Foto: Z. S. M. Kako smo? Nikako. Nema ko me nije zvao i ne mogu više da se javljam. Još ne mogu da se oporavim. Posle smrti sina, prekjuče je mojoj porodici i meni bio najteži i najgori dan u životu, rekao je za Danas po izricanju presude u Apelacionom sudu, Milovan Milivojević, otac mladića koji je nastradao pre osam godina u nesreći u fabrici „Milan Blagojević” u Lučanima.
Apelacioni sud je okrivljenog Vladimira Lončarevića, rukovodioca pogona Raketna goriva i Tomu Stojića, rukovodioca sektora „Bezbednost i zaštita na radu”, a koji su u prethodnom postupku u Osnovnom sudu Ivanjica osuđeni na po tri godine zatvora – prvog oslobodio, a drugom izrekao smanjenu kaznu od dve godine.
– Eto, to je Srbija u kojoj nema zakona i pravde. Presuda je, na žalost takva kakva je. Po meni je to presuda iz „vrha zemlje”, to je jasna stvar. Posle suđenja sam rekao i stojim iza toga to je presuda Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je došao i na sahranu pokojnog direktora, ne mogu ni ime da mu izgovorim, i to je jasan znak. Pa, gde u normalnim državama predsednik zemlje ide na sahrane direktora firmi bilo da su državne ili ne. Kome je još Vučić išao na sahranu, ali u Lučanima je bio, i rekao kako je to „veliki gubitak za celu zemlju”, podseća Milovan Milivojević, rezignirano dodajući „da je živ, još bi bio direktor” aludirajući da je počivši Radoš Milovanović (direktor u Lučanima od 1982.) i posle zvaničnog penzionisanja 2013. godine ostao na čelu ove fabrike namenskih proizvoda sve do smrti pre tri godine.
Milivojević ne krije da je slutio kojim će pravcem da ide i okonča se suđenje u Kragujevcu.
– Čim je ponovo, posle osam godina, otvoreno istraga sve nam je to bilo jasno, kratak je on.
Njihovi zastupnici, Borović i Todorić, i u medijima su to stalno isticali da je posle dve presude suda u Ivanjici kojima su Lončarević i Stojić osuđeni na po tri godine, ponovo otvoren pretres.
– U Ivanjici je urađeno je i četvrto superveštačenje, koje su obavili profesori i doktori sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. I doneta je ponovo, potvrđujuća presuda od po tri godine, podseća Milovan, dodajući da je „ovo jedinstven slučaj da se posle druge presude otvara ponovo pretres, sve od početka”.
Kao i zastupnici i Milovan u razgovoru za Danas ističe da je Vladimir Lončarević osobođen, navodno, samo zbog toga što mu je tada rešenje glasilo na – vodeći inženjer razvoja Pogona raketnih goriva, a sadašnje glasi rukovodilac pogona Raketnih goriva.
– Nije šija nego vrat. Samo je preinačeno. On je bio šef Pogona raketnih goriva i tad i sada je. Sudija Apelacionog suda uopšte nije uzeo u obzir izjavu Vladimira Lončarevića koji na sudu decidno izjavio da je u to vreme bio šef tog pogona, rukovodio njime i potpisivao sve naloge, navodi on.
To je novinarima istakao i njihov zastupnik Vladimir Todorić.
– Iako smo mi imali pismene dokaze koji su se koristili u prvostepenom postupku u Ivanjci gde je on lično potpisao da je rukovodilac tog pogona ovaj dokaz je na današnjem ročištu izdvojen iz spisa i nije dozvoljeno njegovo izvođenje i na osnovu toga je on oslobođen, istako je Todorić pose izricanja presude u Apelacionom sudu u Kragujevcu.
Zbog toga je pred novinarima Milovan Milivojević sarkastično i upitao: „ Pitanje je samo i ostaće enigma – koliko košta sloboda u Srbiji, jer ovo je pravna država gospodina Aleksandra Vučića?”.
Koliko košta sloboda u Srbiji?
Kada je prvi put došao u Kragujevac izjavio je da mnogo očekuje od ovog suda.
