Segedin, foto: Natalija JakovljevićKupovina u Segedinu, u Mađarskoj, koji se nalazi svega 50 kilometara od Subotice, na svega sat vremena vožnje, zapravo nikada nije ni prestajala. Subotičani u susedstvu kupuju gotovo sve, od čokolada, preko kobasica, sireva, do televizora, mobilnih telefona, stolica i roštilja za baštu.
A da li se isplati? Da. Oni koji redovno donose robu iz Mađarske zarade „svoj deo kolača“ preko poreza (AFE).
Dok neki zarađuju na porezu, neki drugi odlaze vikendom u mađarske hipermarkete da bi kupili sebi patike, garderobu, ali i određene lekove, jer je kupovina sa jedne strane povoljnija, a sa druge strane, izbor je neuporedivo veći u odnosu na subotičke prodavnice.
Ukoliko se pazari do ukupnog iznosa od oko 125 evra, onda na granici može da se uradi povrat AFE, to jest, poreza, i tada kupac dobija nazad 27 odsto, a iznosi svakako najviše zavise od toga šta i koliko se kupuje.
Kako za Danas kaže Jožef, koji se ovim poslom bavi više desetina godina, Subotičani kupuju mnogo toga, zato što je izbor veći, a cene niže u odnosu na cene u domaćim prodavnicama i hipermarketima, pa on nekoliko puta nedeljno prelazi granicu kako bi donosio sve ono što se nalazi na „listi želja“.
„Neće, naravno, svi čekati na granici za povrat poreza, ali oni koji se time bave, posebno ponedeljkom, provode na granici, čekajući u redu, i do 3-4 sata. S obzirom da ponedeljkom ne radi buvlja pijaca u Subotici, većina prodavaca prelazi u Mađarsku i ide u nabavku robe, dok se dugim danima čeka manje, do sat ili dva“, kaže naš sagovornik.
Napominje da je, u odnosu na velike trgovinske lance, hrana koja se prodaje na Mlečnoj pijaci znatno jeftinija u odnosu na trgovinske lance, poput kafe, čokolade, raznih prerađevina, kozmetike, i drugo.
„Primera radi, kilogram bataka u jednoj od mađarskih prodavnica u Subotici je oko 800 dinara, a u Mađarskoj je oko 600 dinara. Znači, 200 dinara se dobije na kilogramu, pa naravno da se isplati kupiti preko“, ocenjuje Jožef.
Prema njegovim rečima, ne kupuju samo Subotičani u Mađarskoj, nego i Beograđani odlaze tamo u šoping, dok Mađari dolaze na subotičku buvlju pijacu da kupuju garderobu.
„Buvljak je vikendom pun ljudi iz susedstva. Subotom i nedeljom ne može lako da se pređe granica sa Mađarskom, mora da se čeka po 6-7 sati, a tokom leta je bilo još gore jer su se stranci vraćali kući, pa tada obično bude gužva, haos“, objašnjava.
Na pitanje Danasa, da li postoje problemi na granici prilikom prevoženja robe, Jožef kaže da obično sve funkcioniše normalno, kao i ranijih godina, i da je svima njima zapravo jedini problem što se čeka u redovima za prelazak granice i regulisanje tih računa.
Odlazak Subotičana u Mađarsku i dolazak Mađara u Suboticu, jedino je bio obustavljen tokom epidemije korona virusa i tokom protesta pijačara, sredinom aprila ove godine, zbog uvođenja fiskalnih kasa, kada je tišina odzvanjala buvljom pijacom, tezge su bile prazne, a samo su dokoni prodavci istrajavali i provodili vreme čekajući da se bar neko pojavi i kupi nešto što mu je bilo neophodno.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
