Da li je tragedija na Filozofskom uvod u preuzimanje visokoškolskih ustanova od strane države?

Optužio je Stanković rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića da je kod njega “autonomija univerziteta direktno ugrožena”, jer ju je “konvertovao u svoje pravo da se bavi politikom”, a ono što visokoškolskim ustanovama garantuje Ustav Srbije ministar je sveo na “nastavnu autonomiju” iako najviši pravni akt u zemlji jasno propisuje da “univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom”.

Vlast je, kada je reč o naučnim institutima tu autonomiju u izvesnoj meri okrnjila, odlukom da osnivač ima većinu u upravnim odborima, a ukoliko novim Zakonom o visokom obrazovanju bude promenila strukturu organa upravljanja visokoškolskim ustanovama tako da prevagu imaju predstavnici države, biće to put ka potčinjavanju fakulteta i univerziteta i uvođenju apsolutne državne kontrole.

– Ako bi tako nešto uradili izmenom zakona to bi značajno narušilo kvalitet rada zato što je dosadašnja praksa pokazala da se uplitanje u kadrovska rešenja značajno negativno odražavalo na rad univerziteta. Otkako sam ja na fakultetu primetno je da se svaka vlast trudila da se meša, kako u izbore organa poslovođenja, tako i u predstavnike u studentskim organizacijama. To znamo još iz perioda kad smo bili studenti, ali i kasnije, kad smo počeli da radimo na fakultetu, uvek je bilo upliva politike. Međutim, u vreme ove vlasti sa godinama je to sve pooštravano – kaže za Danas Srđan Rončević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

On podseća da je u vreme aktuelne vlasti promenjen Zakon o visokom obrazovanju čime je povećan broj predstavnika osničava u savetima fakulteta, a takođe je pojačan uticaj studenata kroz njihovo prisustvo u organima i telima visokoškolskih ustanova. Pod pritiskom studentskih protesta poslednjim izmenama zakona je vraćeno staro rešenje kada je reč o sastavima saveta, ali, kako napominje Rončević, to još nije primenjeno u praksi jer nisu usklađeni statuti i i to važi tek za izbor narednog saveta.

– Kod nas na Univerzitetu u Novom Sadu, svih 14 fakulteta i tri instituta su usvojili inicijative za razrešenje rektora univerziteta, a onda je Senat, koji je trebalo da se izjasni o tome, većinom glasova dekana i direktora odbio tu inicijativu, pa nije stigla do Saveta Univerziteta. To pokazuje da većina nije zastupala odluke svojih nastavno-naučnih veća nego očigledno nekih spoljnih centara moći. Takođe, pred svake izbore je vršen pritisak na dekane i prodekane da potpisuju podršku vladajućoj listi. I onda jednostavno vi posle vidite po svim diskrecionim odlukama kada se dodeljuju neka sredstva, da to nije transparentno, odnosno da neke institucije prođu bolje. Sve je to neki vid pritiska. Kada reprezentujete neku instituciju, a zavisi vam od donosioca odluke finansiranje te institucije, ako želite podršku morate da budete na liniji sa donosiocem odluka. Mešanje u kadrovska pitanja smanjuje kvalitet rada, zato što se to reflektuje na sve odluke koje se donose, a koje treba da budu stručne, a ne pod pritiskom nekih interesnih grupa – ukazuje Rončević.

Na naš komentar da izbor dekana nije jedina stvar na koju bi vlast želela da utiče već da bi prevlast države u upravljanju visokoškolskim ustanovama imala i posledice po zaposlene, Rončević kaže:

– Organ poslovođenja raspisuje konkurse. On vodi kadrovsku politiku. Može jednostavno da ne raspiše određene konkurse za nastavnike zato što smatra da nema potrebe za tim. Kada je Jelena Kleut ostala bez posla pa je profesorka Milinkov išla da razgovara i da pita šta će raditi na odseku i kako će da “pokriju” predmete, dobila je odgovor da će se angažovati profesori sa drugih fakulteta. Dekan ima instrumente kojima može da utiče na zaposlene i da u tom smislu guši njihove slobode izražavanja, slobodu reči i tako dalje, ukoliko dobije nalog odnekud ili jednostavno podržava određenu opciju – kaže naš sagovornik.

Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu, slaže se da postoji namera vlasti da preuzme rukovođenje visokoškolskim ustanovama.

– Ali s jedne strane je pitanje koliki je njihov kapacitet da to sprovedu u delo, a s druge strane koliko univerzitet ima kapacitet da se odbrani. Siguran sam da će Univerzitet i svi fakulteti da se odbrane od toga i da štite Ustav jer je njime autonomija univerziteta garantovana – ističe Radovanović.

Na opasku da ministar prosvete stalno govori da niko neće braniti fakultetima imaju nastavnu autonomiju, dekan kaže da njih nastava na univerzitetu ne zanima.

– Jer da ih zanima ne bi najveći deo naše Vlade ili najveći broj ljudi koji su na rukovodećim mestima u ovoj zemlji bio sa nekim kvazi diplomama, odnosno kupljenim diplomama. Tako da je očigledno da njih nastavni proces ne zanima. Ono što bi jedino želeli jeste da se vratimo 30 godina unazad na Šešeljev Zakon o univerzitetu, gde je ministar postavljao dekane, a dekan je posle mogao da postavlja nastavnike i tako dalje. To je direktno mešanje vladajuće partije, odnosno onoga ko je na vlasti u rad univerziteta. I to bi urušilo univerzitet. Ali mislim da će, čak i ako se to desi, biti kratkog daha kao i prošli put. Jer univerzitet ne može da funkcioniše na takav način – smatra Radovanović.

Na naš komentar da je u akademskoj zajednici sve manje kritičkih glasova, te da se čitavi univerziteti uopšte ne oglašavaju o stanju u visokom obrazovanju, dekan Fizičkog fakulteta odgovara:

– Sve to stoji, ali ako ovo društvo hoće da se vrati u srednji vek, u redu. Ali meni deluje da to nije tako, da društvo pokazuje suprotno. Ubeđen sam da će veliki broj građana braniti univerzitet – kaže Radovanović.

Rončević dodaje da će odbrana univerziteta zavisiti od svakog člana akademske zajednice ponaosob.

– Ne može samo dekan da vodi bitku za, na primer, 600 zaposlenih. Postoje i sindikati koji okupljaju zaposlene i štite njihova prava. Ali moram da napomenem da postoje zakonske procedure koje ograničavaju i regulišu rad organa poslovođenja.
Mi imamo inspekcijske nadzore od prosvetne i budžetske inspekcije, DRI…Dekani nisu izvan tih kontrola, niti rade šta hoće. Mi moramo da poštujemo sve propise, a dešava se da ih Ministarstvo prosvete ne ispoštuje. I u prethodnom zakonu je pisalo da oni treba da snose materijalne troškove proporcionalno sopstvenim prihodima fakulteta, što u našem slučaju znači da je trebalo da plaćaju 80 odsto režijskih troškova, a izdvajali su 20 odsto i manje. I nikom ništa. Sada su doneli zakon u kome piše da će plaćati troškove akreditacije studijskih programa. Kada smo im se obratili, rekli su da to ne može da se primeni dok se ne donesu podzakonski akti, i mi dalje plaćamo te akreditacije. Jednostavno, zakon ne važi isto za sve – ocenjuje naš sagovornik.

Stranka Srbija centar ocenila je da je upad Uprave kriminalističke policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu pokazao da vlast više i ne skriva nameru da u potpunosti ugasi autonomiju univerziteta, koristeći silu i zloupotrebu policije kao sredstvo za disciplinovanje neistomišljenika.

Iz te stranke kažu da direktnu odgovornost za ovaj progon snosi ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, koji danima unazad, u ime Aleksandra Vučića, kroz medije najavljuje otvoreni obračun sa “neposlušnim” fakultetima.

“Njegove izjave da država mora da ‘preuzme štafetnu palicu’ u upravljanju fakultetima od dekana i rektora, te pretnje primenom represivnih metoda, bile su samo najava ovog do sada neviđenog stepena agresije režima prema akademskim slobodama. Naročito je licemerno i moralno neprihvatljivo što se kao povod za ove nečasne radnje koristi tragedija i smrt studentkinje Filozofskog fakulteta”, naveli su iz Srbija centra.