Da li su incidenti, seča i megalomanska gradnja trenutno stanje na Fruškoj gori 1foto: Petar Živanović / OŠFG

Prošle nedelje, udruženje „Koraci“ objavilo je da privatno obezbeđenje presreće i zastrašuje građane koji se šetaju Fruškom gorom, nakon što su predsednik tog udruženja Marko Oljača i aktivista Ekološkog fronta Novi Sad Petar Holik, presretnuti od strane dvojice muškaraca srednjih godina u automobilu.

Pored njih, aktiviste je sačekala i policija, koja je pozvana od strane pripadnika privatnog obezbeđenja, a ceo slučaj dogodio se u blizini mesta gde bračni par Petrić, inače vlasnici kompanije Galens, prave turistički kompleks od 8.000 kvadrata.

Međutim, samo nešto više od godinu dana ranije, u okviru tog Nacionalnog parka dogodio se jedan još jedan sličan susret, s tim što su tom prilikom, kao znak dobrodošlice, pale i batine.

Aktivista Petar Živanović, koji je čistio Frušku goru od smeća, a skupljen otpad simbolično ostavljao ispred sedišta Nacionalnog parka, pretučen je početkom avgusta prošle godine, kada su ga četvorica muškaraca oborila na zemlju i šutirala, a sve to, kako tvrdi u prisustvu službenog lica Nacionalnog parka Fruška gora.

Protiv četvorice muškaraca podignute su optužnice. Oni se terete se za krivično delo nasilničkog ponašanja. Krivični postupak protiv njih je u toku, gde je glavni pretres zakazan pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici za novembar ove godine.

Međutim, protiv službenika Nacionalnog parka, koji je prisustvovao incidentu, nije podignuta optužnica s obzirom da se NP nije izjasnio kao oštećeno lice, dok Živanović tvrdi da je ono što se tada tamo događalo, predstavlja delo ilegalne seče.

„Utvrdili smo da je to ilegalna seča, jer nadležni moraju imati dokumentaciju o tome da su raspisali tender, kao i dokumentaciju o tome, odnosno ko, koliko, kada i u kom odeljenju gazdinske jedinice sme da se seče šuma. Oni to apsolutno ništa nemaju“, kaže aktivista Petar Živanović za Danas.

U odnosu na pre godinu dana, on kaže da je seča intenzivirana, naročito u kontekstu predstojeće energetske krize, a danas se seku šume i u onim delovima u kojima se do sada takvi radovi nisu sprovodili.

„Delove šume uopšte nisam mogao da prepoznam, Dolinu kestenova, jedan od netaknutih delova koji je bio veoma lep za planinare i turizam sada su počeli da urnišu“, dodaje Živanović.

Teško je dokazati bespravne seče, ali ono što se tamo odvija jesu prekomerne seče, koje sa druge strane jesu u skladu sa planovima, odnosno osnovama gazdovanja šumama, što predstavlja osnovni problem na Fruškoj gori, kaže za Danas aktivistkinja pokreta Odbranimo šume Fruške gore Dragana Arsić.

Prema njenim rečima, problem proizilazi iz modela poslovanja Nacionalnog parka, s obzirom da je u pitanju preduzeće koje se 70 odsto finansira od prihoda koji se ostvaruju od seče šuma.

Zbog toga se šume tretiraju kao privredne šume i koriste se za eksploataciju, zbog čega je potrebna promena i planskih dokumenata, ali i modela poslovanja tog preduzeća.

„Uskoro ćemo pokrenuti inicijative kojima ćemo pokušati da utičemo na nadležne institucije da iniciraju promenu modela upravljanja i da umesto eksploatativnog, primene model koji bi obezbedio zaštitu šuma, ekosistema i biodiverziteta“, najavljuje Arsić.

Da li su incidenti, seča i megalomanska gradnja trenutno stanje na Fruškoj gori 2
foto: Petar Živanović / OŠFG

Za tri godine, njena inicijativa podnela je više prekršajnih prijava u vezi sa bespravnom sečom i drugim ilegalnim radnjama, ali sudski epilozi su „slabi“, u vidu finansijskog kažnjavanja jednog preduzetnika koji je sekao šumu koja je pod prvim stepenom zaštite, dok u slučaju seče 400 – 500 stabala epilog nije na vidiku, jer se ročišta odlažu.

„Podneli smo i krivičnu prijavu protiv jednog visokog državnog službenika u Upravi za šume pri Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva, koji je, u vreme do je bio službenik u upravi osnovao svoju privatnu firmu za seču šume. Pored njega, krivična prijava se odnosi i na još pet povezanih lica, a tiču se zloupotrebe službenog položaja , trgovine uticajem i druge nesavesne radnje koje su omogućile sticanje dobiti“, navodi Arsićeva.

Izuzev, bespravne seče, kako naglašava, problem predstavlja i urbanizacija koja se već legalno sprovodi na rubovima nacionalnog parka, ističući da se ti procesi mogu proširiti i unutar područja Fruške gore, što se vidi na primeru Vrdnika koji se „razvija u megalomanskom turističkom naletu“, a izvesni planovi postoje i na teritorijama opština Irig i Ruma.

„Nemamo informacije o divljoj gradnji, ali vidimo na primer Kestena kako se uzurpiraju delovi Nacionalnog parka, prvo ograđivanjem pa prodajom. Rizici su veliki, a i vidimo da je trenuto velika navala na prirodu u Srbiji“, zaključila je Dragana Arsić, istakavši da su u pitanju veliki problemi koji su proizašli iz sistemske korupcije.

Pitanja u vezi sa ovim navodima uputili smo NP „Fruška gora“, ali do objave teksta odgovori nisu stigli.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.