Mnogi se pitaju u Ukrajini: Hoće li Peter Mađar biti novi Orban?

To je izjavio budući mađarski premijer Peter Mađar, a ta izjava se u potpunosti uklapa u stav Kijeva, piše Evropska pravda.

Međutim, Mađar je izneo i druge izjave koje su zabrinule mnoge ljude i otvorile pitanje da li zaista postoje razlozi za takav optimizam.

Novi mađarski lider je takođe uputio niz kritičkih komentara na račun ukrajinske politike prema mađarskoj manjini u Zakarpatskoj oblasti (Transkarpatiji).

Pored toga, u potezu koji se smatra kršenjem diplomatskog protokola, on je „inicirao“ sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Berehovu, što je dovelo do spekulacija da li to znači da taj grad smatra mađarskom teritorijom.

Nakon ovih izjava, mnogi u Ukrajini su počeli da se pitaju: da li u Budimpešti imamo novog Viktora Orbana, ali u demokratskijem obliku?

Da li ćemo se suočiti sa novim ultimatumom koji bi mogao da blokira naš napredak ka članstvu u EU?

I da li bi Ukrajina trebalo da pravi ustupke u skladu s tim?

Evropska Pravda je rekonstruisala redosled događaja koji su se desili pre i posle ove često pominjane izjave, i sa sigurnošću se može reći: nema razloga za uzbunu.

Uprkos Mađarovoj oštroj retorici, ova njegova konkretna izjava je pozitivna za Ukrajinu. Međutim, kao što je to često slučaj u mađarskoj politici, mnogo toga se govorilo „između redova“.

Činjenica da je Mađar ovu izjavu dao nakon sastanka sa gradonačelnikom Berehova veoma je dobar znak. Mađarova lista zahteva daje dodatne razloge za optimizam. Očekivanja Ukrajine na toj listi ne predstavljaju stvarne probleme, a najproblematičniji deo zahteva Viktora Orbana je uklonjen.

Ukrajina ima predlog za Budimpeštu koji primarno koristi mađarskoj zajednici u Zakarpatskoj oblasti. Sama zajednica je takođe prenela Mađaru da je konačno vreme za pomirenje sa Ukrajinom.

Na kraju, novi mađarski lider će morati da uzme u obzir stav Brisela. Zato izjave o „resetovanju“ odnosa imaju čvrstu osnovu.

Novi mađarski lider je objavio svoj prvi opširni post o Ukrajini nakon sastanka sa gradonačelnikom Berehova, Zoltanom Babjakom, koji je doputovao u Budimpeštu upravo zbog tog sastanka.

Ovde postoje pozitivni elementi za Kijev, ali i neki negativni koji su izazvali konfuziju ili čak ogorčenje kod mnogih u Ukrajini.

Pre svega, mnoge je iznenadila formulacija u kojoj je sam Mađar delovao kao da poziva Volodimira Zelenskog na sastanak.

„Iniciram sastanak sa predsednikom Volodimirom Zelenskim početkom juna, simbolično u Berehovu, gradu sa mađarskom većinom“, napisao je on.

Ovo očigledno nije način na koji bi trebalo da se dogovaraju sastanci između državnih lidera, što čak priznaju i izvori Evropske pravde u Mađarskoj.

U ličnim odnosima, posebno među prijateljima, nema problema sa time da se neko „sam pozove u goste“, ali u odnosima između država poziv bi trebalo da dođe od zemlje domaćina.

Pa zašto je Mađar objavio ovu izjavu?

Objašnjenje je očigledno svima koji prate medijske aktivnosti mađarskog lidera. Ovo može zvučati neobično Ukrajincima, ali je tačno: Mađar i dalje sam piše svoje objave i komentare, a njegove improvizacije ponekad dovode njegove međunarodne i medijske timove do ludila.

Još važnije, nema apsolutno nikakve osnove za tvrdnje da novi mađarski lider dovodi u pitanje suverenitet Ukrajine nad Berehovom ili bilo šta slično tome.

