Orban je ispao iz igre: Ko je sledeći glavni remetilački faktor u EU?

Promena dolazi u osetljivom trenutku, dok se Unija oslanja na jedinstvo kako bi donela odluke o sankcijama, budžetu i drugim pitanjima koja i dalje zahtevaju jednoglasnost.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije gubila vreme i ove nedelje je, nakon Orbanovog poraza, predložila izmene pravila glasanja u EU kako bi se izbegla buduća blokiranja.

Godinama je borbeni mađarski premijer koristio veto da blokira ključne inicijative, naročito u vezi sa podrškom EU Ukrajini. Posle ubedljivog poraza na izborima u nedelju, uskoro će ga zameniti Peter Mađar, centar-desni političar koji je nagovestio spremnost za bližu saradnju sa Briselom.

Neki se nadaju da će Mađarova pobeda olakšati postizanje konsenzusa. „Moj utisak je da je politički poslovni model sistemskog i strukturnog opstruisanja propao sa teškim izbornim porazom Orbanove stranke Fides“, rekao je jedan diplomata EU, koji je govorio anonimno kao i drugi u ovom tekstu.

Ali Orbanov odlazak ne znači da Fon der Lajen ili Kijev mogu da odahnu. Evropski savet, gde se sastaju svih 27 lidera radi donošenja odluka, i dalje uključuje nekoliko Orbánovih saveznika i nekoliko potencijalnih novih „blokatora“.

Evo pet lidera koji bi mogli da preuzmu Orbanovu ulogu novog „omraženog igrača“ u bloku.

Slovački premijer Robert Fico

Slovački premijer je često bio Orbanov verni partner u vetu, pridružujući se njemu u blokiranju sankcija Moskvi i tražeći izuzeće iz paketa EU od 90 milijardi evra za Ukrajinu. Sa Orbanovim odlaskom, Fico ostaje sam kao najbliži i možda poslednji prijatelj Kremlja u EU.

„Zainteresovan sam da budem konstruktivan faktor u Evropskoj uniji, ali ne na štetu Slovačke“, izjavio je Fico prošlog leta.

Fico je prošlog meseca upozorio da bi mogao da stavi veto na tranšu od 90 milijardi evra za Kijev umesto Orbana ako Mađar izgubi izbore.

Budimpešta je mesecima blokirala isplatu sredstava dogovorenih na samitu u decembru, zbog spora sa Kijevom oko oštećenog naftovoda koji transportuje rusku naftu u Centralnu Evropu. Mađar je u ponedeljak nagovestio da neće blokirati odluke EU.

Pošto naftovod i dalje nije u funkciji – ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da neće biti popravljen do kraja aprila — sada je pitanje da li će Fico ispuniti pretnju i preuzeti Orbanovu ulogu blokatora, ili će se uskladiti sa EU. Slovački lider je ranije uvek popuštao po pitanju sankcija i podržavao zajedničke EU izjave o Ukrajini.

„Mislim da će oni Fico i drugi lideri biti vrlo svesni rizika i posledica sličnog puta kao Orban“, rekao je pomenuti diplomata EU.

Populistički milijarder: Češki premijer Andrej Babiš

Premijer Češke, 71-godišnji milijarder nazivan „češkim Trampom“, koji je od decembra na vlasti u koaliciji sa krajnjom desnicom, već pokazuje orbánovske tendencije. Babiš je bio jedini lider, pored Orbana i Fica, koji je tražio izuzeće iz EU paketa od 90 milijardi evra za Ukrajinu.

Takođe je pozvao da se pomoć Kijevu smanji, iako se na kraju nije povukao iz češke inicijative za isporuku municije Ukrajini.

Babiš, čija koalicija uključuje anti-zeleni pokret Motoristi, takođe ima klimatsku politiku EU čvrsto na nišanu. On je oštro kritikovao sistem dozvola za emisiju ugljen-dioksida, tvrdeći da on uništava češku industriju.

Umesto da blokiraju sve, očekuje se da će desničari u Savetu biti „teški po pojedinim pitanjima“, naročito kada su u pitanju stavovi koji se razlikuju od „mejnstrim razmišljanja drugih evropskih lidera“, rekao je diplomata EU.

Hod po žici: Italijanska premijerka Đorđa Meloni

Italijanska liderka već više od tri godine balansira na tankoj žici pragmatizma u odnosu sa Briselom, usklađujući desničarsku, nacionalističku politiku sa pro-EU stavovima u međunarodnim odnosima. Udružujući se sa liderima poput danske premijerke Mete Frederiksen, Meloni je pokušala da pooštri pravila EU o migraciji kroz konsenzus, a ne kroz opstrukciju.

Jedan diplomata EU rekao je da se Meloni pokazala kao „potpuno drugačija vrsta“ političara u poređenju sa Orbánom. Ali drugi je upozorio da ona dolazi iz iste političke porodice kao i mađarski lider i da je ne treba otpisivati.

„Na poslednjem Evropskom savetu, jedina osoba koja se složila sa Orbánom bila je Meloni“, rekao je drugi diplomata EU, misleći na priznanje italijanske liderke drugim liderima da razume Orbánov stav o kreditu za Ukrajinu na martovskom samitu. „Može se videti da postoji ideološka veza između njih dvoje.“

Povratnik populista: Janez Janša iz Slovenije

Bivši višestruki premijer Slovenije, desničarski populista i samoproglašeni obožavalac Trampa koji ima sklonost ka sukobima sa novinarima, zauzeo je drugo mesto sa samo jednim mandatom razlike na dramatičnim izborima prošlog meseca koji su bili praćeni optužbama za špijunažu.

Dok traju pregovori, i dalje nije jasno da li će Janša ili aktuelni premijer Robert Golob uspeti da formiraju vladajuću koaliciju.

Janša, ponekad nazivan „malim Trampom“, pridružio bi se rastućem populističkom klubu u EU ako se vrati na vlast. Međutim, po pitanju Ukrajine postoji važna razlika između njega i Orbána ili čak Fica: iako je politički blizak Mađaru po drugim pitanjima, Janša je podržao članstvo Ukrajine u EU i posetio Kijev 2022. godine, u ranim danima ruske invazije, kako bi pokazao podršku.

Bugarski adut: Rumen Radev

Bivši predsednik Bugarske podneo je ostavku u januaru kako bi osnovao novu stranku i učestvovao na nedeljnim parlamentarnim izborima. Prema anketi Politiko, u trci je za pobedu, što bi moglo predstavljati proboj posle godina političke paralize u Sofiji.

To bi moglo predstavljati problem za Ukrajinu i njene evropske saveznike. Radev je 2025. godine rekao da je Ukrajina „osuđena na poraz“ u ratu protiv Rusije i tvrdio da povećanje vojne pomoći EU, odnosno „sipanje oružja“ u Kijev, nije rešenje. Takođe je optužio evropske lidere da su podsticali ukrajinsku kontraofanzivu, što je, kako je rekao, dovelo do „stotina hiljada žrtava“ u Ukrajini.

Simpatije Radeva prema Kremlju izazvale su oštru kritiku Zelenskog tokom njihovog televizijskog sukoba 2023. godine u predsedničkoj palati u Sofiji. „Vi biste rekli: Putin, molim vas, zauzmite bugarsku teritoriju?“ upitao je Zelenski. Zbunjeni Radev je jedva uspeo da odgovori.