljno razmotriti i doneti utemeljenu i održivu odluku tim povodom, naglašava Stamenković.
Kako objašnjavate to što je na sednici VST-a došlo do opstrukcije rada kancelarije Eurodžasta u Hagu neizborom tužioca za vezu i kako prevazići tu situaciju?
– Nemam logično objašnjenje bez obzira na izrečene stavove članova Saveta koji su učestvovali u raspravi po ovoj pitanju. Činjenica je da je Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i i Evrodžasta iz 2019. godine, tadašnje Republičko, sada Vrhovno javno tužilaštvo, određeno za nadležni organ za izvršenje ovog sporazuma. O tome su se saglasili sa jedne strane naša izvršna i zakonodavna vlast, a sa druge Evropska unija, i izmene te odredbe ne može biti bez, takođe, uzajamne saglasnosti. Sva ostala tumačenja o tome ko izvršava ovaj međunarodni ugovor i iz kog javnog tužilaštva može biti tužilac za vezu u sedištu Evrodžasta u Hagu su proizvoljna.
Takođe je činjenica da od 1. marta 2026. godine naša zemlja nema više Kancelariju tužioca za vezu u sedištu Evrodžasta u Hagu. To ne samo da znači prekid direktnih kontakata sa preko 30 drugih kancelarija i tužilaca za vezu koji rade u Hagu, a koji nisu samo iz zemalja EU, već i drugih zemalja koje imaju sporazume sa Evrodžastom kao i Srbija, kao i gubljene direktnog pristupa sistemima komunikacije i razmene podataka i dokaza koji je jedino moguć zbog bezbednosnih razloga u sedištu ove organizacije u Hagu. Time su naši međunarodni tužilačko-operativni kapaciteti izuzetno umanjeni.
Prevazilaženje situacije vidim u tome da članovi Saveta razumeju odredbe zakona o saradnji sa Evrodžastom, posebno one u čijoj se nadležnosti saradnja nalazi, kao i važnost profesionalnog znanja, specijalizacije, iskustva i operativnih sposobnosti, kao i nivoa jezičkog znanja koji su neophodni da postoje kod tužioca za vezu u ovoj izuzetno značajnoj i dinamičnoj ustanovi međunarodne saradnje. Stoga u istoj ne vidim mesta za one koji ove uslove ne ispunjavaju.
Mislite li da je došlo do namerne opstrukcije rada kancelarije od strane ministra pravde Nenada Vujića?
– Ne želim da verujem da je došlo do namerne opstrukcije bilo koga, pa ni ministra pravde, jer je krivičnopravna i tužilačka saradnja, posebno sa Evrodžastom, isuviše ozbiljna i značajna stvar, da bi smela biti deo dnevne ili lične politike ili htenja. Sačekao bih dalji razvoj situacije za davanje razložnog mišljenja, mada vremena, u stvari, više nemamo. Kancelarija je ugašena.
Kako ovaj neizbor tužioca za vezu utiče na oko 200 predmeta u radu i na ovih devet predmeta u kojima je cilj istrage „visoke mete“, ali i četiri istrage koje se rade po zahtevu EU?
– Kao što sam to već rekao, gašenjem kancelarije izgubili smo mogućnost brze i direktne komunikacije kako sa tužiocima, tako i sa Evrodžast sistemima za razmenu podataka i dokaza. Ono što će se sigurno desiti, to je značajno usporenje u radu na ovim predmetima. Koji će konačni rezultat biti, to ostaje da vidimo. Nadam se da će se stav članova Saveta promeniti, ili da će u sklopu mogućih novih izmena skoro izmenjenih zakona biti uvedena jedina logična opcija koja bi sprečila ovakvu opstrukciju ubuduće, a to bi bilo imenovanje tužioca za vezu od strane rukovodioca organa kome je zakonom dodeljena nadležnost za izvršenje sporazuma, tj. vrhovnog javnog tužioca.
Mislite li da je urušeno poverenje Eurodžasta prema srpskom tužilaštvu zbog ovoga?
– Prema tužilaštvu sigurno ne. Koleginica Janićijević je izuzetno uspešno obavljala svoju funkciju do sada u dva mandata po tri godine, i stekla je izuzetnu profesionalnu reputaciju u Evrdodžastu. NJen rad je služio na čast našoj zemlji, u to sam siguran. Ipak, ukoliko odsustvo tužioca za vezu bude dugo, moguće je da će i naša tužilačka reputacija početi da opada. Nadam se da do toga neće doći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