Mađar je izbegao da koristi reč „poziv“ (pošto nekoga može da pozove samo u Mađarsku, ne u Ukrajinu). A u poslednjoj rečenici svoje objave – verovatno je nisu svi ni pročitali do kraja – jasno pokazuje da očekuje poziv ukrajinskih vlasti:“Nadam se da ću uskoro moći da prihvatim njegov (gradonačelnikov) ljubazan poziv u Berehovo. Spreman sam“.

U celini, ton Mađarove objave je prilično pozitivan.

Glavna poruka je: ukrajinsko-mađarski sukob iz Orbanove ere mora da se završi.

„U interesu je Mađara koji žive u Zakarpatskoj oblasti da se mađarsko-ukrajinski odnosi postave na nove temelje“, navodi on, dodajući da je to zaključak njegovog razgovora sa Zoltanom Babjakom.

„Cilj sastanka sa gradonačelnikom Berehova jeste poboljšanje položaja Mađara u Zakarpatskoj oblasti i podrška njihovom ostanku u domovini“.

Prema Mađaru, ako Ukrajina reši probleme sa kojima se Mađari suočavaju, „onda možemo bez sumnje otvoriti novo poglavlje u bilateralnim odnosima Ukrajine i Mađarske“.

Sada prelazi na „cenu“ – šta tačno Mađar očekuje od ukrajinskih vlasti.

„Popuštanja koja je ukrajinska vlada najavila 2025. godine u oblasti obrazovanja predstavljaju korak u dobrom pravcu, ali nisu dovoljna“. Ova formulacija je mnoge iznenadila (da li je vlada zaista nešto posebno najavila za 2025?).

Mađar je u objavi naveo i konkretne detalje – listu problema koji bi navodno trebalo da budu rešeni. Ali ova lista je još zbunjujuća.

Ni autor ovog članka ni izvori Evrospke pravde nisu uspeli da utvrde njeno poreklo. Jedno od zanimljivijih (i moguće realnih) objašnjenja jeste da je lista možda generisana pomoću veštačke inteligencije na osnovu upita tipa „navedi jezičke probleme Mađara u Zakarpatskoj oblasti“. To bi moglo objasniti netačnosti u njoj (koje bi mogle biti AI „halucinacije“).

„Visoko obrazovanje u Ukrajini ostaje jednojezično“, tvrdi Mađar u prvoj tački.

Ali to jednostavno nije tačno. U Berehovu postoji potpuno mađarska obrazovna institucija – Transkarpatski mađarski koledž „Ferenc Rakoci II“ a u Užgorodu postoji mađarski institut u okviru državnog univerziteta gde je nastava na mađarskom jeziku dostupna.

„Završni ispiti se polažu na ukrajinskom jeziku“, stoji u drugoj tački – što takođe nije tačno. Mađarska deca u Zakarpatskoj oblasti mogu da polažu Nacionalni višepredmetni test (NMT) na mađarskom jeziku ako žele.

Tačno je da pitanje starog spoljnog nezavisnog ocenjivanja (ZNO) za upis na univerzitete i dalje nije rešeno, ali ono se ionako ne sprovodi tokom ratnog stanja.

Ovo je samo delimičan spisak netačnih tvrdnji iz objave.

Još važnije, sve tačke koje se odnose na stvarne zahteve mađarske manjine u Zakarpatskoj oblasti Ukrajina je spremna da razmotri. Evropska pravda je više puta izveštavala da vlada ima spreman paket predloga.

Neke ideje su već bile usaglašene na radnom nivou između Kijeva i Budimpešte 2024. godine, ali je Viktor Orban tada postavio politički cilj blokiranja pristupanja Ukrajine EU, pa su pregovori obustavljeni.

Sada bi ti predlozi mogli dobiti novu šansu. Oni uključuju jasnija pravila za škole sa mađarskim odeljenjima, kao i formalizovana prava Mađara u Ukrajini da se obraćaju lokalnim vlastima na svom jeziku u sredinama gde žive, i još mnogo toga. Upravo su to tačke koje je Mađar naveo.

Još važnije je, međutim, ono što novi mađarski lider nije pomenuo.

Još u januaru 2024. tadašnji mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (za koga se sada smatra da je postupao po instrukcijama ruskog kolege Sergeja Lavrova) uručio je Ukrajini listu od 11 zahteva.

