Da li će romska mahala izgrađena na Jevrejskom groblju u Nišu ovoga puta zaista biti raseljena?

Ovakve najave su se mogle čuti godinama, pa i decenijama unazad, ali je sve ostajalo na rečima, pošto je, kako se govorilo, nedostajala politička volja, ili novac, ili imovinsko-pravni preduslovi, ili sve zajedno.

„Nijedna generacija nije uspela da reši problem u ovoj mahali, pre svega da raseli ljude, odnosno da za njih obezbedi stanove, a da se Jevrejsko groblje pretvori u neku vrstu memorijalnog kompleksa. Koliko ćemo mi u tome uspeti, vreme će pokazati, jer problem nije lako rešiv. Preduslov za rešenje je da se žitelji ovog naselja dogovore šta žele, pa da mi krenemo u projektovanje određnih kuća i zgrada za njihove potrebe”, rekla je gradonačelnica Niša, koja je sa saradnicima obišla Stočni trg.

Ona je dodala da su predstavnici Grada “ušli u određene pregovore sa romskom zajednicom”, kako bi se pronašla dobra lokacija u gradu gde će biti napravljeni stanovi za socijalno stanovanje i “tim ljudima obezbedio život u boljim uslovima”.

“To smo već uradili u naselju Crvena Zvezda, gde su se ljudi dogovorili da žele da žive normalno u 21. veku, da ne žele da žive na tuđem zemljištu, u nelegalnim kućama i udžericama“, rekla je ona.

Ona je kazala da bi Grad, takođe, morao da obezbedi da sakupljači sekundarnih sirovina “taj posao i dalje obavljaju, ali na jedan civilizovaniji način“.

“Već smo mnogo puta razgovarali sa izraelskim ambasadorom i pojedinim nevladinim organizacijama i oni su spremni da pomognu kako bi se ovaj prostor na kojem je Jevrejsko groblje, nakon raseljenja, pretvorio u memorijalni kompleks”, rekla je ona.

Aktuelna gradska vlast je, inače, i pre dve godine najavljivala rešavanje problema stanovanja u mahali na Stočnom trgu.

Sredinom 2017. je saopšteno da bi “za oko dve godine u Ulici Ivana Milutinovića trebalo da budu izgrađeni stanovi za 50 najsiromašnijih romskih porodica”, što, kako je rečeno, finansira EU sa milion evra, a Grad sa 300.000.

Tri godine ranije je rečeno da je za više od 100 romskih porodica koje decenijama žive na Jevrejskom groblju “na pomolu trajno rešenje problema stanovanja”, a da je prvi korak usvajanje Urbanističkog plana za izgradnju novog romskog naselja na sednici Skupštine grada.

Prema dostupnim podacima, romska mahala na Stočnom trgu zauzima više od trećine površine Jevrejskog groblja čiji kompleks obuhvata 32 ara.

Nekadašnje udžerice i kuće od kartona podignute iznad grobova Jevreja koji su nekada živeli u Nišu vremenom su zamenili objekti od čvrstog materijala.

Naselje ima struju, vodu i kanalizaciju, i dosta problema u vezi sa tim.

Još uvek nije legalizovano.

Nastalo je 1924. ili 1925. godine, kada je tu bilo naseljeno pet ili šest porodica, a danas je na tom mestu više od 280 kuća, piše portal Roma world.

Jevrejsko groblje za koje malo ko zna

Na Jevrejskom groblju je evidentirano oko 1100 sačuvanih spomenika, a pretpostavka je da je ono staro više od 250 godina, govore dostupni podaci, a prenose mediji.

Na tom mestu sahranjivani su Jevreji koji su živeli u Nišu i Prokuplju.

Najstariji spomenik podignut je 1781. godine, a tu se nalazi i nadgrobna ploča niškog rabina Rahamim Naftali Gedalje.

Sahranjivanje je obavljano do oslobođenja u Drugom svetskom ratu 1944. godine, kada je Niš skoro u potpunosti ostao bez sugrađana Jevreja.

Jevrejskom groblju, inače spomeniku kulture, danas se ne može prići, zapušteno je i malo ko zna da se nalazi na tom mestu.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

„Najzreliji za promenu vlasti u Srbiji je grad Niš“: Dr Dragan Milić najavio izlazak na lokalne izbore u tom gradu

„Grad hoće da nam otme legalne placeve i kuće“: Građani blokirali Bulevar Zorana Đinđića u Nišu

Film “Nula kalorija” otvara Austrijski filmski festival 2024

Predlog da se Šabanu Bajramoviću u Nišu „oduzme“ bulevar povučen sa dnevnog reda Skupštine grada