– Upravo to. Ušao sam u kragujevačku Palatu pravde i pogledao, videvši sve ono obezbeđenje i skenere na ulazu mislio sam da je to ozbiljna ustanova za razliku od ivanjičkog suda gde može da uđe ko kako hoće i bez ikakvog pretresa. Smatrao sam da kada ovako izgleda tu mora da ima časnih i poštenih ljudi. Ali, kada je ponovo otvoren postupak, postalo nam je sve „mnogo jasnije”, tvrdi on.
Razočarani je preslaba reč za stanje koje vlada u pordici Milivojević.
– Posle smrti sina to je mojoj porodici i meni najteži dan u životu. Još ne možemo da se oporavimo i dođemo sebi. Ceo jučerašnji dan smo preplakali, iskren je on.
Kao da je predosetio, poneo je tablete za smirenje koje je popio u sudu na pauzi pre izricanja presude. Juče je popio celu tablu.
Porodica Milivojević u tišini je napustila sudnicu kragujevačke Palata pravde još dok je sudija Jovica Ilić čitao presudu. Sudbina je da je Lončarević njegovog sina 2014. godine i primio na posao, pošto ga je poznavao jer mu je predavao hemiju u osnovnoj školi. Supruga je bila protiv toga.
Njegov sin je 21 žrtva nastradala otkako je Milovanović bio direktor.
– Više od 50 ima i preminulih od posledica raznih povreda, ali se nikada nije saznao tačan broj, nabraja Milovan.
Kao što je Danas pisao prošlog februara kada je u požaru u Lučanima povređeno šestoro radnika, godine od osnivanja fabrike „Milan Blagojević” 1949. godine do danas, poginulo je 32 radnika. Najteža nesreća je zabeležena 1997. godine, kada je u požaru stradalo osmoro zaposlenih. Za ovaj slučaj osuđeno je dvoje rukovodilaca posle suđenja koje je trajalo 15 godina. Nikada nije tačno ustanovljeno koliko je radnika povređeno u nesrećama u pogonima „Milan Blagojević – namenska” u Lučanima.
– Moj sin Milomir kao najmlađi najduže je izdržao, boreći se za život čak 19 dana na VMA. On je za sada poslednja žrtva lučanske Namenske i daj Bože da tako i ostane i da nikad više ničije dete, otac, majka ili ni brat u njoj više ne nastrada, kroz suze kaže Milovan.
Vučić ih slagao, BIA lobirala za direktora
Za ovih osam godina od tragedije porodica Milovanović je bukvalno prošla golgotu.
– Katastrofa je da nas ovolike godine vlast i pravosuđe zamajavaju i zavlače. A, kada nas je Aleksandar Vučić primio u junu 2019. godine – obećao nam je sve. Pokrenut je postupak te godine na Vidovdan i jedino to. Računali su da ćemo da odustanemo, smatra Milovan.
Tada je predsednik Vučić, u vreme poplave u Lučanima bio kod njih.
– Doveo je celu Vladu. Razgovarali smo sat vremena. Bio je Vulin (kod njega smo i ranije bili na razgovoru) koji je sedeo prekoputa mene, ministarka Nela Kuburović (kod nje bili tri puta u Ministarstvu pravde)… i ništa, sve su nas slagali, opravdano je revoltiran Milivojević.
Inače tokom ovih osmogodišnjih „Tantalovih muka” nema gde Milivojevići nisu bili i ko ih nije „primao”.
– Pet puta smo kao porodica bili na razgovorima u Ministarstvu odbrane, nema gde nismo bili i u Vladi Republike Srbije, Minstarstvu policije, u BIA kod Gašića… pokušava još vidno potrešen Milovan Milivojević da se priseti gde su sve odlazili zbog pogibije sina.
Sa službenicima BIA su se „videli” pet puta.
– Dva puta su oni dolazili kod nas u kuću, doduše najavljivali su se. Još tri puta smo se nalazili na drugim mestima, u Lučanima u kafiću i „Vili Petrović” u Parmencu kod Čačka. Oni su vršili pritisak na nas, ubeđivali nas da direktor nije kriv, prihvatimo „to kako je”… i bukvalno nam rekli da ne možemo ništa tu da uradimo. Iako imam svedoke, ne želim da imenujem tu dvojicu jer ne mogu više da se povlačim po sudu, iskren je on.
