Predlog zakona o amnestiji koji su pripremili Ministarstvo pravde i Ministarstvo za dijasporu predviđa oslobađanje krivične odgovornosti i brisanje iz kaznene evidencije osuđenih i osumnjičenih – rekla je juče obrazlažući zakon pred poslanicima parlamenta Snežana Malović, ministarka pravde.
Ona je dodala da će amnestijom biti obuhvaćeni svi koji su od 18. aprila 2006. godine do stupanja na snagu novog zakona izbegli vojnu obavezu ili službu, odnosno samovoljno napustili Vojsku Srbije.
Ministarka pravde objasnila je da se za krivična dela za koje se predlaže amnestija vodi oko 5.000 krivičnih postupaka, uglavnom protiv građana Srbije koji žive u inostranstvu. Ona je objasnila da je u inostranstvu oko 140.000 vojnih obveznika, od čega oko 44.000 čine regruti, a godišnje se na zahtev oko 5.000 vojnih obveznika donese rešenje o produženju regrutne obaveze.
– Nepravedno je celu krivicu za takav položaj pripisivati vojnim obveznicima, jer znatan broj njih objektivno nije u mogućnosti da ostvari kontakt sa našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima radi regulisanja vojne obaveze zbog udaljenosti, nedovoljne informisanosti i troškova. Vojni obveznici koji žive u inostranstvu najčešće su mladi ljudi koji opravdano strahuju od eventualnog hapšenja prilikom povratka u Srbiju kada žele da posete svoju porodicu – rekla je Malovićeva. Prema njenim rečima, neregulisana vojna obaveza često opredeljuje mlade ljude za ispis iz državljanstva Srbije.
Većina opozicionih poslanika negodovala je juče zbog predloženog zakona o amnestiji napominjući da on u neravnopravan položaj stavlja građane koji su ispunili vojnu obavezu i one koji to nisu. Naprednjaci su naveli da amnestija onih koji su od aprila 2006. izbegli vojnu obavezu „nema smisla prema onima koji su je ispunili“ i pri tom bili odvojeni od porodice, posla, druženja.
Radikali smatraju da će usvajanjem predloženog zakona budućim regrutima biti poslata poruka da ne treba da idu u vojsku, kao i da mogu da se nadaju istoj sudbini koju će imati 5.000 lica, prema kojima se trenutno vode postupci. I naprednjaci i radikali su istakli da je u republički parlament trebalo da dođu ministar odbrane i predsednik države i da poslanicima predoče strategiju države u pogledu budućeg razvoja Vojske Srbije i neophodne profesionalizacije, čime bi, kako su rekli, bio rešen i problem izbegavanja vojnog roka.
Na neophodnost reformi vojske ukazao je i LDP, koji je naveo da je u tom procesu neophodno i članstvo Srbije u NATO i profesionalna vojska. Vladajuća većina odbacila je kritike opozicije navodeći da je osnovna poruka osobama koje se amnestiraju, među kojima je najviše mladih iz dijaspore, da neće biti krivično gonjeni, ali da se ne oslobađaju obaveze služenja vojnog roka.
Odgovor Ustavnom sudu do sutra
Snežana Malović (na fotografiji), ministarka pravde, rekla je juče da će Ustavnom sudu Srbije u roku dostaviti odgovor na to da li su postojala pojedinačna obrazloženja ili ne u procesu opšteg izbora sudija. Prema njenim rečima, zahtev se ne odnosi na to da li je potrebno obrazloženje već predstavlja objašnjenje određenih procedura sprovođenja izbora pred Visokim savetom sudstva i Državnim većem tužilaca. Ona smatra da je svaka odluka koju Ustavni sud donese nesporna i da se mora poštovati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