Neki od njih su realno rešivi i mogli bi da koriste građanima Ukrajine mađarskog porekla.

Ali drugi su bili potpuno neprihvatljivi od početka. Nisu imali veze sa jezikom ili obrazovanjem i smatra se da su bili uključeni da bi izazvali odbijanje Ukrajine i prebacili krivicu na Kijev.

Na primer, Orbanova vlada je zahtevala promenu izbornog sistema i garantovanu zastupljenost Mađara u parlamentu. To bi zahtevalo ustavne izmene i referendum na nivou cele zemlje – praktično nemoguće čak i nakon rata.

Mađar nije ni aludirao na ove politički nerealne zahteve, što se takođe tumači kao znak konstruktivnog pristupa. A postoje i dodatni, konkretniji pokazatelji toga.

Poruka za „orbanovsku elitu“ u Zakarpatskoj oblasti

Već smo pomenuli koliko je značajno to što je gradonačelnik Berehova, Zoltan Babjak, lično otputovao u Budimpeštu na sastanak sa Paterom Mađarom.

Babjak se smatra jednim od najpragmatičnijih lidera mađarske zajednice u Ukrajini i za to postoje dobri razlozi.

Tokom 2023. godine, kada je Viktor Orban blokirao političku odluku o otvaranju pregovora o pristupanju Ukrajine EU, upravo je Babjak uputio otvoreno pismo Orbanu u kojem je objasnio da je ta odluka važna za mađarsku zajednicu.

Orban je u početku odbio da razmotri Babjakov zahtev, ali je na kraju bio primoran da tokom samita EU „ode na kafu“, čime je omogućeno donošenje odluke o otvaranju pregovora.

Babjak je takođe posetio front i smatra se jedinim liderom mađarske zajednice koji je bio u blizini linije kontakta.

Usput, način na koji je Mađar formulisao svoju objavu naveo je mnoge da pomisle da je Babjak lično preneo listu problema Mađara. Međutim, to deluje malo verovatno: čelnik zajednice u Berehovu teško da ne bi znao za postojanje mađarskog koledža u svom gradu.

Za Patera Mađara briga o Mađarima u inostranstvu nije politički oportunizam, već deo njegovih uverenja i ideologije. Pošto je složena istorija Mađarske ostavila veliki deo Mađara van njenih granica, ovo je široko rasprostranjen stav, posebno među političarima.

Nedelјama nakon svoje izborne pobede, Mađar se sastao sa predstavnicima mađarskih manjina u Rumuniji, Srbiji i Slovačkoj, pri čemu je svaki put pozivao političke lidere tih zajednica na sastanak čak i one koji su godinama sarađivali sa Orbanom.

Na primer, u Rumuniji je pozvao Hunora Kelemena, iako se smatra da je Kelemen učestvovao u manipulaciji glasovima u Orbanovu korist.

Na tom sastanku Mađar je predložio ostavljanje prošlosti iza sebe i novi početak u interesu Mađara u Rumuniji.

To je bio pristup koji su Orbanovi saveznici u Zakarpatskoj oblasti očekivali.

U regionu postoji praktično jedna glavna organizacija koja predstavlja etničke Mađare – Mađarsko kulturno udruženje Zakarpatske oblasti (KMKSZ), na čijem je čelu godinama Laslo Brenzovics (priča se da su on i Orban kumovi).

Brenzovics organizaciju vodi iz inostranstva, nakon što je 2024. napustio Ukrajinu zbog rizika od krivičnog gonjenja od strane Službe bezbednosti Ukrajine, nakon pretresa njegove kancelarije tokom perioda pojačanih ukrajinsko-mađarskih tenzija.

Izvori Evrospke pravde navode da je nakon Mađareve izborne pobede KMKSZ u početku razmatrao promenu rukovodstva i čak identifikovao mogućeg naslednika.

Međutim, kada je novi mađarski lider signalizirao spremnost na pomirenje sa različitim manjinskim liderima u inostranstvu, Brenzovics je ponovo izabran za šefa KMKSZ-a 18. aprila.

