foto Kristina VucicevicU Gornjim Nedeljicama, gde su nalazišta litijuma, asfaltiraju se putevi koji ne vode nigde, osim do mesta gde bi mogao biti rudnik, te mnogi aktivisti smatraju da se od iskopavanja litijuma nije odustalo, iako je projekat Jadar obustavljen. Sa tim su saglasni i sagovornici Danasa.
Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd kaže za Danas da ako je asfaltiranje puteva u Gornjim Nedeljicama bilo predizborno obećanje SNS-a, drago mu je što ga ispunjavaju.
– Ali bi bilo mnogo bolje da ispune obećanje da će se stati sa iskopavanjem litijuma, jer u suprotnom tim putevima neće imati ko da ide. Ljudi će nam obolevati od zatrovane hrane, zemlje i vode. Takođe, ukoliko neko misli da će u Beogradu ili drugim gradovima biti bezbedan, vara se, jer zagađenje će se širiti – ističe Lazović.
Nikolja Kolja Krstić, iz pokret Tvrđava ocenjuje za Danas da je pitanje kopanja litijuma sklonjeno u stranu zbog izbora, a da će se nakon formiranja vlade ponovo aktuelizovati.
– Da li će kopati Rio Tinto ili neka druga kompanija, manje je bitno, ali se od ideje sigurno nije odustalo – zaključuje Krstić.
Zlatko Kokanović, predsednik udruženja „Ne damo Jadar“ iz Gornjih Nedeljica, objašnjava za naš list da se asfaltiraju ulice oko kompleksa planiranog rudnika.
– To je volja jednog čoveka, Aleksandra Vučića, koji je dolazio u Nedeljice 4. decembra i dao reč da će asfaltirati ulice. Ali on je dao reč i da neće biti rudnika, pa ćemo videti da li će ispoštovati i ovo drugo. On sa narodnim parama potkupljuje svoje glasače, jer su to pare svih nas poreskih obveznika. U tri mesne zajednice, u planu je da se asfatira oko 19 kilometara puta, a cifra je oko 500 miliona dinara, što je više od 4 milona evra, bez PDV-a, dakle reč je o ogromnom novcu, za ovakve radove, kaže Kokanović.
Nebojša Petković iz Gornjih Nedeljica ističe da se ne asfaltiraju ulice u delu Gornjih Nedeljica koji je raseljen od strane Rio Save, „jer kada bi njih asfaltirali to bi bio signal da se od projekta zaista odustalo“.
– Meštani Nedeljica i okolnih sela u toj zoni imaju 100 hektara zemlje koja nije prodata kompaniji. Većina je obradivo zemljište a ostalo je šuma. Istina je da se rade i neki putevi kroz šumu koji ne vode nigde i to je veoma neobično, a ne radi se kategorisani put kroz Veliko Selo u dužini od 3 kilometra kojim ide lokalni autobus. Od samog starta smo insistirali da se postavi tabla da bismo znali ko je investitor, izvođač, podizvođač, koliko projekat košta, koji su rokovi. Najvažniji je investitor, jer se po okolnim selima priča da bi to mogao biti Rio Tinto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