A, samo na sudu u Ivanjici je porodica Milovanović bila 158 puta.
– Nisu to sve bila ročišta i saslušanja, jer su ih odlagali bezbroj puta. Mi dođemo a kažu nam „stigao je mejlom”, ili brzom poštom razlog: direktor je na putu, nije mu dobro, ima pritisak… Pa papirologija, podnesci, dokazi, izjave svedoka overene kod notara, pokušava samo deo da pobroji Milovan.
Pokojni direktor je privatno tužio njega i ćerku Mirjanu jer su mu ugrozili čast i ugled. Ćerku posle otvorenog pisma Aleksandru Vučiću u kome je navela kako je izgubila brata.
– On je zbog toga potom izgubila posao u privatnoj firmi „Maksima” u kojoj je radila kao laborantkinja. Došli su ljudi rekli nam da „moraju tako”, već pomiren po tom pitanju samo ponavlja Milovan.
Ni najbliža rodbina ih nije podržala
Ne zaboravlja i kako se se u trenucima tragedije koja ih je zadesila poneli ljudi iz Lučana koji su organizovano dolazili pred sud u Ivanjici da im zvižde i podržavaju pokojnog direktora.
– To me se više ne dotiče. Većina njih mi se i dalje na javlja, a ne bih ni ja njima. Direktor je umro, nemaju više koga da se plaše, ali ih je sad verovatno stid. Ne znam. Meni njihovo „zdravo” ništa ne znači, a ni njima moje, iskren je on podsećajući da „na prste jedne ruke može da nabroji one koji su mi se javljali i prilazili da izjave saučešće do smrti direktora 2022. godine”.
Poneki danas pokušavaju da se (o)pravdaju – „znaš da smo morali”.
– Niste. Trojica mojih kolega, među retkima od 1.300 radnika koji nisu išli pred sud u Ivanjici da nam zvižde i podržavaju direktora zbog toga nisu trpeli posledice na poslu. A, podrška je bila organizovana i u tome je učestvovao sindikat. Imali su dnevnice. Nisu išli firminim autobusima jer bi to bilo providno i ne baš „spontano” nego svojim kolima. Svako je vozio još po trojicu a punili su rezervoare na privatnoj pumpi koju fabrika koristi, naravno, sve o njenom trošku. Sve imamo slikano i snimljeno. Pojedini ma je čak bilo žao jer su imali pola rezervoara pa nisu mogli o trošku fabrike da natoče ceo. Eto kakav smo narod, nezajažljiv… Prodane duše, gledaju svoj najsitniji interes, a ja sam izgubio sina od 25 godina, sa knedlom u grlu prepričava ovo Milovan.
Po prvi put za sve ove godine Milivojevići su imali u Kragujevcu podršku studenata i građana.
– Ovde u Lučanima nisam je imao ne samo od kolega i komšija već ni od najbliže rodbine. Od početka smo bili sami supruga, ćerka, ja, i zastupnik Vladimir Todorić. Posle se priključio i advokat Borivoje Borović, koji nam je mnogo pomogao i bez njega pitanje je da li bi došli i do Kragujevca, ističe on.
I posle svega ne odustaju.
– Mi nemamo pravo žalbe. Može samo tužilac iz Krgujevca da piše žalbu Ustavnom sudu. Ali sve to ne može da promeni presudu. Apelacioni sud je oslobodio Lončarevića, a Stojiću je smanjio kaznu i to je kraj. Što se tiče Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu naš zastupnik Borivoje Borović će se raspitati i o toj mogućnosti. Od njih smo još pre dve-tri godine dobili odgovor da im pošaljemo dokumentaciju, ali nismo mogli ništa dok se postupak ne završi u Srbiji i dok ne dobijemo zvanično presudu. Ostalo je da se čujemo i vidimo kakve mogućnosti i za to postoje. Sigurno je da nećemo stati ovde i iscrpićemo sve pravne mogućnosti koje postoje, za kraj najavljuje nastavak njihove sizifovske borbe protiv sistema i režima Milovan Milivojević.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