Malo je sumnje da je rukovodstvo KMKSZ-a ponudilo Pateru Mađaru sastanak. To bi bio najgori mogući scenario za Ukrajinu.

Nažalost, postoje ljudi unutar rukovodstva ove organizacije koji su navikli da raspodeljuju mađarska sredstva, žive od provizija i povećavaju svoj uticaj podstičući neprijateljstvo prema Kijevu.

Činjenica da je Peter Mađar izabrao da ne stupi u kontakt s njima, već da se sastane sa konstruktivnim Zoltanom Babjakom, možda je najjasniji pokazatelj da je novi mađarski lider ozbiljan u nameri da reši probleme sa Ukrajinom.

Čekanje u Kijevu, čekanje u Briselu

Još jedan veoma pozitivan signal, ovog puta iz Kijeva, jeste to što su Volodimir Zelenski i njegov tim odlučili da ne odgovore na Mađareve netačne ili nespretne izjave. (Orbanove godine su pokazale da je Zelenski sasvim sposoban da oštro odgovori Mađarskoj kada je potrebno.)

Sada, naprotiv, postoji jasna želja da se konačno okonča ovaj sukob koji nikome ne koristi.

Ukrajina je zaista zainteresovana da otvori novo poglavlje dobrosusedskih odnosa sa Mađarskom i da stavi tačku na period stalnih veta na njen put ka EU i dalje. Naravno, jedan sastanak Mađara i Zelenskog neće biti dovoljan.

Ukrajina mora biti spremna da deluje brzo, uključujući i na parlamentarnom nivou.

Od izbora, Evropska pravda je, pozivajući se na izvore iz Mađarevog tima, izvestila da će otvaranje pregovaračkih klastera u EU biti moguće tek nakon što Kijev preduzme korake ka Budimpešti po pitanju manjinskih prava.

I to nije samo zato što je to Mađareva lična tema. Za novog mađarskog lidera važno je i da mađarskim biračima pokaže da nije „marioneta Zelenskog“ kako je to tvrdila Orbanova izborna propaganda.

Srećom, Ukrajina ima podršku istinskih lidera mađarske zajednice.

Izjava Zoltana Babjaka kao odgovor na Mađarevu objavu, u kojoj je naglasio da u Ukrajini ne postoji represija nad mađarskim pravima, dodatni je dokaz toga.

Lokacija budućeg sastanka lidera tek treba da bude dogovorena. Zelenski će, bez sumnje, pozvati Mađara u Kijev (on je već bio tamo, kada je doneo humanitarnu pomoć nakon napada na dečju bolnicu Ohmatdit).

Ali poseta Kijevu mogla bi da se kombinuje sa putovanjem u Berehovo (ili Užgorod i Berehovo).
Na kraju, postoji još jedan ključni akter u ovoj priči koji stoji na strani Ukrajine: Evropska komisija i njena predsednica Ursula fon der Lajen.

Dan nakon svoje „ukrajinske“ izjave, Peter Mađar je otputovao u Brisel, gde se sastao sa Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom.

Detalji razgovora nisu objavljeni, osim da su razgovarali o pitanju Ukrajine.

Ali Mađarev glavni fokus je drugde. Njegov prioritet broj jedan jeste obnavljanje EU sredstava za Mađarsku, koja je Evropska komisija zamrzla tokom Orbanove ere.

Brisel je sada postavio 27 uslova koje Budimpešta mora da ispuni kako bi se odblokirale prve tranše finansiranja.

I, kao što je uvek slučaj u odnosima sa Komisijom, ključno je da Brisel stekne utisak da je novo mađarsko rukovodstvo zaista posvećeno saradnji.

Da bi se to dogodilo, Mađarska mora da se vrati u evropski mejnstrim ne samo na rečima. Jedan od ključnih elemenata toga jeste usklađivanje sa zajedničkim politikama EU.

S obzirom na to da je Ukrajina trenutno pitanje broj jedan za EU, Brisel očekuje da Mađar prilagodi mađarsku politiku prema Ukrajini i šalje prilično jasne signale u tom pravcu.

Na kraju, postoji svako opravdanje da se očekuje da će se ova promena politike i praktično videti u praksi, zaključuje Evropska pravda.