Slučaj bivših radnika subotičke kompanije Sever može biti dokaz da pravda u ovoj zemlji (više) nije demokratska kategorija. Naime, oko 1.100 nekadašnjih radnika Severa tužilo je svoju bivšu firmu zbog neisplaćenih zarada, a tu obavezu isplate prihvatio je u stvari privatni vlasnik, austrijska firma ATB koja je u decembru 2004. godine kupila subotičku kompaniju.
Sud je, međutim, presudio da su tužbe, zasad samo 260 radnika, odnosno njihova potraživanja zastarela, te će oni ostati bez svojih neisplaćenih zarada, ali i možda svoje ušteđevine, ili čak i imovine.
Kako je sudski proces prilično dugo trajao, radnicima sada stižu na naplatu računi svih veštačenja, brojnih ročišta, advokatskih usluga, taksi, žalbi… Zbog toga se mnogi od njih suočavaju sa iznosima koji prevazilaze njihove platežne mogućnosti. Poneki od tih računa se kreću oko 100.000 dinara, što je u situaciji u kojoj se nalaze ovi bivši „severaši“ gotovo nemoguće izmiriti.
– Najveći broj tih radnika su ljudi u godinama, sa mnogim porodičnim obavezama i problemima, mnogi du bolesni, ili neko od članova njihove porodice, što sve mnogo košta, i svi su uglavnom i inače u teškoj materijalnoj situaciji. Mi smatramo da je njima naneta jedna velika nepravda, jer smo uvereni da sudska presuda nije pravična. Pre svega što se tiče zastarelosti predmeta, koja se utvrđuje prema toma da li je postupak privatizacije završen ili ne. Sud, naime, tvrdi da je privatizacija Severa okončana već 2005. godine, kada je ATB upisan u privredni registar, ali se zna da proces privatizacije nije završen sve dok kupac ne izmiri svoje obaveze iz kupoprodajnog ugovora. A te obaveze trajale su sve do 2010, kada je Agencija za privatizaciju jednim dopisom saopštila da od tada ona nema nikakve nadležnosti nad Severom, te da je postupak privatizacije okončan – kaže Mikloš Olajoš Nađ iz udruženja Solidarnost, koje se bavi problemom bivših radnika Severa.
U ovom udruženju najavljuju da neće odustati od traženja „pravde za severaše“.
– Pisali smo Ustavnom sudu u Beogradu, Visokom kasacionom sudu, obraćali smo se i predsedniku Srbije, ali na tome nećemo stati. Procenićemo šta ćemo dalje, a ako budemo primorani, preduzećemo i radikalnije korake – kaže Olajoš Nađ.
Nedostupno običnim smrtnicima
Nama je jasno da smo došli dotle da sud nije dostupan nama, običnim građanima. Jer, čak i ako si uveren da je pravda na tvojoj strani, sa ovakvim sudskim troškovima teško da se iko može upustiti u potragu za njom u našim sudovima – kaže Mikloš Olajoš Nađ. Prema važećim cenovnicima, samo pisanje tužbe, recimo, košta 4.500 dinara, postupak veštačenja 7.500 dinara, advokatske usluga, odnosno prisustvo advokata na ročištu se naplaćuje 4.500 dinara, pokretanje žalbenog postupka iznosi 12 hiljada dinara… Ukoliko se sudski proces oduži i bude organizovani više ročišta, ili se ponavlja veštačenja, onda troškovi dostižu astronomske cifre. Neki od sada prezaduženih radnika zatražili su da makar advokatske dugove plate odloženo, na više rata, ali advokati „odobravaju samo isplatu u tri rate“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
