Foto: privatn arhivaBivši zavisnici od narkotika, pripadnici hrišćanske organizacije Reto, počeli su da promovišu svoj rad u Zrenjinu deleći letke, u kojima piše da mogu da poomognu zrenjaniskim zavisnicima.
Situacija je izuzetno zanimljiva kada je ta organizacija u pitanju jer niko ne zna kako će njihovi članovi da pomažu zavisnicima, koji neretko zahtevaju zdravstvenu pomoć.
Ali, Igor Jovanović, član Upravnog odbora nevladine hrišćanske organizacije Reto centar, kaže da su svoj rad počeli deljenjem letaka i razgovorima s ljudima na ulici.
„Bilo je i pojedinačnih razgovora“, kaže on dodajući da je Zrenjaninac, kao i da se sam suočio sa teškim posledicama bolesti zavisnosti, a i „da je spas našao u Reto centru u Beogradu, gde su sa njim još četvor ljudi iz Zrenjanina“.
„Verujem u Božju reč i istinu i želim da kažem istinu o ovome što radimo. Mi pomažemo uništenim ljudima da stanu na noge“, kaže Igor.
On smatra da sada, kao volonter, može drugim zavisnicima da pomogne. Ipak, ključna stvar je da je zavisnost bolest i leči se u zdravstvenim ustanovama.
Na pitanje da li zna da se lečenjem ne sme baviti niko van zdravstvenog sistema i da su zakoni vrlo jasni, Igor kaže da se oni ne bave lečenjem već vraćaju ljude u život.
„To su uništeni ljudi, njima su uništene svake moralne vrednosti, svake životne koordinate, koji su najčešće bez ičega, bez krova nad glavom, bez osnovnih životnih navika i mi sa njima počinjemo da radimo od početka sve. Učimo ih da umiju, okupaju, da ustani i hodaju, da nešto rade. Imamo komunu u Beogradu, gde se bavimo zanatom, popravkom nameštaja, radovima koji su korisni“, objašnjava Igor Jovanović.
Kako izgleda to pomaganje i gde se odvija, da li se regrutuju ljudi za volontere, samo su neka od pitanja koja se nameću.
Igor kaže da je njihov glavni centar u Beogradu, da su počeli da rade u Nišu, gde imaju stacionarnu kuću za prihvat štićenika, a da je jedna porodica otvorila kancelariju u Novom Sadu uz pomoć tog grada, gde se pružaju informacije i zainteresovani upućuju u njihov program.
Sada su došli u Zrenjanin, gde će jednom nedeljno imati, i to utorkom, razgovore sa zainteresovanima.
„U našoj komuni mi radimo, svojim radom se finansiramo, imamo poslove i radionice gde se pravi nameštaj, tamo živimo. Mi nemamo platu, volonteri smo na dobrovoljnoj bazi. Naš je život organizovan tako da nam pomogne da se oporavimo. Mi smo tu jedni za druge. Za zavisnike je bitno da ne budu više na izvoru onoga što ih je skrenulo u životu. U centru nema cigareta, ne psuje se, ne kladi se. Mi gledamo nekad telviziju, ali ne vesti, već pogledamo fudbal ili neki film, ali da nema sadžaja sa alkoholom i cigarama. Osnovni principi kako centar funkcioniše se temelji na reči Božjoj“, opisuje život u komuni Igor Jovanoivć.
Na pitanje kako će delovanje izgladati u Zrenjaninu, Igor kaže da je njihov cilj razgovor sa građanima, i da su već dolazili tokom aprila i delili letke.
„Nismo mi koncentrisani na tu kancelariju gde nam je omogućen termin, mi smo aktivni na ulici, idemo po ustanovama, a ako treba možemo razgovor da obavimo sa nekim u tom prostoru. U Zrenjaninu nam se obratila jedna osoba vezano za ulazak u centar, to je osoba koja ima problem. Mi smo sada ovo tek počeli, a cilj nam je da obavestimo Zrenjanince da postoji izlazak iz problema kakav je zavisnost“, objašnjava Igor Jovanović.
Za Reto centar on kaže da je registrovan kao nevladina humanitarna organizacija i da u njemu rade volonteri, bivši zavisnici koji su se spasli.
„Mi ne lečimo ljude, nemamo zdravstvene radnike, radimo samo mi volonteri. Mi pružamo pomoć u cilju rehabilitacije i resocijalizacije ljudi, da ne žive više isto. Ta reč detoksikacija koja se koristi, ti ljudi koji dođu sa ulice zovu „skidanje““, kaže Igor.
Na pitanje šta ako nekom pozli, ko onda reaguje, odgovara da postoje zdravstvene ustanove.
„Pa kad se to desi kod kuće, ko onda reaguje? Imate zdravstvene ustanove. Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu je otvorena 24 sata, s kojom imamo i te kako odličnu saradnju, i ako je osoba za takav vid pomoći mi je odvedemo tamo. Nas kontaktiraju ljudi iz Drazjerove, sa VMA, iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, i Specijalne zatvorske bolnice i šalju ljude kod nas, da ih preuzmemo i pomognemo da se dalje osposobe za život“, kaže Igor.
Za sebe kaže da je prošao težak put, da je do 27 godine uništio svoj život i da nije zano šta i kako dalje.
„Uništio sam sve što sam mogao da uništim. Izgubio sam porodicu, ostao sam sam. Svi su okretali glavu od mene. Ne kažem da je to do drugih, već do mene. I onda dođeš na jedno mesto puno nade i ohrabrenja, gde ti neko skuva čaj, gde te pita da li ti treba nešto. Najteže je prihvatiti svoju realnost. Sada znam da ne bih bio živ da nisam pristupio svemu ovome. U centru živim 13 godina, od 2009. godine. Informacije koje pružamo su zato da spasemo ljude jer smo i sami bili u tom problemu. Možda to nekog odvrati i možda može se spasi nečiji život“, priča Igor.
Centar „Reto – Ima nade“ je nevladina organizacija, registrovana u Srbiji za pružanje usluga rehablitacije i resocijalizacije bolesti zavisnosti, čiji se principi zasnivaju na reči Božjoj i Bibliji.
Njeno sedište je u Kantabriji, u Španiji, gde je osnovana 1985. godine.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
